Вучић је монструм, а не политичар

Да ли смо грађани Србије, народ слободе или потчињена маса када толико година трпимо незамисливу тиранију зликовца који се лажно представља као политичар, па чак и као председник. Постоје две ране које је монструм који држи функцију председника, заједно са својом нарко и хомосексуалном мафијом, нанео друштвеном организму Србије, а које ће тешко бити зацељиве. Прва је дилетантизам као синоним за неспособност, површност, глупост и бесмислице, а друга је изгубљено Косово, као изговор за пљачку грађана Србије, који су заправо таоци свих политичара, од времена Пашића до времена Вучића.

Ја сам Милојко Пантић, а ви пратите спортско-политички Галакси. Имате право да знате истину. Дух који је нанео толико зла грађанима и држави Србији и који, по рецепту Хитлеровог шефа пропаганде, Гебелса, оптужује противнике, у нашем случају студенте и грађане, за та зла, не може се назвати другачије него монструмом.

Не прође дан, а да се у јавности не појаве нови докази да је српски лидер човек без емпатије и морала, који је починио и наставља да чини изузетно гнусна и зла дела.

Његови лојалисти, или боље речено вандали, демолирали су аутомобил сина професора филозофије на Универзитету у Новом Саду, Динка Груховића. Док он обмањује јавност причама да студенти желе да му убију породицу, вандали застрашују грађане чисто фашистичким методама.

На друштвеним мрежама појавио се опис монструозне ликвидације Вучићевог ривалског кандидата за место председника СНС-а (Српске напредне странке), Владимира Цвијана. Вучићеви сарадници из обезбеђења, криминалци и убице, киднаповали су Цвијана у Црној Гори, пребацили га у Београд, отровали цијанидом и бацили у Дунав. Тек три године касније откривено је да се на гробљу „Орловача“ налази гроб на којем пише само име Владимир. Полиција је саопштила да је Цвијан извршио самоубиство, што значи да је његово тело извучено из Дунава 2016. године и да није било даље истраге о том убиству.

Монструм на месту градоначелника, од злочина корупције и смрти 16 људи у Новом Саду, све чешће нам је нудио све ружнија дела како би засенио монструозно убиство у ресторану „27“, у којем је учествовао и шеф београдске полиције Веселин Милић.

Хори, у својству градоначелника, захтева од Главног тужилаштва да покрене истрагу и провери наводе да су студенти, који су 15. марта прошле године, на највећем протестном скупу у историји Србије, инсценирали употребу звучног топа. Његова присталица, такозвана Ана Брнабић, чак тврди да су студенти симулирали употребу звучног топа са циљем да изазову грађански рат и убију Вучића и његову породицу.

Поставља се логично питање: Да ли смо грађани Србије, народ слободе или потчињена маса, када толико година трпимо незамисливу тиранију зликовца који се лажно представља као политичар, па чак и као председник. Од свог политичког оца, ратног злочинца, презреног Шешеља, који је 2014. године открио да он, који себе проглашава најбољим студентом Правног факултета, чак ни не зна где је факултет, јер су му дали диплому.

„Овај режим се не држи ни морала ни части у политици. Овај режим живи од медијске манипулације. Једино што су способни, посебно шеф режима, Александар Вучић, јесте медијске манипулације. А он је одличан мајстор. Имамо председника републике који је постао председник са универзитетском дипломом без полагања иједног испита; чак ни не зна где се налази факултет, нити зна на који је факултет уписан. Па шта хоће такви људи на политичкој сцени, скоро нико други не зна како боље да служи западним силама. Знају, али зашто су ти људи дошли на власт? Зато што су спремни да издају више, јер су некада били на потпуно супротним позицијама. Зато Тадић, када је у питању Косово, не би издао толико за 10 година колико су Томислав Николић, Александар Вучић и Ивица Дачић издали за месец дана“ (Војислав Шешељ)

Захтеви свих протеста требало је да буду неповратна оставка Александра Вучића. Уместо тога, монструм свакодневно проглашава да толико воли Србију да никоме неће дозволити да је уништи. Он је толико крвожедан да би побио све побуњенике, спалио земљу и владао угљенисаним рушевинама.

