KOHA Group и „DokuFest“, четврт века заједничког путовања

„ДокуФест“ ове године пуни двадесет пет година. На девет дана почетком августа, стари град Призрена постаје дугачки биоскоп: 224 филма на десетак локација, одабраних из рекордних 3,687 пријава. Оно што је почело 2002. године као план за спасавање умирућих градских биоскопа сада је дефинишући фестивал документарног филма на Балкану. У међувремену, овај материјал показује како је КОХА група, током година, била близу овог фестивала у сваком издању.

Када је лета 2002. године група младих људи одлучила да постави отворено платно у Призрену, мало ко је могао да замисли да ће се та иницијатива претворити у најпознатији филмски фестивал на Косову.

Од мале активности са пројекцијама у импровизованим просторима, фестивал је растао из године у годину, све док се није трансформисао у догађај који Косово чини међународним местом сусрета уметника, редитеља и љубитеља филма.

На овом путовању, KOHA група је, поред извештавања, била сведок и присталица њеног раста.

Од првих издања, репортери и камере KOHË-а били су присутни на улицама Призрена, у биоскопима, у разговорима са редитељима и уметницима, и у сваком тренутку који је обележио историју „ДокуФеста“.

Данас, после више од деценије, они који су га презентовали, правили хронике, директне линкове и интервјуе, враћају се да препричају емоције, енергију и јединствену атмосферу која је карактерисала овај фестивал.

такође Додатак за културу 19 о. пре него што Четврт века активизма са паралелним градом филма

Новинар и активиста из Призрена, Фисник Минчи, сећа се додатка „ДокуДејли“ и „ДокуКроника“ као две платформе које су фестивал приближиле публици.

„Четврт века 'ДокуФеста' је наравно повезано и са заједничким путовањем са КОХА групом које је омогућило широкој публици да буде информисана о активностима током фестивала, више од деценије, односно постојала је блиска сарадња између КОХА групе и 'ДокуФеста', како са „Доку Кроником“, тако и са „Доку Дејли“ који је тада био додатак који је објављиван током фестивалских дана заједно са „Коха Диторе“, и све је то омогућило локалној и међународној јавности да буде информисана о активностима које се одвијају у вези са 'ДокуФестом', али је такође била платформа за разне филмске ствараоце да представе своје филмове, свој рад и своје каријере у различитим емисијама КОХА групе“, наглашава Минчи.

„Посао новинара је увек повезан са роковима и као и увек, ово је био један од великих изазова јер је било потребно спровести и пратити многе активности у ограниченом временском року, али све је то урађено са задовољством и видети резултат на крају ми је омогућило да се више ангажујем у овом правцу“, додаје он.

Минчи каже да је увек узбудљиво, како наглашава, „посебно када преноси различите приче различитих филмских стваралаца из различитих земаља света, доносећи аутентичне приче о догађајима широм света, али и храбар рад многих филмских стваралаца, многих стваралаца, који су такође инспирисали локалне колеге да крену њиховим стопама и ураде важан посао“.

„За мене је то био посебан осећај, с обзиром на то да од пандемије више нема штампаних новина, оне су остале као нека врста пиона, али је истовремено било задовољство свих тих година стварати такав формат извештавања“, наводи он.

Чак и бивши извршни продуцент „Кохавизије“, Дардан Селимај, који је током свог времена као део КОХА групе емитовао 18 издања, каже да је, колико год било изазовно, било и задовољство.

„ДОКУФЕСТ путује са КОХА већ 25 година од самог почетка, од почетка нисам био део КОХА, био сам много млађи, био сам негде у средњој школи, и могао сам да пратим на екрану извештаје који су емитовани у емисијама 'Кохавижн' или чланке који су емитовани на КОХА. 2005. године када сам постао део КОХА групе, у прве две године извештавање је било интегрисано у постојеће емисије, 'Експрес', јутарњи програм, централна издања вести и не само то, чак ни 2005/2006. није било посебне емисије за 'ДокуФест', која је касније настала и названа 'ДокуКроника', и када је настала, то је био један од најизазовнијих тренутака за мене, био сам млад новинар и имао сам среће да продуцирам емисију посвећену фестивалу, емитовао се у 23:00, и „Око сат времена смо водили интервјуе са музичарима, 'ДокуНоћима' и жиријем.“ Онда се то тако наставило, развијало се, затим су се термини мењали али су се увек дешавали од првог дана фестивала до доделе награда. У почетку сам био сам, а онда су чланови настављали да се додају у тим. Сваки други члан тима који је додат у емисију додао је друге боје“, наглашава Селимај.

Он веома цени медијску подршку „ДокуФесту“ у то време.

„Од 25 година 'ДокуФеста', имао сам прилику да пратим 18 издања, наравно КОХА га је пратила у сваком издању. Медијска подршка је била веома важна јер фестивал у то време није био толико популаран као данас, наравно, али истовремено, данас је постао један од најважнијих фестивала на свету. Била нам је част да заједно растемо са овим фестивалом. Драго ми је што сам имао ову прилику. Заједно са КОХА-ом, растао сам и сазнао више о овом фестивалу и да интервјуишем људе који су оставили свој траг, редитеље, сценаристе, али и музичаре. Неки од интервјуа који су ми остали у глави и уму су интервјуи са иранским редитељем, фотографом... било их је много... то су интервјуи које веома ценим у својој каријери у новинарству“, изјављује Селимај.

