Пензионери захтевају недискриминаторне законе

Пензионери проводе дане играјући игре и ћаскајући у својим удружењима, али недавна одлука о подношењу захтева изазива код њих забринутост и траже јасне информације и правду за поступање са својим пензијама.

Ерзе Сурдули

Партија шаха је део који забавља и смирује пензионере у њиховом центру у престоници. Али остало је разговор који је недавно постао њихова брига. 

Пре месец дана, Врховни суд је укинуо неколико делова административног упутства о поступцима за обавештавање, обуставу исплата и враћање средстава у случајевима злоупотребе пензија којима је прекршен Закон о државно финансираним пензијским системима, након жалбе Е.Ш.

Одлуком Врховног суда, неке категорије су сада изузете од подношења пријаве, док су две друге и даље у обавези да поднесу пријаву, како је предвиђено чланом 24 закона. То су пензионери који примају основне старосне пензије и они који примају превремене пензије.

Ова одлука за пензионера Бајрама Маљокуа донела је неизвесност и забринутост. 

Он каже да то сматра неправедном одлуком.

„Обично обављамо неке обавезе код куће, доручкујемо, долазимо овде у подне, имамо пријатеље, играмо шах, неки играју камење, а неки карте, идемо на кафу, пијемо чај и кафу, размењујемо различита мишљења. Таква одлука је неправедна, пензионери имају хроничне болести, болесни су, а неки иду на лечење у иностранство, а нису благовремено обавештени“, наглашава он.

Рекао је да једном, како је рекао, због здравствених разлога, није могао да се јави у заказано време и да је остао без пензије 5 месеци заредом. 

„Имао сам проблем, заборавио сам да га пријавим 5 месеци или тако некако, јер се нисам осећао добро, када сам отишао у банку рекли су ми да немам кредитну картицу, када су је погледали 5 месеци или тако некако, нису ми ништа дали, поднео сам жалбу али су ми рекли да је жалба одобрена али средства нису враћена“, навео је.

А његов пријатељ Хајруш Емини каже да постоје неизвесности и да би због тога требало донети пропис како би се избегли такви проблеми. 

„Као пензионер, будим се рано ујутру, идем у шетњу, враћам се и поново спавам, онда у 11-12 сати долазим овде код пензионера, када моји унуци и праунуци имају домаћи задатак да им помогнем око предмета које сам и сам учио. За пензионере није проблем да их не обавестим, али да се повежем са локалним заједницама, без потврде од локалне заједнице, немате право да их сахраните, оног тренутка када имате ту потврду у центру за пензионере, излазите из система и функција је престала“, наглашава Емини.

Докле год старија особа може да изађе на чај и кафу, може и да буде обавештена да је жива, каже Ремзи Робели, који одлуку сматра праведном.

„Обично са породицом излазимо овде у клуб пензионера, играмо шах, пијемо кафу са пријатељима и тако даље. Постоје те категорије, старији, инвалиди и неки који не могу да иду, остали можемо, зашто да не. Мислим да, да, они којима је потребно треба да иду и у њихове домове да их посете, а не само да их пусте да би били обавештени“, изјављује Робели.

Председник Лиге пензионера, Шериф Кастрати, захтева једнака права. Према његовим речима, представљање старијих жена са основним пензијама и непредстављање пензионера који уплаћују доприносе је неправедно.

„Они нису укључени јер је категорија људи у овом случају, основни и привремени пензионери, предвиђена законом, који их обавезује да се јављају сваких шест месеци, углавном три месеца више, што значи да се то не може променити само преко скупштине, може се променити, нормално је да је потребно време да се направи било каква промена. То је велики хендикеп за пензионере, они не могу да се појаве, то су стари људи, могу да се разболе чак и ако су здрави, могу да се разболе, постоје људи са хроничним болестима, постоје људи који се не могу кретати, потребна им је помоћ рођака, тако да је велика препрека и велики хендикеп за пензионере да се појаве у пензионом уреду“, изјављује он.

И дан овде се завршава политичким дискусијама и надом у недискриминаторне законе.