Уметничка крађа гласова

У скандалу индустријске крађе гласова, током ових недавних избора, постоји још један мали детаљ који вреди поменути. Момак из Призрена, у чије име је украдено тих 6,000 гласова, је по професији глумац, тачније неактивни глумац. Био је око 10 година директор Градског позоришта у Призрену...

Дана 28. децембра прошле године, на Косову су одржани општи избори, по други пут у годину дана, као последњи покушај да се изађе из политичке блокаде и институционалне парализе. Резултати су донели победу Куртијевом „Самоопредељењу“, које ће сада лако моћи да формира владу. Централна изборна комисија (ЦИК), након затварања бирачких места те ноћи, изашла је са прелиминарним резултатима у рекордном року. Тих дана се причало, а свуда се писало, да током гласања нису забележени никакви инциденти, нити да је било озбиљних жалби на кршења или неправилности. Све је изгледало као прави тријумф демократије и доказ да су косовско друштво и политика сазрели и еманциповали се, барем у погледу организовања и одржавања избора.

Међутим, овај ентузијазам је посустао након око три недеље избора. Посматрачи и чланови комисије на бирачким местима су обично будни у бројању гласова за странке, али онда када почне бројање гласова за кандидате унутар странке, чини се да се лако дешава крађа гласова, у име овог или оног кандидата. Ова појава је била посебно очигледна на овим изборима. Сазнало се да су десетине чланова комисије масовно украле гласове у име неких од кандидата. Скандал је укључивао све странке које учествују на изборима, али је масовност крађе била најприсутнија у Демократској партији Косова. Испоставило се да је момку из ове странке у Призрену произвољно приписано преко 6,000 гласова. Он и сви остали слични њему тврдили су да немају никакве везе са овим изборним злочином и да су им, без њихове воље, те гласове једноставно „изнајмили“ чланови изборне комисије. Неубедљиво образложење, међутим, тужилаштво, које је већ активирано, даће последњу реч.

Да су гласови „унутар врсте“ крадени, било је познато, била је „јавна тајна“, али сада је разоткривена. Барем се то често чуло ових дана. У послератним годинама, методе крађе гласова и манипулације резултатима биле су разноврсне, а размере крађа вишеструко веће. Бирачки спискови су донедавно били пуњени мртвим људима (бескрајно су кружиле шале о мртвима који оживљавају на дан гласања), гласачке кутије су мењане ноћу и замењиване кутијама пуним фиктивних гласова, забележена је масовна куповина гласова или су гласови давани у замену за врећу брашна (или слично), број гласова на бирачким местима се често испостављао неколико пута већим од броја бирача, и тако даље, и тако даље.

Али, у овом скандалу индустријске крађе гласова, током ових последњих избора, постоји и један мали детаљ који вреди поменути. Момак из Призрена, у чије име је украдено тих 6,000 гласова, глумац је по професији, тачније неактивни глумац. Он је директор Градског позоришта у Призрену већ око 10 година, а последњих пет година прима плату, у том позоришту, као глумац, иако није био укључен ни у једну представу. Наравно, на ту позицију је дошао као партијски милитант и као такав, наставио је да прима плату свих ових година. Има много таквих насилних паразита и једва да привлаче пажњу медија и јавности, све док можда њихова злоба не постане монументална (то јест, када бројке крађе достигну 6,000+). Али с обзиром на обим штете нанете демократији и будућности ове земље, и крађа гласова и изнуда јавног буџета (кроз фиктивни посао) су подједнако кривична дела за која се мора тражити одговорност. Међутим, одговорност је тежак спорт, који косовске институције још увек не савладавају како треба!

Овај текст је првобитно објављен у загребачким "Новостима".

Објављено на албанском уз дозволу аутора.