"Палма е Арте" бежи од "пута", иде на далек пут

У другој косовској шанси, „Пут” је избегао руке „Златне палме”, али су већ отворени нови путеви за далек пут ка светским фестивалима. "Наша кинематографија је већ добила међународну пажњу и надам се да ће читава наша филмска индустрија наставити да има место где заслужује", рекао је после церемоније редитељ Самир Караходас. У категорији кратких филмова „Палма...“ у Хрватску је отишао филм „Човек који није могао да ћути“ Небојше Слијепчевића, а апсолутни победник је амерички филм „Анора“ Шона Бејкера.

Романса између сексуалне раднице у Бруклину и сина руског олигарха која је довела до брака освојила је Златну палму Међународног филмског фестивала у Кану. Прича која се одвија у филму „Анора” у режији и сценарију Шона Бејкера, има још једну епизоду: ону о инсистирању родитеља да одвоје сина од супруге. 

Као добитник главне награде у категорији играних филмова, „Анора” је остварила америчку продукцију тријумфа у Кану након успеха Теренса Малика 2011. године са филмом „Дрво живота”. 

Одвојени спектакл у суботу увече на француској ривијери где су додељене награде 77. издања фестивала фестивала.

Иконични Џорџ Лукас добио је почасну "Златну палму", а "Гран при" је добио филм "Све што замишљамо као светлост" у режији Пајала Кападије. За најбољу режију награђен је Мигел Гомес, „Гранд турнеја“, за најбољег глумца проглашен је Џеси Племонс за улогу у филму „Врсте љубазности“, глумци филма „Емилија Перез“ поделили су награду за „Најбољу глумицу“ “., док је овај филм редитеља Жака Одијара добио и „Награду жирија”. За најбољи сценарио награђена је Корали Фаргит за филм „Супстанца“. 

"Златну палму" за кратке филмове добио је филм "Човек који није могао да ћути" у режији Хрвата Небојше Слијепчевића, док је "Лоше на тренутак" редитеља Данијела Соареша добио посебно признање у овој категорији. У овој категорији такмичио се и „Пут“ под режијом Самира Караходе. „Палма...“ му је исклизнула из руку и ово је била друга шанса Косова за велику награду.

„Палма е Арте” заобилази „Пут” за још један балкански наратив

Жири кратких филмова није одабрао причу о Косову да буде добитник „Златне палме“, већ се зауставио на још једној балканској причи. „Човек који није могао да ћути“ Небојше Слијепчевића је прича о 27. фебруару 1993. године у Штрпцима, у Босни и Херцеговини. Према синопсису, путнички воз из Београда за Тивар у Црној Гори зауставиле су паравојне снаге у акцији етничког чишћења. 

„Док уклањају недужне цивиле, само један од 500 путника се усуди да им пружи отпор. Ово је истинита прича о човеку који није могао да ћути“, пише тамо. Хрватски редитељ Небојша Слијепчевић познат је по кратким и документарним филмовима. Слијепчевић (51) је 2019. године био и такмичар на међународном фестивалу документарног и краткометражног филма „ДокуФест“ у Призрену. Номинован је за Награду за људска права са документарним филмом „Србенка“, а 2016. године добио је Специјално признање за документарац „Нешто о животу“ у главној категорији балканског документарца. 

На конференцији одржаној након доделе награда, он је рекао да не може да одговори филмом. 

„Све што могу је да постављам питања. У филму имамо причу о једном веома храбром човеку који, да сам на његовом месту, не бих то урадио јер бих се плашио”, рекао је Слијепчевић, који је први пут у Хрватску послао „Златну палму”. време. 

„То је велико достигнуће за малог сниматеља. Тренутно ме радује чињеница да ће мој филм после ове награде бити свуда приказан и да ће га многи видети“, рекао је он. Показало се да се у Хрватској ствара утисак да кино умире, док се у Кану види и друга страна: цвета. 

