Страст за скијањем која их је такође учинила херојима трагања и спасавања

У лепим данима, у најхладнијим и најизазовнијим, ту су чланови Косовског удружења за трагање и спасавање, који су у свакој ситуацији спремни да пруже своју бескрајну помоћ.
С обзиром да је у Брезовици почела скијашка сезона, тамо се налази Ардијан Гражда, који је скијање учио од малих ногу. Поред талента, велика жеља за спасавањем људских живота била је још један разлог да се придружи тиму трагања и спасавања.

„У Брезовици сам од детињства када сам научио да скијам, знам цео терен, када је било случаја да се неко изгуби у магли или да има проблем. Као друштво које је познало планину, изашли смо и тражили је. Увек су нас звали, јер смо били забавни скијаши, али смо и спасавали људе. Ту смо док се снег не отопи, од 9 сати, када проради жичара, док не стане, ту смо и последњи идемо чим видимо планину где нема никога“, наглашава Гражда.

Каже да је, пошто добро познаје крај Брезовице и постао део удружења, прошао и напреднију обуку трагања и спасавања.

„Од када смо помагали, постао сам део удружења и сада идем на тренинге са КСБ, немојте ме погрешно схватити, тренирао сам са опремом за лавине и сада је четврта сезона у којој сам. ово удружење. Нема бољег начина да се спасе живот, из љубави према планини, сада помажемо људима, а на срећу имамо добре услове“, изјављује он.

Гражда прича о најтежем случају доживетом у Брезовици, када је остао без пријатеља.

„Сећам се мог пријатеља Аријана Дачија, скијамо заједно од детињства, тог дана ме је позвао на скијање, био је викенд, када се десио његов случај ја сам га први спасио, али он није успео и погинуо од лавине. Тада нисмо ни имали добре услове. Сећам се и још једног мог пријатеља из Урошевца који није могао да побегне, то су за мене најболнији случајеви“, каже он.

Е Ројхенс Цание из Поградеца је још један волонтер удружења. Каже да су га Косовари научили да скија, а сада му узвраћа захвалност спашавајући животе људи у Брезовици.

„Разлог зашто сам одабрао Брезовицу је зато што волим скијање, косовски Албанци су ме научили да смо добри у пливању, али не и у скијању. Сада сам део удружења, волим да будем хуман, помогли смо туристима и они су нам захвални“, наглашава Каније.

Већ 4 сезоне као волонтер у удружењу, Роксенси прича о случају када је спасао неке странце, а они га и даље цене и одржавају контакт.

„Најзанимљивији случај су били пољски војници КФОР-а, није им било добро и ми смо их срушили, осећао сам да морам да интервенишем и помогнем, био је то изазов, али је у исто време било лепо када су ми писали и рекли да сам добродошао и желе да ме упознају, рекли су ми да имам отворена врата њихове куће“, изјављује он.

Душан Мирковић каже да стално скија и труди се да сваког туристу види изблиза, кад год је потребно спреман је да помогне.

„Ја сам Душан из Штрпца, радим овде 4 године, у удружењу сам да помогнем другима, радим све што је потребно за повреде или ако се неко изгуби. Увек смо на услузи туристима и посетиоцима, обично изађем на терен и посматрам место ако некоме затреба, онда одмах интервенишемо и по потреби га шаљемо у Хитну помоћ“, наглашава Мирковић.

Косовско удружење за потрагу и спасавање је распрострањено по целој земљи и кад год затреба, одмах долази до мобилизације са њихове стране. Од када је удружење почело са радом, у последње време, жеља нових волонтера који желе да се прикључе и уједно додају опрему која олакшава потрагу и спасавање расте сваким даном.