Бурим Адеми, судија Апелационог суда, у емисији "Темпус" на КТВ-у рекао је да не зна да постоји неформални отпор Судског савета Косова и да постоје два питања која су директно у супротности са Уставом.
"Искрено, не знам да постоји неформални отпор у контексту противљења закону, а ја сам од почетка рекао да је овај закон легитимна иницијатива и такође са три основа са уставног аспекта", рекао је судија Адеми. .
Међутим, према његовим речима, постоје два суштинска питања о којима би Министарство правде требало да води рачуна, а која се могу директно косити са уставним нормама.
„Прво, овај закон говори о ефикасности па самим тим и остваривању права на накнаду. У том контексту, Устав у члану 108. став 5. даје само Судском савету надлежност за управљање правосудним системом, што чини и аспект управљања предметима у судским поступцима, што му даје уставни основ да доноси правила у складу са закон“, додао је он.
Надаље, судија Адеми је рекао да овај закон не предвиђа никакву могућност да Судски савјет изгради било каква правила за ефикасну имплементацију овог закона ако тако буде.
„Категорички, Судски савет, али и цео правосудни систем се противи оваквом поступању у оквиру законских одредби, било спровођењем или одлуком о питању накнаде на нивоу Врховног суда“, нагласио је судија Адеми.
Према његовим речима, то ствара проблеме у ефикасности и да странка нема делотворна правна средства.
„Зато што ствара проблеме ефикасности. Због чињенице да нема делотворних правних лекова за странку, па се сходно томе, странка тражи обештећење од 200 до 4 хиљаде. А шта ако Врховни суд процени да је 300 довољно, а странка каже да није довољно, ја желим да уложим жалбу, где ћемо онда да водимо такав случај?“, додао је даље. / Заклетва правде
Адвокат Керкини: Наше примедбе су за побољшање закона
Адвокат Артан Ћеркини, у емисији "Темпус" на КТВ, рекао је да су примедбе за унапређење закона.
Он је првобитно рекао да би овај закон требало да важи и за кривични поступак, јер је, према његовим речима, чак и окривљени заинтересован да се његов предмет заврши у разумном року.
Према речима адвоката Керкинија, лице које је предмет кривичног поступка има правни интерес да се његов предмет заврши у разумном року.
„Због тога што се кривичним поступком ограничава право, лице које је у кривичном поступку суспендовано је са рада. На јавни конкурс не може се пријавити лице које је у кривичном поступку. Лице које је у кривичном поступку не може бити запослено у јавној установи”, рекао је адвокат Ћеркини.
Према његовим речима, овај Нацрт закона решава питање пресуде у разумном року, али је рекао да су примедбе у циљу побољшања квалитета закона и да нису у циљу напада на некога зашто је он донео закон.
„Не постоји савршен закон, и сами смо били у радним групама. Добили смо много примедби, уградили смо их, јер је заједнички циљ да будемо квалитетан закон који се правично бави великом забринутошћу грађана Републике Косово. Зато мислим да сада морамо да се фокусирамо на детаље, јер тесто постоји, ствар постоји. Међутим, детаљи су оно што овај закон чини функционалним или нефункционалним“, додао је адвокат Керкини. / Заклетва правде
Ћороли каже да постоје неспоразуми око Нацрта закона, Шаља тражи од њих да направе разлику између процедура
Виган Корролли, заменик министра правде, у емисији "Темпус" на КТВ-у, рекао је да постоје неспоразуми око Нацрта закона о суђењу у разумном року, али му је Гзим Шаља из Косовског института за правосуђе рекао да треба разликовати истражне и судске процедуре .
Током дебате са Шаљом, Ћороли му је рекао да није потребно да се бави тужбама које су мањине, јер су, према његовим речима, случајеви шујата мањине у поређењу са другим случајевима.
Са друге стране, Шаља му је рекао да треба да праве разлику између истражних и судских поступака.
„Да ли правите разлику између истражног и судског поступка, ја то видим, мени је у реду“, додао је Шаља, истичући да треба разликовати истражну фазу и судски поступак.
„Члан 6 Европске конвенције о људским правима подједнако се примењује и на кривичне и на грађанске поступке“, рекао је он.
Према његовим речима, да би се разумело шта је сврха закона, мора се разумети да Закон каже да се у истрази кривичних дела примењује максимално трајање истраге према Законику о кривичном поступку.