Поред овог филма, "Пут" је био у конкуренцији и са "Волцелест" Француза Ерика Бришеа, "Оотид" Литванке Разумаите Егле, "Санки Иоллесн" азербејџанског редитеља Азера Гулијева, "Лес Беллес Цицатритес" Француза Рафаела Жозоа, „Ацросс тхе Ватерс” Кинеза Вива Лија, „Перфецтли а Странгенесс” Канађанке Алисон МцАлпине, „Теа” Американке Блејка Рајса, „Иеллов” Бразилца Андреа Хајата Саита и „Бад Фор тренутак“ Португалца Данијела Соареша. Жири категорије кратких филмова ове године чинили су председница Лубна Азабал, белгијска глумица и чланови, француска редитељка Марие-Цастилле Ментион-Сцхаар, италијански програмер Паоло Морети, француска редитељка Клодин Нугаре и српски редитељ Владимир Перишић.

Повратак Караходе, историјски запис за Фестивал

Позориште „Лумијер” у Палати фестивала у Кану окупило је у суботу увече најталентованије сниматеље по избору Фестивала. И на овој церемонији вратио се Самир Карахода са својим колегама. Дан након премијере „Руге“, екипа је била испред бине на којој су подељене награде. Претходно су у позоришту „Дебизи” заједно са преко хиљаду људи видели премијеру косовског филма. Филм плете локалне и балканске невоље. 

Редитељ Самир Карахода, после церемоније доделе награда, касно у суботу, рекао је за КОХНУ да је њихово присуство у Кану по други пут и прича за сам Фестивал, јер је у категорији кратких филмова ово други пут да се ово дешава. за 77 година. У категорији кратких филмова, Карахода је други редитељ који се по други пут такмичи за "Златну палму". 

Дакле, иако нисмо награђени, највећа награда је то што је наш филм добио изузетно добре критике, што значи да смо представљени на достојанствен начин“, рекао је он.

Карахода: Верујем да ће следећи пројекат бити много већи

Карахода је показао да је "Рругес" већ позван на неколико значајних светских фестивала и чини се да ће овај пројекат имати дуг и занимљив пут. 

Што се осталог тиче, вреди напоменути да и даље добијам понуде за сарадњу од великих продукција како из САД тако и из Француске“, рекао је он. Открио је да сада има друге циљеве. 

Пажљиво их испитујем јер је мој следећи пројекат дугачак и веома амбициозан филм, тако да оцењујем позиве и верујем да ће следећи пројекат бити много већи“, рекао је он. Током боравка на Француској ривијери, где је ових дана био свет филма, Карахода је рекао да су остварили много контаката. 

„Наша кинематографија је већ добила међународну пажњу и надам се да ће цела наша филмска индустрија наставити да има место где заслужује“, рекао је он. И пре „Руге” Карахода је био познато име у Кану. Са "Па венд" је ушао у историју, као прва домаћа продукција која се такмичила за "Златну палму" на овом фестивалу у јулу 2021. године, где је филм добио светску премијеру. Постао је први филм са Косова који је Кански фестивал номиновао за награду Европске филмске академије. Био је то први филм са Косова номинован за најбољи европски филм. Такође је био у конкуренцији за награду Америчке академије. Није стао ни 2022. године, када је освојио награду жирија у категорији краткометражног филма на Сунданце Филм Фестивалу.

Билибани: Не виде нас више као државу која не доноси никакву вредност

Карахода је ових дана у Кану боравио заједно са копродуцентом Еролом Билибанијем и члановима тима као што су глумци Мирон Карахода и Илбер Мехмети. Био је присутан и уредник Енис Сараци. 
Копродуцент Ерол Билибани, након доделе награда, рекао је да је одлазак у Кан сан сваког редитеља и сваке особе која ради у филмској индустрији. Према његовим речима, боравак по други пут на фестивалу, део званичног такмичења, чини одлазак на њега још посебнијим. 

„Поделили смо наш филм са канском публиком и било је то невероватно искуство. Остварили смо нове контакте и верујем да ће то имати велики утицај. Заједно са Самиром, ми смо део „ДокуФеста“ и верујем да ће нас посетити разни професионалци на Косову“, рекао је он. Према Билибанијевим речима, Косово сада има заслужно место и поштована је земља када је филм у питању. 

