Харис Адеми, новинар АТВ, рекао је да ангажовање посланика није дало резултата нити активности од њих, јер је већина њих ангажована из партијских мотива, служећи субјекту, а не посланику.
„Сматра се да ће ангажовање асистената повећати продуктивност, активност посланика, мислим да је тако нешто дало 0 резултата, упркос томе што се годишње троши минимум 550 евра на плате за оне помоћнике који немају чак ни канцеларију за рад. боравак, већина њих не борави на радном месту у Скупштини, неки од њих су ангажовани у партијским мотивима који служе субјекту а не посланику. Док није примећена већа активност посланика ни у посланичким питањима ни у активизму унутар законодавног тела“, рекао је Адеми у „Темпусу“.
Према његовим речима, то је главни разлог зашто су ови помоћници ангажовани, да служе посланицима, али тако нешто говори да није примећено.
Новинар је рекао да су и сами посланици тражили канцеларије за њих, за себе, али нико осим чланова комисија није рекао да немају простор где могу да обављају своју делатност. Он каже да би посланици требало да одржавају састанке са грађанима у гастрономским локалима и да, према његовим речима, није баш леп призор када посланик спроводи цео дневни ред ван парламента.
Адеми је рекао да постоји потреба за потпуно новим објектом, јер постојећа инфраструктура не може да испуни све услове, ни за медије ни за саме посланике.
„Критичан сам према председнику Скупштине, јер се не појављује често пред новинарима, није увек пред медијима када се заврше седнице Председништва, обично се појави неко од лидера посланичких група. , не сви они. Иначе, ни место где се одржавају конференције није достојанствено за медије и новинаре, сматрам да би председница Скупштине требало да буде активнија и да можда заступа политички став Скупштине уз одржавање равнотеже“, рекао је Адеми. / Заклетва правде
Хаџоли: 12 недеља седнице без седница, неоправдано одсуство посланика
Виолета Хаџоли, руководилац пројекта и виши истраживач у Демократском институту Косова (КДИ), рекла је да током овог пролећног заседања није било седница четири узастопне недеље у Скупштини, што је према њеним речима укупно 12 недеља заседања у којима седнице уопште нису одржане.
Позван у „Темпус”, Хаџоли је поменуо и недостатак посланика у Скупштини без разлога, као и нетранспарентност комисија.
Према њеним речима, стање у Скупштини се погоршава јер се на овој седници видело да седнице Председништва више пута нису сазивале седнице, док је председник Скупштине, према њеним речима, једнострано на основу својих овлашћења завршен позив за саслушања.
„Он је некако нормализовао ову праксу пошто је идеја да председавајући сазива седнице, а не председавање требало да буде ретка пракса и то је постала честа пракса током ове седнице“, рекао је Хаџоли.
Дакле, она је рекла да када је седница Председништва пропала јер није имала кворум, онда је председница Скупштине сазивала седнице, а према њеним речима, и ове су седнице, нажалост, биле ретке.
„Током пролећног заседања, 12 пута за 12 недеља није било заседања, било је случајева да није било седница четири недеље заредом, тако да укупно 12 недеља заседања уопште није одржана ниједна седница, док је законодавни материјал је дакле чекао да се овде обради, укључујући и веома важне извештаје независних институција, ревизорске извештаје које видимо на седници који се преносе, постоји извештај који је из 2022. године и он је пренет, значи 2024. године“, рекао је Хаџоли.
По питању транспарентности, Хаџоли је навео да јавност већ три године није упозната како су посланици гласали за одређене законе. Истраживачица је навела и одсуство посланика, где, према њеним речима, ни посланици ни владин кабинет не поштују институцију Скупштине.
„У почетку, народни посланици који су одсутни без разлога, иако је на снази Закон о одговорности посланика и прописи предвиђају да када посланик одсуствује са седнице, он мора дати разлоге председавајућем и председништву, у овој У случају да имамо тоталне неоправдане изостанке који нигде нису оправдани и то је стално изазивало недостатак кворума“, рекао је Хаџоли.
И да тако нешто, према њеним речима, стално изазива застој у третману поена или велико гомилање неиспитаних поена.
„Скоро свака седница има 50 тачака, што значи да се они стално преносе са седнице на седницу и остају нерешени, а сада смо се нашли на крају пролећног заседања, што значи да са врло мало усвојених закона, ниједан закон државе законодавни план 2024. и замислите сада ситуацију ако се Скупштина распусти пре почетка јесењег заседања. У таквом сценарију, онда имамо потпуно изгубљену годину у смислу законодавног плана 2024, дакле потпуно изгубљена законодавна година“, рекла је она.
