„ДокуФест” се фокусира на националне филмове, „Болесно жуто” тријумфује

Међународни фестивал документарног и краткометражног филма „ДокуФест” је доживео своје 23. издање, променио је значај категорија. Сада ће национално такмичење, а не балканско, бити главни од највећих филмских догађаја које Косово има. После деветодневног филмског маратона, „ДокуФест“ је доделио награде најбољима. "Као болесно жуто" Норике Сефе добила је главну награду фестивала, ону Националног такмичења, док су у осталим категоријама тријумфовале приче које се дотичу од геноцида до разних друштвених појава.

С обзиром на то да је домаћа кинематографија на добром путу развоја и да нови талас филмских стваралаца заслужује што већу подршку, 23. „ДокуФест” је прво на коме је национално такмичење у центар фестивала. Овогодишњи победник је кратки филм „Као болесно жуто” Норике Сефе. 

Она је навела да јој је Међународни фестивал документарног и краткометражног филма увек био инспирација. 

„'ДокуФест' је веома важан за начин на који правим филмове и увек је био место где сам био веома инспирисан. Ова недеља је била фантастична, са људима које сам срео и темама о којима смо разговарали. Овако завршити делује посебно“, рекла је редитељка Сефа, након преузимања награде. 

Сефа открива фасцинантне приче са старих видео касета о причама породица чији више нису чланови. Ту се спајају лепота и туга, градећи јединствене наративе.

Жири у саставу Ана Хенкел-Донерсмарк, Армандо Лулај и Оана Гера одабрао је победника Националног такмичења.

На свечаном затварању саопштено је да је Фестивал, уз подршку Министарства културе, увећао вредност Награде националног такмичења. 

Министар Хајрула Чеку је поделио награду. 

„Честитам тиму на још једном успешном издању. У своје име, оних који су овде и оних који нису, у име премијера Аљбина Куртија, уверавамо вас да ће подршка бити озбиљна и стабилна“, рекао је он.

Награда „Балкан докс” за причу са двојицом Албанаца
 

Ове године још један албански филм награђен је наградом „Балкан докс”. "Још један дан" Енеа Чарка, који прати хронологију разарања друштва двојице младих албанских уметника у Италији, победник је 23. издања под темом "Нови поредак". 

У 84 минута документарног филма одвија се узбудљиво путовање Бесмира Суле и Рафаела Хоџаја из Скадра током неколико година. Камера режисера Царка приказује их како откривају своју уметност на улицама Италије. То је била цела сврха филма и оно што је редитељ хтео да каже. Али њихови братски односи су се променили. Поцепани су и од тог дана све што су заједно изградили је уништено. 

Жири у саставу Бугарин Дина Иорданоца, Турчин Сомнур Вардар и Стефан Павловић који живи у Амстердаму оценио је ову причу као најбољу у балканској филмској конкуренцији. 

Сцене су такође премештене у Скадар, у њихов град одакле долазе. Тамо постаје познато да Бесмири има остеогонозу, болест која не дозвољава костима да ојачају.

Али све ово је на почетку документарца. Увод је нека врста кратког приказа њиховог односа, а онда све почиње од почетне тачке где су заједно свирали, а другима су се представљали као браћа. До те мере да данас немају контакт. 

„Нисмо баш браћа, али јесмо браћа у животу. Мислим да је ово важније од крвног брата“, рекао је Рафаели једном од окупљених да види њихов наступ у граду Милану.

После неког времена почињу мали знаци великог расцепа између њих. Чак почињу да наступају сами на трговима или са другим групама. 

Премијера на „ДокуФесту” одржана је 4. августа у „Кину Луми” уз присуство редитеља. Након преузимања награде рекао је да се осећа веома добро.

„Нећу случајно да победим, добијем награду на фестивалу албанског говорног подручја. ДокуФест је фестивал уз који сам одрастао. Овде сам приказао свој први филм са 20 година. Хвала тиму који је пет година радио на овом пројекту. Дакле, живи 'ДокуФест'“, рекао је он. 

