ФИФА Евро 2024 КОХА.нет

Додатак за културу

„Послератна“ на „Берлиналу“ и три косовска времена

Филм „После рата“ – који је имао светску премијеру на 74. Берлинском филмском фестивалу, Берлинале, који је завршен у суботу увече на церемонији доделе награда – почиње архивским снимцима рата 1999. – кратким сценама смрти, разарања и расељавања – подељено на три поглавља: ​​прошлост, садашњост и будућност

Када је 2009. данска редитељка Биргитте Стӕрмосе снимила кратки филм „Из љубави“, на улицама Приштине је срела децу која су продавала цигарете. Одржавајући везу са некима од њих, 2017. се враћа на Косово да сними наставак са истом глумачком екипом, где су препознати као кокреатори филма. Резултат је "Афтервар", који је уследио после светске премијере у категорији "Панорама" на "Берлиналеу" (чије је 74. издање завршено доделом награда у суботу увече, а "Афтервар" није успео да освоји вј).

Филм се не може класификовати као документарни или играни, он на дубок начин меша представе са стварним људима и професионалним глумцима.

Филм почиње архивским снимцима рата из 1999. године – кратким сценама смрти, разарања и расељавања – подељеним у три поглавља: ​​прошлост, садашњост и будућност. У првом видимо четворицу кокреатора, уз још неке ликове, као децу или тинејџере. Гледају право у камеру, показујући како су одрастали током рата, у појединим тренуцима њихов шапат је појачан, појачавајући снажне емоције, подржане дизајном звука и присутном музиком, често попримајући дисонантни тон или тихо претећи.

Слика
Део екипе филма „Послератна” на црвеном тепиху „Берлинала” 19. фебруара ове године (Фото: Берлинале)

Јединствена прича о преживљавању долази од Гезима Кељмендија, који се сакрио испод умируће краве, а затим убио животињу да би је спасио од агоније. На питање „Зашто би животиња патила више од нас?“, Џој је најизразитији од остала четири лика, дечак који жели да постане реп уметник, са тешким односом са оцем. Али сада када има сина, одлучан је да увек штити своје дете.

Слика
Редитељка Биргитте Стӕрмосе ка бини након премијере њеног филма „После рата“ у „Берлиналу“, 19. фебруара 2024. (Фото: Берлинале)

С друге стране, Џеваир Абдулаху, звана Џева, има јаку везу са својом мајком и у актуелном сегменту говори о својој жељи да изгради кућу за њу. Она има огромно присуство и унутрашњу снагу која сија са екрана. У међувремену, Бесник Хисени је мање причљив, али бол у његовим очима довољно говори, оно неколико речи које добијемо од њега има највећу моћ. Са 26 година и даље продаје орахе да би издржавао породицу. Шпресим Аземи је побожни муслиман, често се виђа како се моли и такође је најдиректнији у изражавању свог мишљења. Он закључује наслов филма: „Рат се у људима насељава, као куга“. И тако је „послератно“, дакле, стање духа, знак у души и мрачни показатељ за будућност.

Постоји још неколико ликова које видимо као деца, а затим и одрасли, укључујући девојчицу и њене речи – „мислиш да сам ништа. Дакле, ја сам ништа” – понављаће се гледаоцима изнова и изнова. Речено у холу чувеног приштинског хотела „Гранд”, они имају посебну тежину која ће бити јасна и онима који познају новију историју Косова – а и другима, биће то простор где се нешто дешава, са другачијим али утицајна конотација. Одрасла Џева која шапуће „Живети у сиромаштву је бити срамота“ у препуној дискотеци је још један тежак пример.

Стӕрмосе верно приказује чудну урбано-рурално-индустријску атмосферу Косова. Његова природа има сурову лепоту, али косовски градови и села су још увек били неразвијени, заглављени у време Југославије, а после рата нека њихова предграђа су пропала, а градња је свуда. Када један од протагониста, као дете, улови рибу пластичном чашом у потоку испод бетонског моста, чисти је у зарђалој цеви. Често се појављују, као деца и као одрасли, у подвожњаку у центру Приштине, ограниченом простору и тунелу без светла на крају. Ово само по себи може бити метафора за њихово стање ума, али и за њихов стварни живот.

„После рата” је копродукција у којој су „Магиц Хоур Филмс” из Данске, „Кабинети” са Косова, „Вилда Бомбен Филмс” из Шведске и „Ои Буфо Аб” из Финске.

Преузето из "Цинеуропе". Наслов припада Уреднику. Превео: Енис Битики