Што се тиче транспарентности, Хаџоли је поменуо и рад скупштинских одбора, према којем су одбори дужни да објављују записнике и транскрипте састанака, али то раде касније.
„На прошлој седници око 60 одсто записника је било јавно, што значи да 40 одсто уопште није јавно“, додао је Хаџоли.
Чак и рад истражних комисија, рекао је Хаџоли, не бележи га Скупштина у односу на јавност. / Заклетва правде
Јакај: 2002. године било је електронско гласање у Скупштини, сада не
Наим Јакај, виши истраживач на Косовском институту за правосуђе (ИКД), рекао је да је 2002. године било електронско гласање у Скупштини, али сада није. Он је рекао да Влада не прихвата коментаре цивилног друштва на нацрте закона.
Ово законодавство, рекао је, ако га посматрамо у смислу електронског гласања, много је горе од законодавног тела пре независности 2002. године, пошто је те године било електронско гласање.
„Ми у почетку сматрамо да су то правно процедурални проблеми, али онда друга година, трећа година, четврта година, па део када имате дигитализацију сале, то је урађено у време када се интензивира рад у Скупштина, месеци април, мај, јун – то су месеци када се појачава рад, тада се доноси одлука да идем на одмор две недеље и дане, па прођу две недеље и дани, види се да посао се не ради, каже се да су потребна два месеца и дана због процедура набавке, а седница се наставља пленарно тамо у импровизованој сали, где не знам и спорно је одлучивање због пребројавање и не зна се колико има гласова у пленарној сали”, рекао је Јакај у „Темпусу”.
Што се тиче транспарентности, он је рекао да је ово законодавство слабије од законодавног тела 2002. године и слабије у односу на састанке скупштинских одбора него 2015, 2016. или 2017. године. тада је рекао да је било преноса свих седница скупштинских комисија, данас то није тако.
„Што се тиче коментара цивилног друштва, односно ИКД-а, овде имам 10 одлука закона и одлука Скупштине Косова, где је Уставни суд укинуо неке делимично, а неке потпуно, за Закон о Бироу, Пресуда је објављена пре три сата Уставног суда на 183 странице, потврђено је све што је ИКД рекао 2021. године, у нашој анализи када смо то објавили за Нацрт закона о Заводу“, рекао је Јакај. / Заклетва правде
Адеми: Неслагање многих закона било је због немоћи највеће посланичке групе
Харис Адеми, новинар АТВ-а, рекао је да је немоћ највеће посланичке групе, односно Покрета Самоопредељење, довела до тога да многи закони нису усвојени.
Адеми је у емисији "Темпус" на КТВ рекао да су скупштински одмори и реновирање сале још више онемогућили активност посланика на пленарним седницама.
„Објавили смо данас у централним вестима извештај под насловом „посланици неактивни у јулу и на одмору у августу“, односно последњи месец је посебно био најнеактивнији, јер су у једном дану одржане само две седнице, једна је била најнеактивнија. спомен-обележје за Сребреницу, друга је била неуспела седница због кворума. Опозиција је бојкотовала ту седницу и тако су функционисали у алтернативној сали. Мислим да је било погрешно започети реновирање сале за пленарне седнице када је Скупштина активна, а да се не иде на летовање. Ово је вероватно онемогућило уобичајену активност посланика на пленарним седницама“, рекао је Адеми.
Према његовим речима, постоје и друге појаве које су пратиле ову седницу.
Новинар Адеми је рекао да је можда расправа о могућим ванредним изборима "учинила посланике пасивнијима у раду".
„Избори нису постигнути, све што је Скупштина имала користи од ове расправе је усвајање међународних споразума за које је Демократска партија Косова донела, као решење за све оне десетине милиона евра у одлуци кандидата за премијер Бедри Хамза. „Иначе, уочена је немоћ највеће посланичке групе која је постојала у историји парламентаризма, покрета Самоопредељење, посебно неких виталних нацрта закона као што је Грађански законик, о којима се расправља и нема хармоније унутар посланичке групе. “, рекао је Адеми. / Заклетва правде
Јакај: Скупштина без планирања и са дубоким недостатком транспарентности чак и на овом пролећном заседању
Наим Јакај, виши истраживач на Косовском институту за правосуђе (ИКД), рекао је да је Скупштину Косова и ово пролећно заседање карактерисао дубок недостатак транспарентности и без икаквог планирања рада.
