Иако су се очекивале позитивне промене у ери плурализма, нажалост, питање образовања на албанском језику у Црној Гори се наставља са проблемима који су против идентитета Албанаца у овој средини. Говоримо о наставним плановима и програмима и уџбеницима за предмете националног идентитета, где поред образовних институција у Црној Гори, одговорност лежи и на албанским политичким странкама које су део власти, јер се морају ангажовати на унапређењу образовања на албанском језику и не ћутати, јер је ћутање покорност.
Састанак од пре 12 година посвећен образовању на албанском језику
Управо узимајући у обзир постојеће стање у области образовања, Албански национални савет у Улцињу је 14-15. јуна 2014. године организовао семинар на тему: „Положај и потребе албанског образовања у Црној Гори“. Ово је био први састанак одржан у Црној Гори посвећен питању албанског образовања у плурализму, којем су присуствовали просветни радници и разни истраживачи из Црне Горе, Албаније и са Косова. На крају су усвојени закључци и препоруке, којима се доказује да је положај албанског образовања у школама са наставом на албанском језику у Црној Гори суочен са програмским и уџбеничким проблемима које је потребно унапредити. Реч је о предметима националног идентитета као што су: албански језик и књижевност, историја, музичка култура, географија и ликовна уметност, из чега произилази да албански ученици уче за друге, а не за себе.
Иако су организатори обећали да ће представљени материјали бити објављени у посебном издању, то до сада није учињено. Али, са таквим поступком, није изненађујуће јер НКШ није објавио материјале научне конференције посвећене „Биркенау масакру“, одржане у Улцињу 30-31. марта 2013. године. Необјављивање таквих материјала доказује недостатак озбиљности организатора за обрађивана питања, јер се не бавимо личним питањима, већ Албанаца у овој средини.
Ћутање политичких странака је покорност
Иако је прошло 12 година од овог састанка, нисмо видели никакве позитивне промене, јер се све наставља као и пре. А да се промени овај приступ од стране владе, односно образовних институција, недостајала је посвећеност политичких партија које представљају Албанце у Скупштини Црне Горе. Говоримо о оним парламентарним политичким субјектима који учествују у Влади, јер до сада нису посветили заслужену пажњу питању образовања на албанском језику.
такође
Непотпуна историја, две године рата сажете у једном поглављу
Без обзира на друштвене и политичке околности у земљи, њихово неангажовање као аутентичних представника Албанаца више се ничим не може оправдати, јер се бавимо аутономним питањима у одбрани националног идентитета, као и свуда у демократском свету. Јер је време за велике речи у предизборним кампањама, или у случајним састанцима, прошло, стога је потребна конкретна акција.
С обзиром на то да су Албанци једино несловенско становништво са посебним језиком у Црној Гори, у оквиру Министарства просвете за питање образовања на албанском језику требало би основати посебан ентитет под називом Албански образовни центар који би се залагао за заштиту и унапређење албанског образовања у овој средини. Свако оклевање или ћутање у том погледу, као што је то био случај до сада, јесте покорност.
Уџбеници из предмета историје у репозиторијуму
Узимајући у обзир постојећу ситуацију, која је непогодна за албанске ученике у школама са наставом на албанском језику, у предметима национални идентитет, група стручњака, заједно са Албанским националним саветом и издавачком кућом уџбеника „Албас“, прошле године се ангажовала на припреми уџбеника из историје за основне и средње школе. Такву акцију подржавају Члан 79 Устава Црне Горе (2007), Министарство за мањине: Стратегија мањинске политике у Црној Гори, за 2008, 2019. и 2024. годину, стр. 32-33, и међународни стандарди (ЕУ).
Након озбиљног рада, ова два уџбеника су представљена јавности на конференцији за новинаре у Улцињу 26. фебруара 2026. године, уз навођење да такви уџбеници представљају историју Албанаца, која је део 20% наставног плана и програма за предмете националног идентитета. Такви уџбеници представљају сажетак тема из албанске националне историје и попуњавају празнину у наставном плану и програму у Црној Гори.
Али, иако Албанска национална библиотека, као издавач, у сарадњи са албанским политичким странкама, има обавезу да дистрибуира такве уџбенике у основним и средњим школама на албанском језику, до сада није предузета никаква акција у том правцу, што значи да су они и даље у складишту.
такође
Само 27% деце из маргинализованих заједница похађа средњу школу
Можемо само да чекамо да се ови уџбеници коначно дистрибуирају школама, како би их ученици могли користити као обавезне допунске уџбенике од следеће школске године. Свако оклевање у том погледу био би неуспех стручног рада на припреми таквих уџбеника, који су у складу са законом и међународним стандардима, јер су у прилог образовној, грађанској и националној равноправности Албанаца у овој средини.
У међувремену, израда и објављивање других књига о темама идентитета, заказаних за семинар 2014. године, морају се одмах наставити, како би се ово проблематично питање образовања на албанском језику у Црној Гори решило једном за свагда.
Недостатак посвећености Албаније
Иако према члану 8 Устава, Влада Албаније има обавезу да брине о Албанцима ван Албаније, до сада није било конкретне посвећености Албанцима у Црној Гори у области образовања. Иако постоји сарадња између две владе где су одржани састанци и потписани разни споразуми између две стране, област образовања је маргинализована. У том погледу, није било конкретне посвећености Владе Албаније, јер је требало да буде потписан Меморандум у области образовања између две земље. Такав документ би био у корист Албанаца у Црној Гори, где би образовање на албанском језику у школама са наставом на албанском језику имало позитивне ефекте.
Решења према међународним стандардима
такође
ПИСА открива неуспех у образовању
Конкретан недостатак посвећености у том погледу не може се ничим оправдати, јер је образовање основа заштите националног идентитета. Јер није довољно рећи да Албанци у Црној Гори уче албански у школама, већ је изостало питање које наставне планове и програме уче и које уџбенике користе и колико су они прихватљиви за Албанце у њиховим регионима у овој средини. Управо је то питање које забрињава Албанце, јер је остало нерешено од времена монизма па све до сада у плурализму, што захтева решење по међународним стандардима.
У том погледу, постоје модели из демократских европских земаља попут Швајцарске, Белгије, Финске итд., али је потребна политичка воља за конкретне акције у корист грађанске и националне равноправности, елиминисањем унитаризма и применом образовног плурализма, као свуда у демократским мултинационалним земљама где је Црна Гора јединствена у Југоисточној Европи.