"Три и по године сте градили наратив да све...", рекао је Ћороли, док је Шаља реаговао рекавши да не прави разлику између процедура.
„Идеја зашто је бо 3 плус 2 је идеја коју смо имали бо за 6 месеци, 1 годину, 2 године, ја сам ипак рекао зашто. Разумем, прочитао сам и извештај и слушам вас веома пажљиво, да имате проблем у вези са оптерећењем у правосудном систему јер су то и проблеми Судског савета које су неформално изнели, али се надам да у петак, када буде одржана радионица, они ће то изразити”, рекао је Ћороли.
Заменик министра је нагласио да постоје неспоразуми на основу онога што каже активна судска пракса, на коју се позива и Уставни суд, у најмање три случаја.
Он каже да је на државама чланицама да одреде нормативне границе деловања овог члана 6 Конвенције који се односи на правично суђење“, рекао је он.
Према његовим речима, сматра се да је 36 месеци у првом реду оптималан рок, јер је додао да знају сву сложеност јер у првом степену има проблема. Он је рекао да се Закон ради за грађане чији поданици не добијају епилог. / Заклетва правде
Шаља: Не знам које информације нам недостају као ИКД, сматрам да је изјава министра непромишљена
Гзим Шаља, виши истраживач на Косовском институту за правосуђе (ИКД), рекао је да је чудна изјава министарке правде Албулене Хаџију коју је дала након објављивања извештаја ИКД-а „Проблеми реформе у правосуђу“ (Анализа од четири Нацрта закона који произилазе из „Заједничке декларације о опредељењима“), пошто постоје подаци који су предмет анализе нацрта закона објављени на платформи радних консултација и ИКД је био део радних група.
Хаџиу је данас изјавила да извештај ИКД-а не важи и да према њеним речима ИКД нема праве информације у вези са реформом у правосуђу.
Шаља је у емисији "Темпус" на КТВ-у рекла да не зна које информације недостају министру и да сматра да је несмотрено од стране министра да да такву изјаву.
Шаља је рекао да у два извештаја које је објавио ИКД постоје подаци да су предмет анализе два нацрта закона која су објављена на платформи за јавне консултације.
„Ова изјава је мало чудна јер су подаци којима се баве два извештаја, овај данас и онај у петак, подаци који су предмет анализе два Нацрта закона који су објављени на платформи за јавне консултације. рекао је.
Такође, Шаља је рекао да је ИКД такође био део радних група за израду ових нацрта закона и да је логично да информације потичу из ових извора.
„Док смо ми у континуитету били део радних група и имамо Нацрт закона, не знам које информације, које су информације које немамо а које би требало да имамо“, додао је Шаља.
Даље је рекао да је у погледу међуинституционалне сарадње позната чињеница да су до 20. марта 2024. године постојали континуирани састанци између актера правосудног система, Министарства правде, КЈК, КПК и др. , за израду ових предлога закона, све док 20. марта ове године нису повучени.
„Америчка амбасада, Канцеларија Европске уније, ОЕБС, такође су показали своје жаљење јер сви актери правосудног система нису заједно да се позабаве проблемима који треба да буду решени кроз декларацију о обавезама“, изјавио је Шаља. .
Шаља је рекла да је то непромишљеност коју она не разуме.
„Желим да верујем да је ово технички пропуст и несмотреност министра правде, као што не желим да верујем да је то уверење, да ако је убеђење, онда је министар правде неупућен и свакако треба нисам представио ову ситуацију, то је само непромишљеност коју не разумем“, додао је он. / Заклетва правде
Судија Адеми: Сам ЕСП одбија да на време дефинише стриктне рокове за суђење
Бурим Адеми, судија Апелационог суда, у емисији "Темпус" на КТВ-у рекао је да сам Европски суд за људска права (ЕСЉП) одбија да на време дефинише строге рокове за суђење.
"Бојим се да све док се није показало разумним да тај суд и многе друге државе дефинишу строге рокове, у том контексту се бојим да може доћи до проблема", рекао је Адеми.
Судија сматра да је потребно донети Закон о суђењу у разумном року и каже да се од ових радњи мора водити рачуна о конструкцији норми.
„Сматрамо да је доношење оваквог закона легитимно с обзиром на историјску аргументацију многих земаља, посебно од самог рођења ових акција. С друге стране, осећам да треба да будемо веома пажљиви око тога како су стопе стандардизоване“, рекао је Адеми.