„То је држава која има константно присуство на важним фестивалима. Не виде нас више као земљу која не доноси никакву вредност. Али напротив, као земља која има посебан квалитет филма, долази до новог таласа аутора који праве добре и цењене филмове широм света“, рекао је он. По његовој оцени, косовска кинематографија је на добром путу и ​​квалитет редитеља и филмских стваралаца је веома добар. 

„Оптимиста сам у погледу светле будућности. Циљ је да промовишемо нашу малу земљу великим сновима. Наш филм ће сада наставити свој пут и верујемо да ће премашити успех 'Па Венда'“, рекао је он. 

Прича која се одвија у „Путу” као да се одвија на свим реномираним фестивалима. Видеће причу да, према синопсису који је фестивал објавио, током 15-минутне вожње аутомобилом дете и његов отац воде сложене разговоре, јасно приказујући реалност са којом се суочава данашње косовско друштво. Реч је о оцу и сину који су на путу на аеродром да добију поклон од кума сина. 

„Међу бирократским препрекама са мало или нимало наде за политичке и друштвене промене у земљи, они налазе утеху и снагу у заједничком оптимизму за будућност“, стоји у опису који је фестивал дао филму. Разговор који се одвија у аутомобилу наглашава садашње невоље које су нераскидиво повезане са прошлошћу. "Мирис" рата је и унутар возила. Према ономе што се може видети у "трејлеру", син којег игра Мирон Карахода пита свог оца, глумца (Илбер Мехмети) о могућности поновног рата. Одговор објашњава много тога. 

„Једног дана неће више имати ко да се бори са мном......чак ни они (Срби беже). Реч је о дијалогу који се доста квари. Обухвата 90-те, тренутно стање, а затим се дотиче аеродром као и практичан пример загушења. Злоупотребљен кроз процедуре за повлачење поклона.

Монтажа филма која разбија сврху кинематографије

На филмском маратону у Кану од 14. до 25. маја, свет филма је видео различите наративе. Овогодишњи фестивал одржан је у ретко поларизованијем свету. Било је то у сенци руско-украјинског рата и сукоба између Израела и Хамаса. С друге стране, тенденције ка ауторитаризму су свуда у порасту. Ирански режисер Мохамед Расулоф, чији је филм "Семе свете смокве" премијерно приказан, осуђен је на 8 година затвора пред Исламским револуционарним судом. Био је у Кану као бегунац. Његов филм говори о дивљим делима његове земље у односу на људске слободе, посебно против жена. 

Жири је доделио специјалну награду за иранског редитеља Мохамеда Расулофа који се залаже за креативност и креативну храброст. 

Грета Гервиг, председница жирија за игране филмове, рекла је да су ових дана видели филмове који показују сврху кинематографије. 

„Искуство боравка овде је било сјајно свих ових дана када смо гледали филмове. Приказани су филмови који истичу циљеве кинематографије“, рекла је она на конференцији за новинаре непосредно после доделе награда.

Жири је одлучио да "Анора" буде тријумфални филм. То је трећи филм режисера Бејкера ​​у Кану, после "Пројекта Флорида" и "Црвене ракете". Примио је награду од двоструког добитника Златне палме Френсиса Форда Кополе, чији се Мегалополис вратио празних руку. Копола (85) је Златну палму дао и свом пријатељу Џорџу Лукасу, којег је назвао својим „малим братом”.

"Будућност кинематографије је у биоскопу"

Шон Бејкер је награду посветио свим сексуалним радницама у прошлости, садашњости и будућности. Он је рекао да је веома важно правити филмове који су "намењени да се приказују у биоскопима". 
„Свет треба да се подсети да гледање филма код куће, листање по телефону, провера е-поште и обраћање пола пажње није прави начин, иако би неке технолошке компаније желеле да тако мислимо. Гледање филма са другима у биоскопу једно је од сјајних заједничких искустава. Делимо смех, тугу, бес, страх и, надамо се, катарзу са пријатељима и странцима. Зато кажем да је будућност биоскопа тамо где је почела: у биоскопу“, рекао је он. 

Косово је такође доживело катарзу у овом издању Кана. Земља која једва успева да упише више од 1.5 милиона становника послала је свету да има велики креативни потенцијал: оно што фестивал фестивала већ има као честу станицу. Два пута од истог редитеља већ је историјска чињеница за Кан, са или без „Златне палме“.