„Беле“ за разлику од упозорења о расним и родним питањима

Од једне прилике 2008. године, када је Молијеров „Тартуф” требало да буде постављен у Народном позоришту Косова, представа „Бели” га као тему ажурира и на овдашњој сцени. Догађај је премештен у позориште у Оклахоми, али говори друштву на Косову јер га упозорава на неизбежну тему са којом ће се суочити. „Емисија је својеврсно упозорење шта чека наше друштво. Не злослутно упозорење, већ једноставно упозорење да ће нешто занимљиво бити део јавног дискурса“, рекао је редитељ Бесим Угзмајли, који је поставио драму Стивена Лија Мориса, присутног на премијери у Приштини.

„Бели” се у оквиру представе дотичу два главна питања: расно и родно. То се одражава на динамику друштва која иде у овом правцу. Полази од актуелног контекста у Оклахоми, Сједињене Америчке Државе, одакле долази аутор драме Стивен Ли Морис и шири се на глобални. Ова питања су неизбежна и у позоришној институцији. Драматуршки и редитељски елементи Бесима Угзмајлија сежу у време када је ромски редитељ донео Молијерову представу у Народно позориште Косова. 

Била је то 2008. година када ће се редитељ из Северне Македоније Рахим Бурхан посветити емисији "Тартуфи". После емисије, фебруара те године, академик Мехмет Краја би је кроз чланак назвао „једном од најидиотнијих емисија, које је приштинска публика икада видела, са изузетно контроверзним порукама, чак и увредљивим за публику, за Народно позориште, за уметничку заједницу, за културну средину Косова, за све”. 

Сцене представе „Бели” које се дешавају у позоришту у Оклахоми додирују овај део као пример расизма у земљи. У позориште „Ода” дошли су као својеврсна иронија са догађајем. 

Позоришна сцена је само један случај. Сматрало се разумним да се текст прилагоди за емисију америчког аутора Стивена Ли Мориса у престоници. 

Позориште у Оклахоми је полупрофесионално. Дугогодишњи уметнички директор позоришта Луизи глуми и режира у исто време као Шекспиров „Краљ Лир”. Улогу тумачи глумац Шпетим Селмани, који читајући текст чека публику на сцени. Увод је да вас јури дух. Управо тамо јавност је обавештена о Луисовом тешком здравственом стању. Чак и сама његова сврха: да остави поруку свету последњом емисијом. 

Драматични догађаји се одвијају када почну пробе. Редитељ бира црне глумице за улоге две лукаве сестре Корделије, док је сама Корделија као позитивна улога бела. Представа се бави расним и родним аспектом чак и на руководећим позицијама. Док се представа не постави, сукоби се стално развијају. Присила каже да је увређена емисијом, да презире жене.

Луис даје редитељске директиве док сам глуми. Ту открива своја режисерска искуства. Каже да је милост разлог зашто се емисија враћа у ово време. 

Глумац Шпетим Селмани рекао је да друштво на Косову може слободно да се нађе у теми емисије. 

„Луис је полу-аматерски позоришни редитељ. То је тема у којој наше друштво може слободно да се нађе и налази се. Питање расизма је проблематично у свим друштвима. Луис се спрема да умре, покушава да одради Шекспирову представу - 'Краљ Лир' - и остави поруку о томе какав је свет по њему. Истовремено, он је оптужен за бирање улога, за расизам га оптужују два фундаментална екстремна крила у Америци”, рекао је Селмани. 

Глумац Бујар Ахмети рекао је да је његова улога присталица режисера који покушава да напусти његову вољу.

„Дагу је глумац, наиван. Иако је понекад вређан и условљен у свом глумачком раду, он ипак покушава да подржи и помогне режисеру Луису, у улози Шптетима, који на ивици смрти има сан: да направи представу „Краљ Лир““. , рекао је Ахмети. 

Емисија „Бели” цени то што се у дигитално доба не зове све премијера. Док се не заврше пробе четвртог чина представе, информације на друштвеним мрежама теку од самих глумаца: Присцилије, коју игра Верона Коџа, и Даугха, коју тумачи глумац Бујар Ахмети. 

Аутор драме Стивен Ли Морис рекао је да је представа прилагођена локалном контексту који долази из глобалног. 

„То је амерички комад, написан америчким акцентом, посебно у Оклахоми, о томе како тамо почиње трансформација и како се развијају универзалне теме. Адаптирали смо је јер да је представа направљена онако како сам је написао за представу у Сједињеним Америчким Државама, мислим да не би заузела исто место. Редитељ Бесими је урадио диван посао са кореографијом, са фантастичним сценама. Они су само донели глобалну тему на начин на који су је осетили и то је заиста била нека врста слободе“, рекао је амерички драматург, писац и новинар Морис после представе. 
Његове драме су објављиване у Њујорку, али иу југоисточној Европи, у Македонији, док су се појављивале у Њујорку, Лос Анђелесу и развијале у другим позориштима. Његово последње дело "Бели" наручио је центар "Мултимедија". 

Његов дебитантски роман "Фовл Плаи" освојио је златну награду "Индие Боок Авардс". У међувремену као новинар, Морис је писао за Нев Иорк Тимес, ЛА Тимес, Америцан Тхеатре Магазине и био је уредник више од једне деценије у ЛА Веекли. Био је судија и председник жирија за драмску награду „Пулицерова”. 

Режисер емисије "Бели" Бесим Угзмајли рекао је да је емисија својеврсни увод у друштвене дискурсе који су на путу ка друштву на Косову. 

„Ово су дискусије везане за расну и родну динамику у многим земљама Запада, али код нас се још увек не конзумирају, не третирају. Не потпуно, али врло мало. Мислим да ће за кратко време бити део дискусија у нашем друштву. Емисија је својеврсно упозорење шта чека наше друштво. Не злослутно упозорење, већ једноставно упозорење да ће нешто занимљиво бити део јавних дискурса“, рекао је редитељ Угзмајли. 

Он је најавио да ће представа бити део репертоара позоришта „Ода”. Дан након премијере, у суботу, одржана је прва реприза представе. 

Емисија доноси фрагменте класичне емисије какву престоничка публика није доживела годинама. То долази као нека врста ироније, за предрасуде да су ван моде. 

Угзмајли је рекао да се на деловима "Краља Лира" у оквиру емисије мора радити веома пажљиво. 

„Класично позориште и начин на који се тумачи у многим земљама, нормално чак и на Косову, танка је линија која раздваја трагедију од комедије. То је веома тешко позориште и треба се више пазити. А када се то догоди, уместо да нас расплаче, то нас насмеје. Ово је својеврсна реинтерпретација 'Краља Лира' у овом облику“, рекао је он. 

Он је поменуо и везу између расних питања у друштву земље говорећи о сцени у емисији у којој се говори о „Тартуфију” под режијом редитеља Рахима Бурхана. 

„То је наша интервенција. Због садржаја емисије одлучили смо да направимо неке корелације. Интервенција која је направљена је стварна, објављена је, постоји. Дуга је била дискусија, 2008. године, из чисто расних разлога, не због квалитета емисије, већ због националности редитеља емисије. Видели смо да је по нашем мишљењу прикладније да то јасније поставимо као неку врсту рекапитулације онога што су видели, да то јасније сместимо у њихове мисли и да повежемо наше окружење са расном динамиком“, рекао је Угзмајли, који режира „Адријану“. “ позориште у Урошевцу. 

Уметнички директор продукције је Ментор Бериша, костимограф: Њомза Луци, композитор: Мемли Келменди, док је драму превео: Керим Ондози.