Тврдња да су студенти 15. марта инсценирали употребу звучног топа потврђује ово. За зликовца, лекарска уверења многих жртава тог забрањеног оружја немају никакву вредност. Један од њих је Марко Самарџић, српски одбојкаш, који каже: „Неприхватљиво је да они чији су животи те ноћи били угрожени буду приморани да дају изговоре.“

Коначно, ево непобитног доказа да је звучни топ активиран против грађана који су мирно стајали, одајући почаст погинулима у злочину корупције у Новом Саду. Његов лични телевизијски репортер, коњског лица, директно је коментарисао догађај речима: „Прекините, градоначелниче“.

* * *

Две су ране које је монструм који држи функцију градоначелника, заједно са својом нарко и хомосексуалном мафијом, нанео друштвеном организму Србије и које ће тешко зацелити.

Прво је дилетантизам као синоним за неспособност, површност, глупост и бесмислице, а друго је изгубљено Косово, као оправдање за пљачку грађана Србије, који су заправо таоци свих политичара, од времена Пашића до времена Вучића.

Петнаестогодишње уништавање школства, просвете и културе уопште, наметање дилетантизма уместо професионализма у свим областима живота, посебно у институцијама власти, највећа је и најозбиљнија српска рана коју ћемо тек осетити када се режим монструма заврши.

Јер његови министри, његови заменици, градоначелници, директори јавних предузећа, полицајци, судије, тужиоци, новинари, директори културних установа и председници спортских савеза и клубова, сви су без икаквих квалификација за посао који обављају. Њихова једина квалификација је лојалност монструму на власти који уништава државу и нацију.

Друга велика рана је Косово, наводна српска света земља, о којој је претходни патријарх Иринеј рекао: „Ако буде потребно, чекаћемо 500 година док не повратимо Косово.“

Ако ово каже први човек српске цркве, онда је јасно да ни он нити било ко од свештеника није прочитао „Књигу о Јову“, где пише: „Господ даде, Господ узе. Благословено име његово“.

Али, вратимо се садашњости и стварности.

Косово се није отцепило. Косово су ампутирале српске власти, одвојиле су га од Србије, неспособне да пронађу облик заједничког живота за Србе и Албанце, који чине већину у бившој јужној покрајини Србије.

Мора се прочитати шта као сведок пише Димитрије Туцовић, први српски социјалдемократа који је био део Војне управе на Косову након Првог балканског рата и ослобођења територије од петовековне турске окупације. Туцовић сведочи да је српска војна управа починила геноцид над целокупним албанским становништвом, а и данас српски владари користе Косово да пљачкају грађане Србије. То је перфидна игра српских владара од Пашића до Милошевића и његовог Меморандума Српској академији наука и уметности. Годинама тврдим да упркос Милошевићевом поразу на Косову, у том региону, Срби и даље живе у миру и у сарадњи са Албанцима.

Међутим, осећај задовољства избио је ових дана када је студентска експедиција, пратећи монструозни Крагујевачки меморандум о Косову, који је морао да напише неки професор са националистичком оријентацијом, отишла на Косово. По повратку су своје утиске изнели на телевизијској станици КТВ у Зрењанину.

Михајло Марковић, студент Правног факултета у Београду, каже, цитирам, „Утисци су веома лепи; разговори су били дивни, разговарали смо и са Албанцима и потпуно смо срушили предрасуде и препреке које постоје на Косову. Сви живе, можда је мало чудно рећи, у миру и ситуација је добра.“

За многе људе у Србији, ова истина је болна, јер су схватили да је наратив о подлим „Шиптарима“ који угњетавају српски народ на Косову лажан. У ствари, то је националистичка превара која користи само режиму монструма.

* * *

такође Рајон 28. јуна 2026 Ројтерс: Вучић циља на премијерско место и поставља савезника за председника

Сада следи одељак који говори о томе. Али, пре тога, само две напомене: 2012. године, када је монструм дошао на власт, јавни дуг Србије достигао је 15,85 милијарди евра. Данас, овај дуг, након 15 година његове владавине без икаквих ограничења, достиже 108 милијарди евра. 2012. године Србија није имала милијардера. Данас их има 48, сви у еврима.

