-
Од:
Сһкидона Гасһи
- 23. јун 2025. 14:15
- Учешће у:
Село Бубавец у општини Малишева наставља верно да чува вековну традицију гостопримства и угоститељства. Са око 3.000 становника, ово село је пример суживота, историје и националног доприноса, где се сваки гост дочекује отвореног срца, баш као и некада.
И данас, становници села Бубавац у општини Малишева верно чувају традицију гостопримства и гостопримства, какву су наследили од својих предака.
Сваки гост који покуца на врата овог села дочекан је пићем, храном и местом за спавање.
Село има преко 400 кућа и око 3.000 становника, који су у различитим историјским периодима дали свој допринос националној ствари.
Бедри Крјезиу, старешина села, сећа се посебног периода деведесетих година прошлог века, када су становници Бубавца отворили своја врата за више од 90 рудара који су се склонили у својим домовима.
„Село Бубавец је заиста хранилац породице и домаћин. Наше село је деведесетих година уточиште дало рударима, а истовремено смо се и упознали са њима, где је преко 90 рудара нашло уточиште у нашим породицама. Слободно могу рећи да смо исти људи какви смо одувек били, гостољубиви и хранитељи породице. Врата сваке куће у нашем селу су отворена онима којима је помоћ потребна или који желе да посете село Бубавец“, наглашава Крјезиу.
Данас је Бубавец живо село са економијом заснованом углавном на пољопривреди и сточарству. Има око 100 оваца, преко 500 крава и друге стоке. Земљиште села је углавном засађено пшеницом (80%) и кукурузом (15%).
Што се тиче инфраструктуре, село није у лошем стању, али још увек постоје недовршени радови од стране Општине које, према речима становника, треба што пре завршити.
„Бубавец је село које је углавном посвећено пољопривреди, тако да нема пустоши. Као село током рата, били смо 100% уништени, што значи да су нам куће биле потпуно уништене. Док је сада инфраструктура у селу добра, иако је потребна интервенција Скупштине општине и Владе. Потребно нам је да се пут у селу што пре поправи. Имамо проблеме са водом за пиће, а неки и са канализацијом. Као село, имамо мученике и ветеране рата, као и бивше политичке затворенике, који су прве ћелије последњег рата на Косову, од којих сам један ја“, изјављује Крјезиу.
У центру села изграђен је друштвени објекат, где се одржавају културно-уметнички догађаји, разна окупљања и сахране.
Овај објекат у потпуности финансирају сами становници.
„Један од веома важних објеката у нашем селу је овај, у коме се одржавају разне активности попут свечаности и сахрана. Објекат је доступан и дијаспори када дођу на одмор“, додаје Крјезиу.
Истреф Крјезиу, становник Бубавца, каже да је живот у селу добар и да је слога међу становницима примерна.
„Живот у нашем селу је добар. Овде немамо проблема једни са другима, млади се тако добро слажу једни са другима, јединствени су у свему. Не свађају се и не свађају међусобно, то је веома добро што ми као село имамо. Не оклевам да одем у град да живим, волим своје село“, истиче Крјезиу.
Село такође има мали музеј, који чува фотографије и материјале историјских, патриотских и јавних личности које су допринеле Косову.
Сеоски свештеник, Џеват Крјезију, побринуо се за документовање многих од ових историјских тренутака, укључујући и помирење крвних освета.
Према његовим речима, 26. априла 1990. године у Малишеву је основан Национални покрет за помирење крви, познат и као Бубавечка скупштина.
Према његовим речима, у овом историјском догађају учествовало је до 300 хиљада људи.
„Изградили смо овај музеј са циљем да будућим генерацијама оставимо завештање и културно и национално наслеђе, као што је наш народ пролазио кроз историјске фазе. Представили смо четири стуба. Први је студентски штрајк, затим штрајк рудара, који су захтевали да Косово постане Република, а затим долази Национални покрет за крвно помирење. Сви они на овим фотографијама припадају учесницима крвног помирења у селу Бубавец“, изјављује Крјезиу.
Бубавечка дијаспора, углавном смештена у Италији, Швајцарској и Немачкој, стално доприноси својој домовини, било финансијски или својим присуством током породичних одмора.
