Из Урошевца нам стиже следећа прича, пратићемо причу бившег учитеља који се после много година враћа у своју школу и дарује 170 књига. Са новом школом, сада је ту стављена на располагање и мини-библиотека, а за њено додатно обогаћивање потребна је помоћ волонтера. Осим наставника, челници те школе моле и друге да школи поклоне књиге које више не читају.
Ова школа ће ускоро отворити врата за своје ученике, али је остало још посла док их не дочека.
Чак ни мини-библиотека нове школе још није завршена. Волонтери су ти који помажу да се оно што брже обогати новим насловима.
Међу њима је Садри Алиу, бивши ученик школе „Два мученика” у Талиноцу. Деценијама касније, враћа се на ово место, где је направио прве кораке у знању, сада пружајући помоћ новим генерацијама.
„Пре месец и по дана сам видео да је ова нова школа готова и да постоји простор за библиотеку. Као бивши ученик ове школе, видео сам да је разумно да допринесем својим способностима. Деведесетих смо супруга и ја купили 90 различитих књига на кредит, а сада када их више не читамо, помислио сам да би било разумно да их донесем овде. „300 књига су различита штива и још 120 су уџбеници“, рекао је Алиу.
Ову донацију, како каже бивши ученик, даје као признање некадашњем наставнику и некадашњем библиотекару ове школе, који је дао посебан допринос његовом развоју на путу знања.
„Оно што ме је подстакло на ово је инспирација коју сам имао од свог бившег учитеља Сулејмана Ризе и бившег библиотекара Мехмета Садикуа, који би нас, осим што су нас снабдевали књигама, потом питали о садржају књиге и значењу онога што смо прочитали. Они су нам помогли да стекнемо што више знања. За мене је ово веома велика емоција, с обзиром на услове које смо имали у то време. „Путовали смо километрима пешице само да бисмо стекли знање и тако смо успели да обезбедимо да сваки члан моје породице, од мог необразованог оца, до сваког његовог детета, ужива у образовању и важним институционалним и државним обавезама“, рекао је Алиу.
Додаје да данашњи млади мало читају и иако је технологија завладала светом, она никако не може да замени осећај физичког додиривања и читања књиге.
„У поређењу са нашим временом, ми читамо више, сада читају и моји унуци, али су више фокусирани на технологију. „Књига се ничим не може заменити и морамо је имати свуда, и у школи и код куће.
„Директорка ове школе Шћипе Зећирај-Емини позива све љубитеље књига да у школску мини-библиотеку донесу књигу коју више не читају.
„Наше село има библиотеку и добро је снабдевена, али смо желели да имамо мини-библиотеку у оквиру школских просторија. Освојили смо ово као пројекат и настављамо са волонтерима да га полако снабдевамо новим насловима, неке од уџбеника су донели сами ученици, неке смо добили од бившег учитеља Садриуа, али имамо и људе из Призрена који су донирали 30 наслова за нашу мини-библиотеку. Имам поруку за целу нашу заједницу, све оне који имају књиге код куће и више их не читају, да нам их поклоне, јер су потребне нашим студентима“, рекла је Зећирај-Емини.
Према речима градоначелника села Талиноц, Њазија Бехлулија, нова зграда за школу била је више него неопходна и сада мало по мало ова школа излази у сусрет свима, приближавајући се страним школама које имају високе стандарде.
„Имамо добру сарадњу са директором школе и освојили смо неколико донација, међу њима и мини-библиотеку, за коју су многи донатори изразили жељу да обезбеде књиге. Радим на томе да прикупим што више књига за нашу децу. „Ова нова школа је била више него неопходна, стара школа постоји више од 90 година и сада ова нова испуњава све услове, само треба да се попуне катедре и да се ђаци преселе у овај модеран простор“, рекао је Бехлули.
Тренутно село Талиноћ има своју библиотеку, али ће ова мини-библиотека у оквиру школских просторија бити додатни подстрек ученицима да буду ближе књизи. Већ су почели да се попуњавају књигама од стране волонтера, али је потребно још више да се попуњава да би имала што лепши изглед школске библиотеке.