Својим животним дјеловањем, професор Марин Заниновић био је један од најдосљеднијих промицатеља археологије и знаности, хрватске хуманистичке културе и илирологије у ширем смислу. Без сумње ће остати упамћен као одличан предавач највишег ранга, који је школовао многе генерације хрватских и регионалних археолога, међу којима и косовске
Међународно познати научник са великим хуманитарним образовањем и деловањем, археолог, историчар антике и хрватски илиролог, проф. др. Марин Заниновић рођен је 18. јануара 1930. године у Вело Граблеу на далматинском острву Хвар у Хрватској. После основне школе похађао је Гимназију у Болу и Брачу, а затим Класичну гимназију у Сплиту, где је стекао древне класичне језике: латински и грчки.
Након завршене Класичне гимназије, Заниновић је 1950. године уписан на Одсјек за археологију Филозофског факултета у Загребу, гдје је дипломирао 1955. године, а 1957. постао је асистент на предмету Античка археологија на тадашњем Одсјеку за археологију г. Филозофски факултет. На истом факултету је докторирао 1965. године са дисертацијом под насловом: „Илирско племе Делмата и њихова улога у античком Илирику“.
У звање доцента стекао је 1966. године и ванредног професора 1974. године, док је 1978. постао редовни професор за античку, покрајинску и ранохришћанску археологију. До смрти је био дописни члан Хрватске академије знаности и умјетности (Хрватска академија знаности и умјетности) и почасни члан Хрватског археолошког друштва (Хрватско археолошко друштво).
Професор Заниновић био је истакнути стручњак за питања историје и најстарије локалне археологије - посебно оне тадашње Илире Јадранског приморја и један од познатих представника средње генерације хрватских археолога тог времена.
Покојни професор учествовао је у бројним археолошким истраживањима, посебно на јадранској обали, које су водили академици Грга Новак, Дује Рендић Миочевић и Мате Суић, а касније је лично водио и многа друга значајна ископавања.
такође
Јединствени Илири против највеће војне силе античког света
Бавио се археолошким ископавањима и топографским истраживањима дуж обале и на острвима јужне Хрватске (Хвар, Стон, Цавтат, Колочеп и др.) као и у југозападној Босни (Дувно, Ливно, Ошанићи).
Главна подручја његовог интересовања била су различита питања везана за Илире, Грке и Римљане на источној обали Јадрана, односе илирског становништва са хеленским и римским светом, духовну културу илирских етничких заједница и његове Посебно је значајно откриће грчке подјеле земљишта (парцелизације) у Хвару (Стариградско поље) и на Вису.
Сам професор Заниновић годинама успешно води археолошка истраживања на свом родном острву Хвару и учествује на бројним конгресима, симпозијумима и другим научним скуповима у Хрватској, Европи и свету.
Осим на Филозофском факултету у Загребу, гдје је започео и завршио наставну и научну каријеру, Заниновић је предавао и на другим високошколским установама. Тако је од 1968. до 1969. године био гостујући професор на Филозофском факултету Универзитета у Љубљани. Године 1990. држао је предавања на Катедри за истраживање римске историје на Универзитету хуманистичких наука (Университе дес Сциенцес Хумаинес) у Стразбуру, а 1995. године предавао је на постдипломским студијама на Универзитету у Падови (Иституто ди Арцхеологиа е Сториа Антица).
Професор Заниновић се бавио археолошким ископавањима и топографским истраживањима приморја и острва јужне Хрватске и југозападне Босне и Херцеговине. Његово откриће поделе грчке земље Стариградског Поља и Виса је изузетно важна и значајна новина. За свој рад и допринос хрватској археологији награђен је бројним наградама, између осталих: наградом Дон Фране Булић Хрватског археолошког друштва (Хрватско археолошко друштво) за животно дјело у археолошкој струци и рад Друштва у 2003. години. 2004. награђен је Наградом града Хвара за животна достигнућа за пола стољећа знанственог и педагошког рада и истраживања у археологији и повијести града и отока Хвара, такођер 2008. године добио је Награду Хрватске народне Скупштина за животно дело и опште научноистраживачки рад у области хуманистичких наука.
Године 2008. награђен је Наградом ИНА-е (Нафтне индустрије) за промицање хрватске културе у иноземству за 2007. за књигу „Кроатиен ин дер Антике“ (Хрвати тијеком антике), док је 2009. године награђен Наградом Хрватског археолошког друштва, „Јосип Бруншмид“, за сарадњу у књизи „Кроатиен ин дер Антике“.
За нарочите заслуге у науци одликован је високим одликовањем: „Орден Данице Хрватске“ са ликом Руђера Бошковића.
Током своје научне каријере, покојни професор се пре свега бавио илирском историјом на јадранској обали и острвима, затим грчком колонизацијом илирских земаља и поделом ових земаља, римском окупацијом и римским присуством на источној обали. Јадранског мора, са илирском, грчком и римском епиграфиком и нумизматиком у поменутим годинама, са проучавањем митологије са посебним освртом на поштовање аутохтоних илирских култова.
такође
Марк Тирта – етнолог албанског терена, знања и сећања
Професор Заниновић је током своје дуге и успјешне каријере објавио неколико стотина знанствених чланака у релевантним знанственим часописима у Хрватској, регији, Еуропи и свијету, али ће несумњиво остати његова најзначајнија дјела: „Од Хелена до Хрвата“ (Из Хелени Хрватима), Загреб 1996, „Илирско племе Делмати“, Загреб 2007 и „Илирски ратови“, Загреб 2015.
Тешко је набројати све функције које је обављао у својој богатој научној каријери, као и разне активности у археолошком и друштвеном раду у којима је његов допринос био изузетно значајан и цењен, као и уредник многих радова у низу археолошких часописа.
Иако је пензионисан 2002. године, Марин Заниновић није био пасиван, већ је наставио да ради са истим ентузијазмом и вољом, физички активан и психички присебан до последњег тренутка свог живота, промовишући хрватску археологију и илирску културу у земљи и свету. .
Својим животним дјеловањем, професор Марин Заниновић био је један од најдосљеднијих промицатеља археологије и знаности, хрватске хуманистичке културе и илирологије у ширем смислу.
Нема сумње да ће остати упамћен као одличан предавач највишег ранга који је школовао многе генерације хрватских и регионалних археолога (међу њима и са Косова) и његове великодушне људске врлине: скромност, дружељубивост и приступачност, заједно са својом изузетном ерудицијом и великом стручно знање учинило га је омиљеним сарадником и саговорником и незаборавним професором за све своје ученике и за оне који су имали срећу да познају овог великана.
Професор Марин Заниновић дао је значајан допринос у припремању косовских кадрова у области археологије, како на редовним студијама тако и на постдипломским и докторским студијама, био је сарадник косовских часописа и рецензент многих радова косовских археолога. , а такође је промовисао археологију и косовске археологе кроз конгресе, симпозијуме и разне научне скупове у Хрватској, у земљама региона, у Европи и свету.
Професор Заниновић нас је физички напустио 2. децембра 2022. године на миран и достојанствен начин, као што је и живео, али ће остати у срцима и сећању свих нас који смо га познавали. Посебно задовољство и срећа за све нас који смо га познавали и који смо били студенти, сарадници и пријатељи колоса археологије, какав је био професор Марин Заниновић.
такође
Марк Тирта – етнолог албанске културе
Сит Тиби Терра Левис ми Професоре!
