Гзим Шаља, виши истраживач на Косовском институту за правосуђе (ИКД), набројао је проблеме који утичу на то да Правна академија не пружи очекиване резултате у пракси.
Шаља је у "Темпусу" навео изазове који, према његовим речима, утичу на рад Правне академије. Први аспект је, према његовим речима, динамика законодавних промена.
„До 2013. године имали смо Кривични законик, 2013. године је ступио на снагу још један Кривични законик, а онда је на снагу ступио и овај последњи Кривични законик, који је такође промењен. Исто имамо и са аспектом Законика о кривичном поступку, где такође постоје три законика и идеја је да је изузетно проблематично пратити овакву динамику промена закона, где се то некада ради из нужде, некада због законодавног погрешног планирања и понекад из политичких разлога“, рекао је Шаља.
Други проблем је, према његовим речима, менталитет одређене групе судија и тужилаца који веома тешко излазе из сопствене праксе.
Друго питање које представља проблем према вишем научном сараднику ИКД-а је проблем који има Правна академија, позивајући се на Стратегију владавине права, где су по њему наведене активности које треба да спроводи Академија права. Правосуђе и да се овој другој не даје буџет за завршетак активности.
Још један проблем, о коме према Схалаи треба да се разговара, је квалитет обука које се одржавају, пошто у неким случајевима постоје и недостаци обука.
Шаља је рекао да много пута постоји неравнотежа између активности и обука које спроводи Правна академија и проблема који се понављају из године у годину, а понекад и повећавају.