„Посебно признање“ припало је „Страи Бодиес“. И отварање и затварање се обично одржавају испред биоскопа „Лумбарди”. 

Овогодишњи фестивал важи за нецензурисано платно, посебно када је у питању интерес друштва. Слике ратова и периода након њих у различитим земљама света, биле су један сегмент тема међу 249 филмова у конкуренцији и ван конкуренције који су приказани у овом издању. Сама тема овог издања имала је за циљ да се осврне на свет узнемирен ратовима.

Нестанак и повратак сећања 

"А фидаи филм" Палестинца Камала Аљафарија проглашен је за најбољи у категорији "Интернатионал Феатуре Док". Аљафари није био присутан, али се обратио јавности видео поруком у којој се захвалио Фестивалу на награди. 

Дугометражни филм говори о томе како је током војне интервенције у Либану у лето 1982. године заплењена архивска збирка фотографија и филмова Палестинског истраживачког центра у Бејруту. Редитељ Камал Аљафари преузима ове слике које су сачували израелска војска и Министарство одбране и тако - како је написано у опису филма - осујећује покушаје брисања људи лишених визуелног памћења.

Награду за најбољи међународни кратки филм освојио је "Историја се пише ноћу" Алехандра Алонса. 

Приказује мрак на Куби са несигурним улицама земље. Редитељева мајка је лик. Ту су њене страшне визије. 

Редитељ није био присутан, али се појавио преко екрана. Ку је рекао да га награда оснажује и даје му мотивацију да настави да ради и дели своју кинематографију. 
Награду је прогласио уметнички директор међународног фестивала документарног и краткометражног филма „ДокуФест“ Ветон Нурколари. Нешто пре проглашења победника у овој категорији, угашена су светла. 
„Ово ме подсећа на почетке „ДокуФеста“ када је фестивал све време радио са генератором“, рекао је Нурколари. 

"Најбољи кратки филм" освојио је филм "Смрт хероја" Карин Франц Керлоф, који се бави младићем у једном од црквених торњева који пада на земљу и умире. Али да би то урадио, добија велику количину новца. Људи се окупљају да виде „спектакл“, али он умире и њихов ентузијазам прелази у разочарење. 

Директор је у Призрену боравио неколико дана, али не до доделе награда. 

„Шокиран сам и веома сам срећан. Ово ми много значи. Волео бих да сам тамо да прихватим филм, али морао сам да се вратим у Шведску. Фестивал је био сјајан. Дух фестивала је био невероватан уз пројекције филмова, дискусије, журке. Хвала вам на изузетном гостопримству!", поручила је кроз видео поруку.

Награду је преузела продуценткиња филма Мелиса Линдгрен.

Посебно признање добио је филм "Снови као папирни бродови" Семјуела Сафрена.

Он се захвалио путем видео поруке рекавши да награда иде његовој земљи, Хаитију. 

„ДокуФест” има право да предлаже кандидате за најбољи европски кратки филм. Победник овог конкурса је кандидат фестивала за ову категорију Европске филмске академије. 
„Најбољи докс за људска права“ је документарни филм Кумјане Новакове „Ћутање разума“. Изграђена је од архивских снимака и форензичких доказа. Сама по себи дјелује као подсјетник откривајући искуства насиља и тортуре над женама из логора за силовање током рата у Босни и Херцеговини. 

„Хвала вам пуно! Хтео сам да кажем да је „ДокуФест“ веома важан, као неко чудо. Био сам веома срећан што сам овде израстао као филмски стваралац и стварао успомене“, рекао је редитељ на сцени. 
Награду у категорији „Трутх Док” освојио је „23 Миле” Американца Мича Мекејба. 

У филму редитељ прича и слуша људе на улицама у устанцима и организованим окупљањима. Ови наративи оспоравају стереотипе, „стварајући сложен и нијансиран портрет идеја, перцепција, текућих борби“. 