„Било је 10 дана боравка у Призрену, а не у Приштини, извештавања у условима и околностима које нису телевизија, које нису у ери дигитализације... али можда су све ово урадили и разликовали је од других емисија, па је била посебна“, додаје он.

такође СОТ 7. августа 2026. године Све спремно за покретање „ДокуФеста“ у Призрену

Неколико година касније, Дардан Селимај је позвао новинарку Ану Рустеми да постане водитељка „ДокуКронике“.

Седам узастопних издања, доживела је фестивал изблиза, свакодневно извештавајући из Призрена.

„У јуну 2012. године званично сам почео да радим на КТВ-у, као млади новинар са протезама, не знајући много о свету медија, али сам имао искуства у Клану. Када сам дошао овде, јутарња емисија се одмах трансформисала и добила име 'СОТ' и са много преокрета, од једног водитеља до 4/5. Прошло је мање од два месеца, почео је 'ДокуФест', а Дардани ме је позвао и рекао 'Ана, ове године ћеш доћи и водити 'ДокуКронику'. У то време сам је пратио само из свог стана и нисам имао много искуства“, наглашава Рустеми.

„Ишли смо са КТВ екипом, било нас је 13 тамо, остајали смо тамо, сваке године када смо ишли рекли су да долази КТВ. Једини проблем који смо имали је било спавање јер смо били са укљученом камером све време, стално смо снимали, радили смо интервјуе са локалним и међународним личностима. Вероватно смо остајали до 5 ујутру јер 'ДокуФест' такође има музички фестивал, спавали смо два или три сата и морали смо да се пробудимо рано ујутру да бисмо се повезали са јутарњом емисијом, били смо прозор, показивали смо шта их данас чека на 'ДокуФесту'“, додаје она.

Извршна продуценткиња КТВ-а, Реа Сурои, каже да је од првог дана „Кохавижни“ неодвојиви део „ДокуФеста“, пратећи фестивал на телевизији и на страницама „Коха Диторе“, путем додатка „ДокуДејли“.

„Године 2002, у веома крхкој, економској, политичкој реалности, са мало сигурности, 'ДокуФест' је основан у граду Призрену и од тог дана 'Кохавижн' постоји. Шта то значи, тј. били смо током ових 25 година, пратили смо свако издање овог фестивала, почев од телевизије, што значи телевизијско извештавање, тј. отварање фестивала, боравак тамо током целог трајања фестивала, праћење свих сегмената фестивала, изложби, дискусија, музичких вечери, пројекција документарних филмова на различитим местима у граду Призрену, разговора са филмским ствараоцима, познатим уметницима који долазе из целог света, дакле то је значило телевизијско извештавање 'ДокуФеста', док смо, иако смо имали и 'Коха Диторе', тј. новине, имали смо и додатак који је направљен посебно за овај фестивал, тј. 'ДокуДејли', али када је штампање новина обустављено, и ово је обустављено. То значи подршку да смо „учинили ДОКУФЕСТ важним културним догађајем у земљи током свих ових година“. Сурои изјављује.

Она се сећа да се заједно са фестивалом мењала и технологија извештавања, али не и посвећеност тима, који је сваке године на екран доносио не само агенду, већ и атмосферу и енергију „ДокуФеста“.

„Дакле, током 25 година, четврт века, прошли смо кроз различите фазе технолошког развоја, и 'Кохавижн' и 'ДокуФест', тако да се начин емитовања вести много променио током година, током времена колико га пратимо, у време када је интернет био спорији, мање напредан, све приче су морале бити емитоване у року од једног дана, материјал је морао бити однет на лице места, па бисмо ишли са нашим тимом од скоро 20 људи из редитељског тима и на лицу места би се монтирали материјали који су потом емитовани у класичном облику. У то време технологија није била баш напредна, док је сада доста поједностављена, да не кажем на лицу места, али за неколико минута се монтира и емитује. Ово је веома важна ствар за нас да будемо присутни и повезани сваке вечери и да донесемо атмосферу, резимее догађаја који су се дешавали тог дана, односно увек су били тачни. Оно што вреди поменути јесте да смо путем наших екрана, такође и путем новина, покушали да донесемо не само дневни ред, већ и атмосферу.“ Пре 15,20, 20, чак је и тим који је пратио ове догађаје био у двадесетим годинама, у младим годинама, а ми смо донели ту енергију, ту велику вољу и тај ентузијазам“, додаје Сурои.

Посебан тренутак, према њеним речима, било је учешће „Кохавизије“ у издању из 2014. године са филмом „Унутра је светлост“, који се такмичио у категорији „Балкански документаристи“.

„Године 2014, 'Кохавижн' је учествовао на 'ДокуФесту' са филмом који смо сами продуцирали, 'Бренда ка крије', животом и уметничким делом уметника Лабинота Халилаја, који је сада светски познат. Приказали смо га на фестивалу 'ДокуФест', такмичили смо се на конкурсу 'БалканДокс' и то је било право узбуђење“, наглашава Сурои.

такође KULTURA 7. августа 2026. године „ДокуФест“ уочи четврт века са филмом као сећањем и непослушношћу

Четврт века касније, „ДокуФест“ наставља да доводи филмске ствараоце и приче из целог света у Призрен.

И тиме, КТВ остаје тамо где је био од почетка, да документује свако издање фестивала који је сада постао део културног идентитета Косова.