Од рада у суду, Наиле Балиу-Незири, до посвећености достојанству пензионера

Прошло је више од 4 године откако се Наиле Балиу-Незири пензионисала.

Од велике обавезе коју је имала као правни сарадник у Основном суду у Гњилану, прелазак у пензију није био лак за њу. Пошто се осећала снажно и да и даље може да допринесе друштву, одмах се укључила у другу обавезу, радећи за добробит косовских пензионера.

Она је сада чланица Лиге пензионера Косова и представља пензионере у региону Гњилана.

„Раније сам радила у Основном суду у Гњилану као правни службеник. Када сам отишла у пензију, одмах сам желела да урадим нешто за пензионере и надам се да ћу то моћи да постигнем. Удружење, како тада тако и сада, наставља да буде у лошем стању. Наше мајке раније нису радиле, а ми јесмо, тако да је било тешко када смо се пензионисали да останемо код куће. Али са другим пензионерима долазимо овде и проводимо време, ја то имам као други посао. Иако сам отишла у пензију са 65 година, осећала сам се добро и да могу да наставим да доприносим, ​​па сам желела да дођем овде и помогнем овој категорији која је годинама запостављена“, наглашава Балиу-Незири.

Пензионерка каже да је пензионисање ових дана толико понижавајуће да никада не може ни да помисли да купи симболичан поклон за своје унуке.

„Дан почиње овако, пробудим се, спремим доручак, ручак, затим дођем овде у Пензионерску организацију и проведем дан са другим пензионерима. Остајање само код куће је велики проблем за нас који смо радили. Сада уопште не можемо да помогнемо својој породици, пензија је мала, понижавајућа, пензионери се газе. Са овом пензијом не можемо ни да се снађемо, а камоли да помогнемо члановима куће. Када је мој отац отишао у пензију, његова пензија је била 70% његове плате и успео је много тога да покрије. А не можемо ни да поклонимо нећаки или нећаку за рођендан, јер су пензије изузетно мале“, додаје Балиу-Незири.

Радио је за Суд 45 година, а сада је у пензији и каже да се осећа лоше када је приморан да тражи новац од породице.

„Осећам се повређено од стране државе, али не и од стране моје породице. Немам жељу да тражим средства од своје породице, зашто бих то радила када сам радила 45 година. Желим да имам достојанствену пензију, да имам добар живот за себе. Пензионери нису жртве, желимо правду. Имамо право на достојанствену пензију. Влада одлучује да минимална плата треба да буде 500 евра, а пензије треба да буду исте. Ово питање мора бити регулисано. Позивам све лидере да регулишу Закон о пензијама. Каква је минимална плата, таква треба да буде и основна пензија, док доприносна треба да буде већа“, каже Балиу-Незири.

Економска ситуација пензионера није добра. Према речима госпође Наиле, има пензионера који цео дан остају напољу у парку и немају услове да буду услужени у кафићу.

„Чак и пре него што примимо пензију, правимо места за њу. Потребно је да одвојимо део за лекове, за одећу, јер у старости треба бити дотеран и обучен да те други не би лоше третирали, старење је срећа. Сваког дана долазим овде и видим пензионере који цео дан проводе у парку, а да ништа не једу и не пију, јер им пензија није довољна, немају услове“, изјављује Балиу-Незири.

Она помиње основне захтеве пензионера како би могли да проведу овај период достојанствено, како заслужују.

„Позивам владу да хитно формира пензиони фонд, да спроведе здравствено осигурање, да призна стаж пре и после рата, да наслеђује пензију ако је партнер умро и имао већу пензију, онда би требало да се пренесе на другог партнера. Да се ​​регулише Закон о основном пензионом плану тако да буде са минималном платом, а доприносиоци треба да примају просечну плату државних службеника. Желимо да се ово регулише, не желимо да будемо жртве. Ако се ово регулише, више се нећемо жалити, јер то иде руку под руку са повећањем плата, пензије се такође повећавају“, каже Балиу-Незири.

Она каже да најновију одлуку Владе не доживљава као кампању, али да тако треба да буде, јер инфлација стално расте, а приходи становника Косова требало би да буду слични.

„Континуирано смо протестовали, неколико пута смо ишли на састанке, када је помоћник министра разговарао са нама, али није било великог интересовања. Сада нам је секретар Мазлум Баралију и нема смисла да влада не сачека да саслуша наше жалбе и захтеве. Влада је омогућила ратним ветеранима да раде 50%, а за нас се то може регулисати административним налогом. Не верујем да је повећање пензија кампања, јер плате треба да се повећавају сваке године, па се и пензије повећавају на крају године према инфлацији“, наглашава Балију-Незири.

Пензионерка Наиле Балиу Незири је пример активне жене која наставља да доприноси својој заједници и након пензионисања. Она доследно говори да пензионери не траже милост, већ правду и добре услове за миран живот након деценија рада.