„Желим да вам се много захвалим на овој награди. Нажалост, разболео сам се и морао сам да одем раније него што је требало, али сам се забавио на фестивалу, упознао сам веома лепе људе. Не могу бити срећнији. Хвала Вету и целом особљу фестивала што су овај фестивал учинили незаборавним искуством!“, поручила је путем видео поруке.

 „Послератно“ најбоље из јавности

„После рата“ Брижит Стаермоз освојио је Награду публике. 

Били смо и у Берлину, али никада није било тако много публике“, рекао је један од протагониста филма. 

Филм прати младе људе у Приштини већ 15 година од детињства и живот након тога им је био тежак. Они су улични продавци. 

Награду "Греен Док" освојила је "Јабуково сирће" Софи Беноот

Редитељка овим документарним филмом и својом нарацијом прича заборављену причу. Филм поставља горућа еколошка питања и води гледаоца на путовање у сусрет палестинским радницима каменолома, британским геологом и људима око њих. 

Хвала Косово, хвала ДокуФесту, хвала публици!“, рекла је она.  
„Посебна признања“ добио је филм Ондреја Вавречке „Лишајеви су пут“. 

Кинематографски центар Косова и ове године другу годину за редом додељује „Талент Доц награду“. 
Директорка ове установе Блерта Зећири прогласила је победника – „Радничко оружје” Илира Хасанаја. 

Документарац приказује ликове који имају болну прошлост на својим радним местима. Показују да су радили разне послове за мало новца, довољно да издржавају породицу. Звук као мала напетост унутар илуструје цео наратив. И даље их боле ране.
Тамо редитељ Хасанај даје глас заборављеним искуствима и причама тројице протагониста у документарцу, Милазимија, Фатмирија и Лиридонија. У 19 минута, кратки документарни филм изграђен је као поетски и експериментални омаж. 

„Захваљујем жирију на овој оцени рада који сам са великом љубављу поделио са својим тимом и желим да се захвалим радницима који су ми омогућили да разумем услове и проблеме радника на Косову“, рекао је Хасанај помињући број повреда и погинулих радника на радном месту. Они говоре о повећању овог броја. 

„Ово је за мене био највећи разлог постојања филма и желим да га посветим свим потлаченим радницима који су приморани да раде у тешким условима да би обезбедили залогај хлеба“.

Филм "Ремембер2Хуман" Дурима Клаика добио је награду за дистрибуцију. 

„Хвала на избору и навијачима који су то омогућили. Рекао бих само да сам у свом филму користио вештачку интелигенцију, али цела сврха је била да се покрене дебата јер ову технологију игнорише свет уметности. Зато добро проучите и обратите више пажње“, рекао је Клаики. 

Филм је описан као о неодређеној будућности у којој забрањена сећања изазивају колективно памћење. Ова колективна меморија у документарцу је представљена као база података која садржи сећања. Пејзажи изгледају као путовања и пролази у времену. Сцене се потом крећу из Приштине у Тирану.
Стална слика церемоније отварања и затварања је гомила људи испред врата биоскопа „Лумбарди”. Ниједна столица није остала празна. Кроз филмске пројекције публика се може растерати, али када то постане, многи љубитељи фестивала остају испред капија јер биоскоп не прима све. 

Церемонији затварања, као и отварању и свакој пројекцији филма, претходио је увод у фестивал. Кратко представљање активности овогодишњег издања и захвалност јавности је сценарио о коме се не жели много причати.

Реконцептуализација Фестивала

На самом почетку приказана су два кратка филма која су деца снимила током радионица развијених у оквиру програма „ДокуКидс“ и материјал иза сцене свих активности одржаних у Центру за обуку и иновације у Призрену. Као и обично, приказан је рад волонтера као и иза кулиса филмских пројекција и других активности. 

Током десет дана фестивала приказано је укупно 249 филмова, 12 представа, 9 изложби, 7 дискусија, 3 мајсторска курса и 9 радионица за децу. „ДокуФест“ је довео свет кинематографије у 11 простора у граду Призрену. Пејзаж Историјског центра и слике документарних и кратких филмова јединствена су фотографија града.

