-
Од:
Наил Драга
- 24. мај 2026. 17:00
- Учешће у:
Иако је прошло око три века, албанско становништво Задра, иако малобројно и одвојено од своје домовине, Скадарског краја, односно северне Албаније, није изгубило свој национални идентитет. Расељени из области Шестана, Љаре, Брискуа, Пинча, Мурићија и других, у северозападном делу Регије, Албанци су уз велике жртве преживели и изазвао околности тог времена, стекавши име у новој средини кроз познате кадрове у разним друштвеним активностима. Доказ је и књига проф. др Александра Стипчевићија „Албанци за Албанце Задра“, коју је објавила: Католичка црква – Братића, Улцињ, 2016.
Третман тема везаних за албанску дијаспору представља питање од вишедимензионалног интереса, због саме чињенице да су оне неодвојиви део наше национално памћење. Историјска дијаспора обухвата и дијаспору Арбанаса из Задра, који су се населили на овом подручју у трећој деценији 18. века, тачније 1726. године, стварајући своје насеље под именом Арбанаси, у Земунику, Задар.
Али, иако је прошло око три века, албанско становништво Заре, иако малобројно и одвојено од своје домовине, Скадарског краја, односно северне Албаније, није изгубило свој национални идентитет. Као расељено становништво из области Шестана, Љаре, Брискуа, Пинча, Мурићија и других, у северозападном делу Краја, опстали су уз велике жртве и изазвали околности тог времена, стекавши име у новој средини кроз познате кадрове у разним друштвеним активностима.
Према информацијама које имамо, интересовање за Албанце је евидентно од краја 19. века, и од тада, чини се да су написани разни чланци и студије о овој албанској дијаспори.
У широком спектру истраживача, лингвисти заузимају водеће место, јер је арбенски дијалекат архаичан и од великог интереса за историјски развој албанског језика и његовог лексикона. Чак су и дисертације о овом дијалекту одбрањене од стране научних ауторитета као што је, на пример, др Идриз Ајети и други.
Арбнешет Заре дао је личности из области књижевности као што су Јосип Рела, из области музике Шиме Дешпали, из области науке Круно Керстићи, Александар Стипчевићи, из области спорта Јосип Ђерђа и други. За ове и друге активности, аутор ове публикације доноси занимљиве податке, који пружају могућности за даља истраживања.
такође
Музеј Арбереш у Вуну – пројекат за очување историјског сећања
Стипчевић – ерудита међународног угледа
Нема сумње да је највећа личност задарских Арбанаса био академик Александар Стипчевићи (1930-2015), који је био вишестрани истраживач археологије, илирологије, албанологије, историје, етнологије, библиологије и социологије књиге, признат на националном и међународном нивоу.
Захваљујући стручном образовању и познавању неколико страних језика, научна активност А. Стипчевића развија се у више праваца, док два од њих остају главна: археологија и библиографија. Објавио је око 40 књига и више од 200 научних и стручних радова на хрватском, италијанском, албанском, енглеском, француском, арапском и персијском језику у националним и међународним публикацијама.
Међу главним публикацијама истичемо: „Уметност и религија Илира“, „Илири“, „Библиографија Илира“, „Илири - историја, култура, живот“, „Илирски култни симболи“, „Историја књиге“, „Савршени цензор“, „Друштвена историја“, „Културна традиција Арбенаша из Заре“ и друге.
Декорације од Схкипериа
За своју научну делатност, одликован је разним титулама, укључујући и од председника Републике Албаније, Реџепа Мејданија, 2001. године, одликовањем „Наим Фрашери и Арте“ са мотивацијом „за допринос разјашњавању историје Илира“, као и одликовањем „Ђерђ Кастриоти-Скендербеу“ од председника Бујара Нишанија 2015. године, „за научне, новинарске и националне заслуге“.
Из огромног стваралачког опуса Изјава А. Стипчевића да „историја Балкана почиње са Илирима“ остала је амблематична, постајући сведочанство озбиљним истраживачима у области античке историје.
такође
ЕУ позива на непорицање геноцида у Сребреници, али не кажњава оне који га поричу
У овој библиографској студији, аутор нам представља широк регистар албанских аутора који су се бавили различитим темама везаним за Арбнешије Заре. Најбројнији подаци из овог спектра су из публикација у Приштини, Скопљу, Тирани и Улцињу.
Улога часописа „Бузуку“
Овом приликом морамо издвојити часопис „Бузуку“ у Улцињу, који води др Симе Добреци, а који је у неколико бројева објавио материјале који се посебно тичу задарских Арбена. И не може бити другачије, јер је заједничко порекло овог становништва представљено кроз популарну литературу, али и разне чланке из различитих студијских профила.
Прегледајући ову библиографску публикацију, упадљиво је да је највећи број аутора са Косова, из Македоније и Црне Горе, док је најмањи број из Албаније. С обзиром на то да је половина албанског народа била у оквиру бивше Југославије, логично је и да су Албанци у овој земљи имали лакшу могућност комуникације са Албанцима Задра. Али, с друге стране, пасивни или боље речено равнодушни став Албаније последица је политичких околности у време монистичке диктатуре где је идеолошки приступ био на првом месту, а не национални, питање које је имало последице по албанску нацију у целини, које су присутне и данас.
Али, жалосно је што Албанија, односно надлежне институције, чак ни сада у плурализму не играју своју улогу која им припада по Уставу Албаније. Јер би требало да буде примарна дужност албанске државе, односно њених институција, да буду заинтересоване за припаднике албанског народа где год да се налазе, као што то чине и друге државе широм света. Равнодушан став у овом тренутку не може се ничим оправдати, јер је и ова дијаспора неодвојиви део нашег историјског памћења.
Објављивање више него само библиографске вредности
Објављивање ове библиографске књиге, на два језика, хрватском и албанском, у преводу др Симе Добреција, представља иницијативу од културне и научне вредности и као таква Биће неопходна свима који ће се бавити различитим темама о задарским Арбеншима, јер библиографија представља примарну фазу за сваки приступ научним радовима.
такође
Албанци у Венецији
Иако се ради о публикацији типа брошуре, подаци представљено у будућности морају бити попуњени, јер индекс регистра Библиографија би требало да буде већа, задатак који тек треба да ураде други аутори.
Нема сумње да ће таква акција бити у корист научних публикација и истраживања у области библиографије посебно и наше националне културе уопште, где ће Арбенше из Заре остати позитивна референтна тачка у нашој националној историји.
