Верска толеранција – аутентична вредност Албанаца

Истраживачи различитих научних профила који су се бавили различитим друштвеним односима Албанаца истакли су феномен који је јединствен за албанску нацију. Реч је о верској толеранцији, која је повезана са вером. Дакле, имамо посла са суживотом без непријатељстава и сукоба верника различитих религија. О томе сведочи Кахреман Улкини у књизи „Верска толеранција Албанаца у цик-цак историји“, коју је објавила „Фиоренција“, Скадар, 2016.

Историјски је познато да вера Албанаца почиње са Илирима, где су од паганизма преко Римљана прихватили хришћанство у 4. веку, док касније са поделом хришћанства 1054. године, Албанци припадају Византији, односно православљу, док од 15. века, а затим и појавом Османског царства на Илирском полуострву, већина Албанаца прелази у ислам. То су били посебни периоди, пуни интрига, притисака и разних услова, где су Албанци, да би преживели, били приморани да се прилагоде околностима тог времена.

Конверзија у временском контексту

Чак и феномен преобраћења у веру тог времена мора се схватити у контексту времена, из политичких и етничких разлога. Управо у вези са овим питањем имамо бројне случајеве из политичке класе тог времена. Већ је познато да су Балшаји 1369. године прешли из православаца у католике, затим су слично поступили Скураји, Музаци и Захаријаји. Док је према политичким околностима Ђон Кастриоти, отац Скендербега, био католик као савезник Венеције 1407. године, православац као савезник Стефана Лазаревића 1419-1426. године, муслиман као савезник Мурата II 1430-1438. године и умро је као католик 1443. године. Такви случајеви тог времена али и касније су довољни да се разуме верска толеранција која је стално била и остала преокупација истраживача различитих научних профила.

Управо у вези са овим питањем, познати етнолог Кахреман Улкини представља јавности књигу „Верска толеранција Албанаца у цик-цак историји“, коју је објавила „Фиоренција“, Скадар, 2016. Аутор се бави питањем толеранције у комплексу старе друштвене организације Албанаца, почев од сељачке породице, суда, па све до градског становништва и посебног третмана у албанству. У другом делу, значајно место заузима додатак, који доноси аргументе из питања којима се баве различити албански региони, а који су неоспорни докази верске толеранције у релевантном времену.

Сложене теме

такође Додатак за културу 12. јул 2026 Исламизација на Балкану између присиле, награде и воље

С обзиром на то да се бавимо сложеном темом са дугим временским периодом, аутор с правом закључује да истраживања верске толеранције међу Албанцима нужно морају имати аргументе и анализу података и методе рада блиске онима из више научних дисциплина као што су историја, етнологија и социологија. Само на тај начин се може доћи до стабилних научних закључака, о теми која је интригантна за истраживаче различитих научних профила. Такав приступ је прихватљивији и за стране истраживаче, којима је ова проблематика готово непозната, јер су Албанци модел савременом свету у погледу верске толеранције, као дела националне свести током векова.

Оспоравање предрасуда

Аутор нам у овој публикацији доноси разне епизоде ​​које показују верску толеранцију различитих вера, углавном католика и муслимана, из различитих албанских етнографских региона, али и градова са сензационалном историјском прошлошћу попут Скадра. Управо је тај осећај солидарности крви и етничке припадности био суочен са околностима тог времена. Такве акције су такође биле изазов разним сукобљеним елементима који су имали различите предрасуде или су били у служби страних структура на албанском простору. Иако је у темељу албанског друштва конзервативне природе постојао принцип очувања традиције, где је верска толеранција остала као кодекс верског прихватања других, не вређања њихове вере, поштовања јавних пракси и наступа, нормалног суживота у породицама са две вере и без верских предрасуда у различитим друштвеним заједницама. То су биле особине уткане вековима у свест Албанаца, феномен који нас чини поносним у поређењу са другим народима који су религиозни са екстремним фанатизмом, попут православаца, наших комшија који су, како у прошлости тако и у нашим данима, нетолерантни према било којој другој цркви или обреду, будући стални национални прогонитељи.

Албанци су узор другим народима        

Овом публикацијом, поред консултација са селективном стручном литературом, аутор доказује да је током свог педесетгодишњег теренског истраживања древне друштвене организације и народног права Албанаца, прикупио вишеструко вредан материјал из наслеђа и народне културе, где верска толеранција представља једну од најузвишенијих етничких вредности албанског народа. Овај феномен су истраживали и странци који су посећивали албанске крајеве од касног средњег века и касније. Чак су били изненађени оваквим ставом Албанаца који су, иако народ са три вере, били и јесу и данас узор другим народима.

Стога, с обзиром на важност верске толеранције за данас и будућност, предлог аутора да се таква тема сакупи и објави у посебној књизи, као аутентична вредност нашег културног наслеђа кроз векове, је добродошао. Таква публикација би била попут сведочанства будућим генерацијама, доказујући да Албанци имају нешто чиме могу бити поносни, са јединственом вредношћу која недостаје другим народима. Такви случајеви су бројни, а неки аутори нам их доносе као епизоде ​​или фрагменте који имају аутентичне вредности верске толеранције. Стога, остаје на надлежним научним институцијама да спроведу такав предлог у пракси, јер је то морална и професионална обавеза за нашу прошлост током цик-цак историје, јер се оно што је записано догодило.

Оваква публикација би била обавезна не само за истраживаче и појединце страствене према културном наслеђу, већ посебно за студенте различитих одсека, где се обрађују питања антропологије и народне културе. Само на тај начин ће верска толеранција остати део нашег националног идентитета, као посебна вредност нашег народа у прошлости и у нашим данима. И управо се та верска толеранција појављује свуда у свим различитим друштвеним активностима, доказујући у пракси као феномен са великим друштвеним и националним вредностима, чинећи нас јединственим међу другим народима у савременом свету.

такође Додатак за културу 13. јул 2025 „Европа и албанско питање“ – објективност о бурним догађајима

То је и порука ове књиге, која ће бити незаобилазна за историчаре, етнологе и социологе, као и за све оне који желе да имају знање о овом друштвеном и националном феномену Албанаца, у прошлости и у нашим данима.

Објављено поводом смрти Кахремана Улкинија (1935-2026), истакнутог албанског истраживача, историчара и етнолога, који се сматра једном од најцењенијих личности у албанолошким студијама.