Он је рекао да се плаше да ће такав закон бити немогућ у пракси.
„Бојим се јер је чињеница да је Судски савет, посебно у последње три године, предузимао трајне радње у вези са ефикасношћу правосуђа, почев од аката које је сам ССК изградио, почев од норме коју је одредио за судија, што показује да ССК захтева континуирану ефикасност судија у свом раду“, рекао је Адеми.
Он је додао да је донета и уредба за стручне сараднике, која показује да сектор подршке правосудном систему треба да се проверава на утицај ефикасности рада који обављају у оквиру правосудног система. Такође, рекао је да је изградио стратегије за ефикасност процесуирања предмета, чинећи их проеритизованим.
„Све ово је у функцији ефикасности правосуђа и упркос овим актима и радњама, ССК је изградио и механизам за надзор над Стратегијом, што је највиши ниво правосудног система који чине 5 судија Врховног суда, који стално имају надзор и добијају континуиране извештаје од филијала, од Основног суда, од Апелационог суда, од посебних одељења и руководилаца посебних одељења“, додао је Адеми.
Упркос овим акцијама, каже, јасно је да питање ефикасности није тако једноставно решено. / Заклетва правде
Адвокат Керкини: Терет ефикасности предмета лежи на судовима, а не на странкама
Адвокат Артан Керкини рекао је да је терет ефикасности случаја на судовима, а не на странкама.
Ћеркини је у емисији "Темпус" на КТВ-у рекао да иако Устав гарантује грађанима право на суђење у разумном року, без закона ове природе, ово право остаје као право на папиру.
„Чак и када су се грађани жалили Уставном суду да је ово право повређено, они нису добили материјалну надокнаду за повреду овог права, све док овај закон предвиђа разумну надокнаду у оквиру буџетских могућности Републике Косово за грађанин коме је ово право повређено“, рекао је Ћеркини.
Он је рекао да Закон треба да дефинише када почиње да тече рок за суђење у разумном року. У пракси Суда у Стразбуру стоји да рок у кривичном поступку почиње да тече од тренутка када је окривљени први пут обавештен о сумњи да је извршио кривично дело.
„Искрено да вам кажем, када смо крива странка за одуговлачење по процедуралним законима Косова, странка не може бити крива. Зашто? Зато што су рокови строги и постоје правне последице за непоштовање рокова и судови имају механизам санкционисања за непоштовање процесне дисциплине. Дакле, законодавац је терет процесне ефикасности пребацио на суд“, рекао је адвокат Керкини.
Он је рекао да се у многим тачкама слаже са извештајем ИКД-а "Пресуда у разумном року". објављеном 5. јула 2024. године, у којој се наводи да упркос легитимном циљу Предлога закона да се питање доношења одлука реши у разумном временском року, садржај Предлога закона не решава ово питање. Наиме, овај Нацрт закона, оваквим садржајем, ризикује стварање хаоса у правосудном систему.
Ћороли: Више од пет пресуда Уставног суда утврдило повреду права на суђење у разумном року
Виган Корролли, заменик министра правде, рекао је да постоји више од пет пресуда Уставног суда које констатују кршење права на суђење у разумном року.
Позван у емисију „Темпус“ на КТВ-у, Ћороли је рекао да је Министарство одбране већ 2021. године издало концепт документ и Стратегију за доношење закона за реализацију суђења у разумном року.
Заменик министра је нагласио да су ове године почеле припреме за израду нацрта закона и да су ове године у завршној фази пре усвајања у Влади, а потом и у Скупштини. Дакле, то је у фази јавних консултација.
Закон о суђењу у разумном року рекао је да ће то бити веома важан темељ за наше друштво, јер у правосудном систему има преко 150 хиљада предмета који су активни, а грађани годинама чекају да се ти предмети реше. .
Пошто смо на прагу уласка у Савет Европе, рекао је да треба да имамо такав закон какав има већина земаља ЕУ.
„У консолидацији судске праксе Уставног суда имамо преко пет пресуда које имају исту нормативну вредност као уставни амандмани и имају нормативну уставну вредност, у којима се утврђује повреда права на суђење у разумном року“ , рекао је Корролли.
Он је рекао да је последњи случај грађанке из Ђаковице, која је покренула случај 2008. године и још увек није добила првостепени епилог њеног случаја.
Замислите овог шеснаестогодишњака када грађанин Републике не добије оно што се зове поштена сатисфакција“, рекао је он. / Заклетва правде
