"Са Цвејеном" као спомен позоришног човека, против уметности заборава

Много је епитета за њега, па тако и прича. Али постоји тачка у којој се и они придружују његовој мисији: Бранко Цвејић је живео за позориште, подигао га ни из чега, рушио баријере јер је пре свега тражио људско биће у себи и у другима. Монографија је једноставно насловљена "Са Цвејом". Отворен у суботу у "Полипу", описан је као спомен човеку позоришта, против уметности заборава.

„Са Цвејеном” је ван монографије. Цео живот српског глумца Бранка Цвејића сажет је у једној публикацији. То је живот посвећен позоришту и шире. Реч је о документу о уметнику, чији трагови данас одјекују у области културе и уметности. Потврђена је и сарадња са престоничким позориштем "Ода", које је у суботу организовало промоцију монографије у оквиру фестивала "Полип". Инаугурација је била један од главних догађаја другог дана фестивала, који је ове године, у 14. издању, форматиран као „Полип – Приштински међународни креативни центар“. 

Књига се састоји од низа текстова различитих аутора, сарадника и пријатеља глумца и некадашњег директора тадашњег Југословенског драмског позоришта. Њихова сећања воде у време када ће Цвејић ући у свет уметности, кроз представе у свом позоришту и у познатој серији „Грлом у јагоде” и до последњих улога. 

Али има и текстова самог глумца Цвејића. То су говори са отварања фестивала, обележавања јубилеја позоришта и на другим манифестацијама у разним институцијама. 

На промоцији монографије "Ме Цвејен" (Са Цвејом) у суботу поподне речено је да је глумац често посећивао Приштину. Дошао је са послом, за позориште. У престоници Косова играо би у „Заосталом” под режијом Андреја Носова. Играо је у емисији заједно са глумцем Албаном Укајем.

Према речима Јетона Незираја, драмског писца и директора Центра „Мултимедија”, који организује „Полип”, представа је дата пре десетак година и била је једна од првих емисија на српском језику. 

„Први пут сам га видео на сцени, тада смо се упознали и пратили га на још неколико емисија. У сваком случају, било је довољно видети да је поред изузетног глумца реч и о човеку који је био стуб ове регионалне позоришне сарадње, јер је радио и са другим редитељима у региону“, рекао је Незирај. 

Док је монографију сматрао чудом за себе, присетио се последњег сусрета са глумцем Бранком Цвејићем. Повод је била емисија „Пројекат Хандке” у „Битеф театру” у Београду. Незирај је рекао да је својим учешћем Цвејић открио и другу његову страну: ону навијаче борца. 
„Последњи пут смо се срели у Београду пре две године, можда месец дана пре његове смрти. Спремали смо се за прилично проблематичну представу „Пројекат Хандке” у позоришту „Битеф” где је присуство публике било скоро као подршка нашем присуству. То више није било само присуство јавности за позоришни чин, само да се види, већ као политичка подршка јер је природа представе била проблематична. Заиста, то присуство у време када није био баш у доброј физичкој кондицији, био сам изузетно импресиониран и мислим да та епизода најбоље објашњава његову природу“, рекао је драматург Незирај, показујући прилику када је „Пројекат Хандке“ дигао прашину у српски националистички кругови.  

Бека Вучо, уредница и суиздавач монографије „Са Цвејом“, почела је свој говор о књизи кратком биографијом коју је покојни глумац сам написао. Рекао је да је то био његов увод када су га људи питали о његовом раду. 

„Рођен сам у првој половини прошлог века. Играо сам у стотинама представа, у разним позоришним представама, снимио исто толико филмова и ТВ серија. Био сам 15 година помоћник дивног редитеља Позоришта Југославије... а онда сам га сам режирао. Сада сам до краја живота само глумац“, цитирао је Вучо из биографије. Цвејић је преминуо 26. јула 2022. године у Београду. 

Вучо је ценио генерацију у којој је био глумац Цвејић. Рекао је да је до пензионисања бранио вредности позоришта. Он је оценио да га је заштитио као свој дом тако што је уклонио прашину када је потпуно уништен. Цитиран је како је рекао да је то "један од највећих задатака које је имао у животу". 

„Пре свега, он је био та нова генерација глумаца која је негде 70-их година прошлог века ушла на велика врата Југословенског позоришта позната као „Бојанијеве бебе“ у време Бојана Ступице, познатог редитеља, сценографа, архитекте. Био је и директор Југословенског позоришта и сматрао је да, поред низа великих и значајних позоришних имена, треба обновити ансамбл. Тако је довео једну сасвим нову класу, поред ове и неке глумце са академије“, рекао је Вучо, директор фондације „Мој Балкан“, која је објавила монографију. 

Укључује списе људи из позоришта и не само. Ово су речи његових многобројних пријатеља. Ту је и текст Јетона Незираја. На крају је информативни лист са подацима за све његове наступе од првог дана до последњег. 

Књига је подељена на осам делова. Према речима издавача, ово се поклапа са 160. годишњицом живота глумца Цвејића. Ту су и говори поводом сахране и они на комеморацији. Они су укључени у одељак „Ин мемориам“. Најављено је да је монографија илустрована са XNUMX фотографија из приватног живота и из позоришта, филма и телевизије. 

Цвејић је играо у великом броју филмова, у преко стотину радио драма које су углавном снимане на Радио Београду. Снимио је и велики број телевизијских улога, од којих је најпознатија улога Банета Бумбарија из серије "Грлом у јагоде". 

Колега покојног глумца Светозар Цветковић рекао је да је Цвејић живео за позориште мимо Југословенског драмског. Није превазилазило оно што је било противно мисији позоришта. 

„У тренутку када је он био директор, ја сам постао и директор ’Атељеа...’. У Београду је владао велики антагонизам између ова два позоришта и веома велика конкуренција. Цвеја и ја смо знали за овакав антагонизам. Било је глумаца који нису хтели ни да играју у 'Атељеу 212' и обрнуто. Онда смо заједно направили споразум, пакт о сарадњи. Морао сам да играм улогу у Југословенском драмском позоришту и тако смо се помирили, као што су се помириле наше две куће“, рекао је глумац Светозар Цветковић, некадашњи директор позоришта „Атеље 212“ у престоници Србије. 

Рекао је да људи заборављају, као што су многи познати глумци заборављени. Али то је, према његовим речима, монографија својеврсно обележје. 

„Од нас се очекује да заборавимо и идемо напред, да радимо и крвљу се боримо за будућност. То је уметност заборава, а Бека је направио велико спомен обележје не само Бранку Цвејићу, већ и људима које смо заборавили. Велики дуг нашем занату. Човек који је изградио позориште ни из чега, од темеља до најбољих представа које се могу замислити у Југословенском драмском позоришту“, рекао је глумац Цветковић на инаугурацији, где је глумица Бранка Петрић, удовица великог глумца Беким Фехиму, али који је био одсутан из здравствених разлога.  

Други дан „Полипа” настављен је представом „Уротници”, продукцијом „Крокодила” из Београда у сарадњи са „Мојим Балканом” из Њујорка, уз поетско читање и музику.