Највећа људска беда и понижење, ако чланови ППС-а могу да схвате, јесте служити таквом злочиначком режиму, у коме бетонска склоништа падају на главе пролазника и убијају их, а да се ни после две године не зна ко је крив.

Следи, дакле, одељак под називом: „Колико кошта најскупља српска реч: Косово“ (којим се аутор бавио 2021. године, вр).

Цена те године када смо правили емисију била је 600 милиона евра годишње из државног буџета који се пуни нашим новцем. Данас је та цена милијарду евра, која не иде Србима на Косову, већ филијали злочиначке организације ППС-а, такозваној Српској листи. Верујем да ћете после ове приче заувек променити мишљење о такозваној српској светој земљи и наводној љубави монструма Вучића према Србији.

Бивша јужна покрајина Србије данас је независна држава Косово и то је и даље тема коју бескрупулозно намећу очајним грађанима Србије и власт и опозиција.

Прошле недеље, преговори у Бриселу су прекинути због одлуке косовске владе да укине двоструко плаћање на северу где живе већински српски становници и да користи само евро уместо динара и евра. Кандидат за председника Србије поново је нацији, као да се пита, објавио да то неће дозволити док косовска влада не формира Заједницу српских општина.

С друге стране, у недељним новинама „Неделник“, бивши председник Србије Борис Тадић, на чак 6 страница објашњава своју некада неуспешну и неприхваћену идеју за решавање косовског питања у, како каже, 4 кључне тачке. И Вучић и Тадић, као и сви њихови претходници на власти у Србији, од времена Пашића до данас, баве се последицама, али никада не помисле да помену узрок отцепљења Косова од Србије. И не само то, лажу нас, да Албанци желе да протерају све Србе са Косова, да је суживот између Албанаца и Срба на Косову немогућ. То говоре иако нико од њих никада није био јужно од Ибра да би се уверио да је суживот не само могућ, већ заправо постоји, и то 5 километара од центра Приштине, у српској Грачаници. Био сам тамо и сам сам се уверио. Сви грађани Србије, захваљујући оваквом ставу српских политичара, таоци су политике чувања нечега што више није наше, јер када би сваки од тих сто хиљада Срба који су остали на Косову добио свој део онога што се издваја из државног буџета Србије за наводну помоћ њима, Срби би, у просеку, имали европски стандард, односно виши стандард од свих Албанаца на Косову.

Ова тема је детаљно обрађена у емисији број 926 из марта 2021. године под насловом „Најскупља српска реч вреди 600 милиона евра“.

Заиста бих волео да чујем било какве контрааргументе на овај коментар.

„Пријатељи спорта. Прошле недеље, делегација 'Удружења прогнаних Срба и породица несталих са Косова и Метохије' посетила је, без упозорења, кабинет председника САН Владимира Костића и захтевала његову оставку због изјаве да 'Косово дефинитивно де јуре и де факто више није део Србије'. Размена теза између Срба је бескрајна, па мислим да би било логичније да оду у кабинет председника Србије, који је био члан владе током рата и пораза Косова, и захтевају његову оставку, јер се ни данас не зна где су њихови нестали рођаци. Истог дана, велики издајник Србије, Александар Вучић, несвесно је открио колико су новца наши грађани сваке године украли из буџета Србије само на рачун Косова. 'Косово је велики терет', рекао је узурпатор буџета Србије, јер сваке године 600 милиона евра. Наравно, није му пало на памет да прецизира где је та огромна количина новца потрошена, коме је дата, када и зашто. Јер...“ Пазите, рачуница је једноставна. Када би половина тог износа отишла сваком од тих сто хиљада Срба који данас живе на Косову, а друга половина на опште заједничке трошкове, као што су образовање, здравство, култура, спорт, инфраструктура... Срби би имали много бољи животни стандард од Албанаца на Косову. Поделом 300 милиона евра међу сваког српског становника Косова, свако би добијао 3 хиљаде евра годишње или 250 евра месечно. Дакле, породица од 4-5 чланова имала би стандард близак европском. У том случају, најстарије дневне новине на Балкану („Политика“) не би могле да изразе своју забринутост за Србе, као што су то учиниле на насловној страни, почетком ове недеље, где кажу: „Зашто свет не види патњу Срба са Космета?“

То је тема уводног коментара под насловом „Најскупља српска реч вреди 600 милиона евра“.

