Хор на путовању открића са мајсторицом Мишел Јенсен

„Волим да учим, да знам ствари које нисам знала, да откривам“, рекла је диригенткиња Мишел Јенсен после концерта. А концерт са Хором Косовске филхармоније био је управо то: откриће дела и приступа хорском певању. Истакнута у свету музике – чија листа укључује звездане сарадње и добитнике великих награда попут „Греми“ – Јенсен је такође открила дело као део музичке традиције Косова.

Косовски филхармонијски хор, којим диригује Американка Мишел Јенсен, донео је публици потпуно нови стил и дух. Нека од дела нису чувена само у земљи, већ су чак и премијерно изведена у Европи. Међу светим репертоаром, угледна диригенткиња у свету хорске музике открила је и дело као део музичке традиције Косова.

У духу простора у којем је концерт одржан, у католичкој цркви „Шен Ндоу“ у Приштини, одјекнула су и дела. Углавном су то литургијске песме и приступ делима, како је оцењено, био је другачији од онога што се чује од Хора. За хористе се процењује драгоцено искуство у њиховом раду.

Концерт је почео песмом „Lotus iste“ Брајана Сидерса у класичном стилу где део бенда држи ритам док остатак развија другу тему.

„Christus factus est“ Антона Брукнера има готово исти ритам, осим паузе која га одваја од остатка дела, који почиње одјеком и као израженији наратив. Баритон Шабан Бехрамај изводи соло деоницу. Дело сада има израженији одјек.

Поред музичког аспекта, оно што је посебно у програму јесте укључивање песама са истим насловом, али од различитих аутора. Исти наслов носи и дело композитора Феличеа Анериоа. То су црквене молитве.

Диригенткиња је такође рекла публици да раније није изводила ова дела у Европи. Изразила је узбуђење што ће, што се тиче континента, коначно бити чута на Косову.

„Репертоар укључује америчке композиторе који су специјалисти и које су ме замолили да доведем. То су познати композитори које добро познајем. Било је ту и музике из ренесансе и неких других класика. Веома је важно да се не заборави музичка традиција, јер оно што данас чујемо, сумњам да ли је повезано са оним што је било раније. Али смо донели и песме које су написане у ово време“, рекла је за KOHĐEN.

Ценио је капацитет хора Косовске филхармоније.

„Хористи су феноменални таленти. Вредно раде и веома су флексибилни. Направила сам програм са много различитих језика и музичких стилова, што раније нису радили. А они су му једноставно дали облик. Било је велико задовољство наступати са њима“, рекла је Мишел Џенсен, хорски диригент и наставник, рангирана на првом месту „Билбордове“ ранг листе. На Универзитету „Азуса Пацифик“, она је шеф хорских студија и диригент камерних вокалних ансамбала и ораторијумских хорова. Такође је била гостујући професор на Универзитету Јужне Калифорније (USC), где је стекла диплому основних студија музике, мастер диплому музичког образовања и докторат из хорске музике. Џенсен је дириговала наступе на четири континента. У својој дугој сарадњи са угледним композитором Ериком Витакром, била је директорка хора за неколико презентација „Изгубљеног раја“ и дириговала је „Часни хор Ерика Витакра“ на турнеји по Италији (2007). Поред сценског рада, активна је и у студију, режирајући снимке за уметнике као што је Лејди Гага. Маестро Јенсен је такође уметнички директор и диригент хора Sterling Ensemble Los Angeles. Од оснивања хора 2018. године, он је био на врху Billboard Traditional Classical листе, освојио је бројне престижне награде, објавио два албума, наступао на великим конференцијама, укључујући Националну конференцију ACDA у Синсинатију (2023), и сарађивао са многим уметницима добитницима награде Греми.

Слични наслови два дела такође подсећају на „Аве Марија“ Јакоба Хендла и дело Пати Дренан истог наслова. Ово је, према речима диригента и композитора Бакија Јашарија, део јединствености Јенсеновог програмског избора.

„Видело се да је диригенткиња изабрала посебан, компактан програм, где су чак и неки наслови били исти од више различитих композитора. Желела је да открије да је негде око 70 одсто дела било сакрално, а последњи део програма је био резервисан за нека веома занимљива дела која раније нисмо чули“, рекла је Јашари.

Он сматра да је рад хора са диригентом јединствено искуство.

„То је такође занимљиво за Хор, јер наравно добро познајем хор, програме кроз које је до сада прошао, то је било посебно искуство до сада. Сигурно је то рад као неевропљанина, Американци имају другачији приступ вокалу, музици, њихова филозофија је потпуно другачија, интерпретација. Приметио сам током концерта да иако су то дела из 18. века и раније, то је био другачији приступ и иновација за публику. Веома вредно искуство за Хор“, наставио је Јашари.

Чак је и тенор Агон Туфа, члан Филхармонијског хора, сматрао рад са Јенсеном драгоценим искуством.

„Био је то прилично разноврстан репертоар са веома занимљивим избором, мало другачијим него други пут. Имали смо веома добро искуство са америчком диригенткињом, која је заиста оставила утисак на нас током процеса рада, а и на концерту се видело да је она нешто другачије. Било је то добро искуство и надам се да ће се наставити како бисмо имали добру сарадњу са диригентима из страних земаља“, рекао је он.

Затим следе „Ave verum corpus“ Ричарда Бурчарда и „Вечерња звезда“, „Шапат лета“ и „Лето је прошло“ Семјуела Колериџа-Тејлора.

„Некада невидљива башта“ Дејла Трамбора са Леком Салихуом на клавиру, како је диригент објаснио, говори о заједничким стварима.

Такође су донета четири дела Мортема Лауридсена. Она позната као ноктурна. Како је диригент објаснио, то су четири различите слике ноћи. „Sa nuit d'ete“ француска прича, „Soneto de la Noche“ још једна шпанска, „Sigurno u ovoj sjajnoj noći“ која говори о исцељењу и све је то спојено у „Epilogue: Voici le Soir“. Сву ову причу прати лагано свирање клавира.

Виолончелиста Антонио Гаши био је солиста у комаду Рине Есмаил „Кад виолина“. Из хора, солисти су били сопран Калтрина Мифтари, алт Андра Реџепи, тенор Етрит Нура и баритон Ризах Јахај.

Програм је затворен делом „Иди, невесто моја“ Дринора Зимберија.

Диригенткиња Мишел Јенсен је рекла да је фанатик откривања музике различитих земаља.

„Волим да учим, да знам ствари које нисам знала, да откривам. Најбољи начин да се то уради је кроз музику. Она вам помаже да боље разумете људе када певате песме из целог света. Нисам раније радила на песмама на албанском. Било је тешко пронаћи превод који је имао смисла, па сам морала много да истражујем. Али било је веома забавно пронаћи нову културу и нову врсту музике. Такође сам ову недељу провела учећи о традиционалним песмама са Косова и заљубила сам се у ритмове, мелодије и хармоније“, рекла је.