Лидер „ДокуЛаба” „ДокуФеста” Ерол Билибани рекао је да су ове године имали већи број публике, за разлику од претходних издања. 

„Од ове године, уз помоћ Министарства културе и додатне подршке Кинематографског центра, одлучили смо да главна награда 'ДокуФеста' буде Национална награда. Овим смо обезбедили да се квалитет филмова неће смањити, већ ће се само повећати. Зато ћемо покушати да доведемо чланове жирија који су чланови великих фестивала, како би и они видели да се у овој малој земљи нешто ради, да је филм сектор који се развија и који има изузетно велики потенцијал“, рекао је Билибани. . „Изузетно смо задовољни јер је то једно од најпосећенијих издања које смо имали како по броју филмова и по броју учесника тако и по другим активностима. Ове године смо направили нову дефиницију 'ДокуНигхтс', пробали смо нешто ново и видели смо да функционише тако што смо га дистрибуирали у различитим деловима града. Имали смо занимљиве изложбе и дискусије, али пре свега, иако не знам тачну статистику, знам да смо ове године имали већи број публике“, рекао је он за КОЕН.  

У оквиру централне теме „Нови поредак“, у конкуренцији су приказана укупно 103 филма, међу којима је и један број премијерно приказан на којима су редитељи и продуценти били ту да одговоре на питања и дилеме домаће и међународне јавности. Уз филмове из специјалних програма, публици је било на располагању укупно 249 филмова. 

Филмове који се такмиче оцењивао је посебан жири у свакој категорији. То су филмски критичари, редитељи, сниматељи, продуценти и професори из света, региона и земље.

Радови филмских стваралаца били су идеалан преплет када су илустровани погледом на историјске споменике. Публика се увече сели на отворене просторе да ужива у сваком тренутку и да не изгуби енергију и динамику града. 

Филмови од оних који се баве технологијом, који користе модерне технике или додирују будућност до оних који се враћају у прошлост били су још један филмски наратив фестивала. Имиџ биоскопа се не разликује много од претходних издања, али квалитетан програм чини „ДокуФест“ насловним местом не само у земљи, већ и на међународној сцени уметности и културе.

Државно такмичење донело је игране и кратке документарне филмове. Ова година је оцењена као најбоља икада. 

Биоскоп "Лумбарди" заједно са својом баштом, "ДокуКино" и платформом "Кино Аби Царсхиа" били су домаћини документарних и кратких филмова "ДокуФеста". Као биоскопи су формирани и "Сонар Цинема", "Лунар Цинема" и "Кино Луми".

"Пут" се враћа на почетак

Филм "Пут" Самира Караходе затворио је програм 23. "ДокуФеста". 
На путу се отац и син дотичу теме миграција. Ово последње делује тужно што је његов тренер морао да побегне са Косова. Радује се поклону, али на царини је суочен са позамашном наплатом. Отац му тужно мора рећи да поклон још није стигао. Играју Мирон Карахода и Илбер Мехмети. 

Самир Карахода је показао да је свака секвенца у филму "Пут" прави догађај. 

„Све што видите је стварно, преточено је у језик филма. Што се тиче царинске сцене, то је било за награду Сунданце коју сам добио у Америци, а поента овог филма од почетка до краја је да се не третирају сви исто. Увек могу да замислим да се неком спортисти на аеродрому десило да му узму медаљу и питају га колико те кошта, а не можеш да одеш кући а да је не платиш. Видео сам неколико редитеља којима се десило исто“, рекао је редитељ Карахода. 

Његов филм, који је имао националну премијеру, наишао је на бројне аплаузе и овације. У биоскопима у којима су били филмови овог издања, након свечаног затварања, приказани су победнички филмови, док је у „Лумбарду” оркестар „Скадар” пратио песме из Скадра. 

Са њим почиње пут ка још једном узбудљивом и садржајном издању. Онај који доноси свет филма и претвара Призрен у мали свет кинематографије.