По Јакају, феномен који је карактерисао Скупштину током 2022-2023, карактерисао је и ово пролећно заседање.
"Није било планирања рада, узмимо то уредбом Скупштине, предвиђено је да се направи план и да се на пленарној седници одобри. Нема, нема иницијативе, упркос томе што је 2022. године било иницијатива председавајућег и Председништва да се планирају радови и да се ово планирање одобри на пленарној седници, а он то не успева“, рекао је Јакај у емисији „Темпус“ на КТВ.
С друге стране, Јакај је рекао да је и ову седницу карактерисао дубок недостатак транспарентности, према његовим речима, Скупштина Косова и даље не објављује гласове посланика.
„Онда је следећа ствар била око доношења закона, процес је карактерисао не само неефикасност већ и неуставност, тако да имамо Закон о Независној комисији за медије, онда смо имали одлуку Уставног суда о Закону о Бироу. , који је закон већ поништен и неки други закони“, рекао је даље.
Истраживач ИКД-а је такође нагласио да је скупштину пратио ванпарламентарни језик, мизогини и сексистички језик који се са пленарне седнице преноси на седнице скупштинских комисија.
Дакле, неуставност, недостатак транспарентности, незаконитост и неефикасност су питања која су уследила или лоше појаве које су пратиле Скупштину током ове седнице“, рекао је Јакај. / Заклетва правде
Гајтани: Има посланичких питања која се чекају годину дана без одговора из владе
Фљамур Гајтани, новинар "Клана Косова", рекао је да има посланичких питања која чекају годину дана да на њих одговори став.
„Дуго времена није било одговора из целог владиног кабинета на челу са премијером Аљбином Куртијем, пошто су ову одлуку донели након што опозиционе странке нису гласале о међународним споразумима, јер су као побуну одлучили да не одговарају ни на једно питање. у њему за које је опозиција заинтересована. Имамо посланичка питања која се чекају више од годину дана”, рекао је Гајтани.
Поводом реновирања скупштинске сале, он је рекао да је управо тада било речи о предлогу против Владе.
„Знамо да су и за то време одржане најмање две седнице које су биле свечане, и то обраћање Тонија Блера, бившег британског премијера, и свечана седница за ослобођење земље, која је била управо у пленарну салу, у време када се говорило да је у реновирању, а видели смо да у време када су те седнице одржаване ништа није реновирано“, рекао је Гајтани у „Темпусу“.
Према његовим речима, генерално, ово пролећно заседање Скупштине карактерише недостатак посланика и минимално усвајање закона.
„У многим случајевима смо видели да је и сама влада имала проблема да обезбеди просту већину“, рекао је Гајтани.
Новинар Гајтани је рекао да су последње две седнице одржане у алтернативним салама и да је било проблема са обезбеђивањем кворума јер је позиција два пута заредом напуштала салу из истих разлога.
Хаџоли: Овогодишње пролећно заседање Скупштине слабије од прошлогодишњег
Виолета Хаџоли, руководилац пројекта и виши истраживач у Косовском демократском институту (КДИ), рекла је да је овогодишње пролећно заседање Скупштине слабије од прошлогодишњег.
Позван у емисију "Темпус" на КТВ, Хаџоли је рекао да се ова седница 31. јула сматра завршеном.
„Ако то упоредимо са прошлогодишњим пролећним заседањем, можемо слободно рећи да је то слабија седница у односу на прошлогодишњу, и по усвајању закона и по начину на који су различите теме обрађиване, онда је то најслабија седница. рекао је Хаџоли.
Када је реч о законодавном дневном реду, он је рекао да се ове године очекује усвајање 102 предлога закона и да до сада на овом пролећном заседању ниједан од предлога закона није усвојен, изузев неких међународних споразума.
„Укупно је одобрено 36, укључујући 20 међународних споразума, али су сви део прошлих законодавних агенди, што значи да су наслеђени раније, а ове године их нема. То одмах показује да на овој седници није било добрих резултата“, рекао је Хаџоли.
Истраживач КДИ-а је рекао да постоји пад резултата Скупштине ове године, истичући да је на овој седници било више одсуства, а мање надзора.
Исти је додао да постоји равнодушност посланика према теми косовско-српског дијалога. / Заклетва правде
