Хирије Мехмети, истраживачица на Hibrid.info, рекла је да институције треба озбиљно да схвате питање регулисања правног оквира за дигитално насиље.
Позван на „Темпус“, Мехмети је рекао да студије показују како су жртве немоћне да се суоче са таквим манипулацијама, посебно у одсуству правног оквира.
Она је нагласила да ако државне институције не почну озбиљно да схватају питање регулисања правног оквира, тешко је започети праву борбу против дигиталног насиља.
„Истраживање које је представила платформа која има функцију провере чињеница показује како су направљени дип фејкови са порнографијом. Говоримо о коришћењу слика познатих лица и жена и девојака које не припадају јавном животу, а лажне слике са њиховим лицима су креиране и дистрибуиране на разним порнографским сајтовима, што је један од најозбиљнијих облика дигиталног насиља“, рекао је Мехмети.
Мехмети је, позивајући се на регулисање правног оквира, рекао да је ово први начин да почнемо да се боримо против ових облика дигиталног насиља. /Заклетва за правду
Хамити: Сарадња са дигиталним платформама је тежа за лакше радове
Арменд Хамити, тужилац у Основном тужилаштву у Приштини, рекао је да је сарадња платформи друштвених медија са властима на Косову отежана за лакша кривична дела.
Према његовим речима, сваки захтев за међународну правну помоћ има своју цену.
Позван на „Темпус“, тужилац Хамити је рекао да од ових платформи, Фејсбук пружа одговоре у релативно брзом року. Али, према његовим речима, проблем лежи у чињеници да они то процењују на основу опасности прекршаја.
„Међутим, највећи проблем који видите јесте то што понекад они одлучују да ли сматрају да је чин опасан, како ће се према њима опходити и како ће им дати информације“, рекао је тужилац Хамити.
У међувремену, нагласио је да када су у питању озбиљнији злочини, реакције су брже.
„Када имамо озбиљније злочине, на пример тешко убиство или тероризам, имамо одговоре много брже“, рекао је.
Хамити је нагласио да када чин остане на нивоу узнемиравања, често не добијају одговор.
Рекао је да ово није проблематично само за Косово, већ и за европске земље, јер платформе желе да заштите приватност својих корисника.
„Зато што имају неку врсту, желе да заштите приватност својих клијената. Међутим, када је у питању озбиљнији прекршај, са већим последицама, имамо одговор, посебно ако говорите о Фејсбуку, имамо одговор од њих“, додао је тужилац Хамити. /Заклетва за правду
Бериша: Починиоци дигиталног насиља су углавном мушкарци, а жртве жене
Аделина Бериша, директорка Програма за решавање родно заснованог насиља у Мрежи жена Косова, рекла је у емисији „Темпус“ на КТВ-у да су починиоци дигиталног насиља углавном мушкарци, а жртве жене.
Бериша је рекла да чињенице и студије показују да се исти облик родно заснованог насиља који се практиковао у физичким просторима сада вратио у онлајн просторе и, како је изразила, можемо рећи да су починиоци насиља и даље исти - дечаци и мушкарци, док су жртве жене.
„Исти облик родно заснованог насиља који се до сада практиковао у физичким и јавним просторима сада се вратио у онлајн просторе. И можемо поново рећи, починиоци насиља су дечаци, то су мушкарци, а жртве су девојчице и жене“, рекао је Бериша.
Бериша је нагласила циљ држања жена под контролом, посебно жена које су гласне у политици и оних које захтевају промене у политици, према њеним речима, су оне које су нападнуте на онлајн платформама.
Она је рекла да постоје случајеви када људи који су раније били у вези, а затим је прекину, настављају да уцењују девојке интимним фотографијама које су направили током времена када су били у вези или чак лажним сликама, како би уплашили жртву. /Заклетва за правду
Мехмети: Облици дигиталног насиља су софистицирани, један од њих је вештачка интелигенција
Хирије Мехмети, истраживачица на Hibrid.info, рекла је да су облици дигиталног насиља данас софистицирани и да постоје различити начини на које се дигитално насиље врши.
„Развој вештачке интелигенције, иако веома добар, с друге стране, доноси нам и нове ризике“, рекао је Мехмети у емисији „Темпус“ на КТВ.
Према њеним речима, путем вештачке интелигенције се креира садржај који омаловажава жене и девојчице.
„Једна од њих је употреба вештачке интелигенције, углавном за креирање садржаја који је понижавајући за жене и девојчице, али не само за њих, већ и за децу и друге људе“, додала је она.
Мехмети је нагласио да је било случајева где су објављени чланци о томе како су слике жена из региона коришћене да би се представиле као Албанке и да би се приказале као Албанке. уметнуте на различите странице.
„Говоримо о женама које заиста постоје, њихове фотографије су преузете са званичних профила на друштвеним мрежама, било да је реч о Фејсбуку, Инстаграму или другим мрежама, а затим су дистрибуиране разним групама које омаловажавају слику жене, девојке - али и других људи који су у то укључени“, рекла је Мехмети.
Према њеним речима, тешко је пронаћи сваку манипулацију и објавити је.
„Најгоре је што ови облици манипулације остају неоткривени, јер је веома тешко пронаћи и објавити сваку манипулацију, али с друге стране, штета се наставља без обзира на то да ли их друштво види или не“, рекао је Мехмети.
Истраживач је такође поменуо нове облике коришћења вештачке интелигенције у ове сврхе.
„Обично су то нови формати, на пример, постоје случајеви где се вештачка интелигенција сада користи за креирање слика које нису стварне. Фотографија девојке или жене се објављује за разне услуге“, рекао је Мехмети. /Заклетва за правду