Свет не види патње Срба са Космета, као што није видео ни патње Албанаца током Балканских ратова 1912. и 1913. године. Међутим, оснивач социјалдемократије у Србији, Димитрије Туцовић, видео је то патње као учесник у тим ратовима након којих је на Косову уведена српска војна управа. Туцовић је то написао у својој књизи „Србија и Албанија“, и цитирам: „Чим је војска добила власт, војска, иза које нису стајали политички лидери, суочила се са албанским становништвом и починила таква разарања која су гурнула албански народ у очајничку борбу за опстанак. Тако је почео низ битака које се, са мањим или већим прекидима, настављају до данас и чији се крај не назире. Покушано је убиство са предумишљајем над целом једном нацијом, што је кривично дело које мора бити кажњено“.

Објашњавајући шта се крије иза такве убилачке политике према Косову, Димитрије Туцовић је пре више од једног века, као да има садашњост и прошлост, као и Милошевићеву владавину у Србији, написао ово: „Дуг државе, нови државни порези, милитаризам и друге паразитске државне институције захтевају још веће жртве од народа због опажене опасности од Албанаца и тиме нас финансијски гуше и економски исцрпљују.“

Када се све ово зна, онда је јасно да је брига коју неуставни владар и издајник Србије има за народ Косова лажна. Да је његова брига искрена, он би милионе евра, од почетка ове приче, поделио народу Косова и не би тај новац делио са својом Српском криминалном Листом у Северној Митровици.

Јасно је и зашто политички отац великог издајника, ратног злочинца, злог доктора Шешеља, с времена на време вришти: „Србија никада не би требало да призна Косово“ и тако долазимо до одговора на питање, зашто већина лидера такозваних опозиционих партија мисли исто што и Шешељ. Дакле, Косово је завеса иза које се крију владари и политичари свих боја, од времена Туцовића па надаље. И кад год помену Србе на Косову, наши квазиполитичари мисле на територију, а не на народ, јер је Србија зазидана у дворац сачињен од лажне и славне прошлости и митолошке историје средњег века.

Требало би питати све те професионалне Србе где се, осим епске поезије, налази тај чувени Косовски завет и у ком веку је Србија цивилизацијски напредовала захваљујући помоћи православља Светог Саве. Узгред, другог најзначајнијег српског интелектуалца, Вука Караџића, католичка религија није спречила да достигне највише нивое цивилизације.

Сви знамо да је последњи српски вођа и национални мотиватор у стилу Кишове приче: „Славно је умрети за домовину“, био Слободан Милошевић. Овом лажном вођи су без оклевања поверовали милиони Срба на Газиместану, где је 1989. године обележена 600. годишњица фикције назване Косовска битка. У то време, нова фикција, наиме фикција, наиме тврдња коју је лансирао Милошевић да је српство у Југославији у опасности, поново је превладала над стварношћу у главама милиона Срба.

То јест, веровали су Милошевићу, а не својим џеповима, који су за време владе Анта Марковића биле европске плате. А када фикција тријумфује над стварношћу, настаје пакао. Србија до данас живи у том паклу, јер свака фикција, односно фикција, има неке додирне тачке са стварношћу.

Зато Вучић влада Србијом својим фикцијама, а не знамо колико дуго, јер само устанак може спасити Србију.

такође Рајон КСНУМКС мај КСНУМКС 17 полицајаца повређено на студентском протесту у Србији, Вучић: Могућа је оставка

Устанак који ће променити не само Вучића и његове послушнике, већ и систем који производи све оне Николе Пашића, Стојадиновића, Ранковића, Милошевића, Шешела, Николића, Вучића, Дачића и њима сличних.

Само устанак спасава Србију.