Ме ње карриере те ндертуар не системин схендетесор гјерман, експертизе не кирургјине минимале инвазиве и роботике и ангазхим професионал едхе не не Косово, Др. не схербим те пацијентеве.
Рругетими нга студимет е мјекесисе не Присхтине дери те ње карриере е консолидуар не Гјермани керкон вите перкусхтими, специализими дхе пуне те вазхдуесхме.
Пер Др. Рилинд Зенелајн, ки рругетим есхте зхвиллуар не фусхен е кирургјисе абдоминале и висцерале, ме фоцус те вецанте не кирургјине онкологике, техника минималне инвазиве и роботике.
Зенелај усхтрон детирен е Оберарзт (мјек специјалиста ме пергјегјеси те ларта клинике) не Судхарзклиникум, не Гјермани.
Крахас пунес клинике, аи ка вазхдуар те зхвиллохет не фусха те специализуара те кирургјисе дхе те контрибуоје не активитете професионале е схкенцоре.
Пор пертеј титујве дхе технологисе, рругетими и тиј нгре ње цесхтје ме рендеси пер Косовен: си мунд те схндеррохет первоја е фитуар не кендрат не кендрат европејска конекција те мјектер мујектер схкиптаре?
ГЕРМАНИЈА, ЊЕ РРУГЕТИМ И НДЕРТУАР МЕ ПУНЕ ДХЕ ПЕРКУСХТИМ
Пас перфундимит те студимеве не Факултетин е Мјекесисе не Университетин е Присхтинес, Зенелај вазхдои формимин специалистик не Гјермани.
Ати, зхвиллими и тиј професионал калои непер фаза те њепасњесхме специализими дхе трајними, дери те маррја е пергјегјесиве ме те медха клинике.
Те ндертосх карриере не ње систем тјетер схендетесор до те те те те персхтатесх ме стандарде, ле дхе менира те организимит те пунес, ндерса вазхдимисхт професионал десхмон афтесите.
Не кете рругетим, первоја клинике дхе месими и вазхдуесхем јане елементи тхелбесоре пер ње кирург, вецанерисхт кур бехет фјале пер ндерхирје комплексе.
„Пер муа, рругетими професионал ка кене ње процес и вазхдуесхем месими, пуне дхе перкусхтими. Не мјекеси нук мјафтон ајо ке месон гјате студимеве апо специализимит. Духет тете, вазхдовиле пердитесосх њохурите дхе те јесх и гатсхем те марресх пергјегјеси гјитхње е ме те медха”, есхте ње нга месазхет ке мунд та пермбледхе кете первоје.
Позита е Оберарзт перфакесон ње етапе те рендесисхме не кете зхвиллим, пор едхе ње пергјегјеси те схтуар не трајтимин е пацијентеве дхе басхкепуниминесор ме теамин мјек.
Пер ње кирург, суксеси професионал нук перцактохет ветем нга нумри и ндерхирјеве апо титулли ке мбан, пор едхе нга афтесиа пер те влересуар цдо раст, пер темесхоре дхевена маррте пер те вендосур сигурине е пацијентит не кендер те трајтимит.
КИРУРГЈИА РОБОТИКЕ: ТЕХНОЛОГИЈА НЕ ДУАРТ Е КИРУРГУТ
Ње нга фусхат ме те аванцуара не те цилат есхте специјалиста Др. Зенелај есхте кирургјиа роботике, пермес системеве Да Винци Кс и КСИ.
Кјо технологи у мундесон кирургеве те реализојне ндерхирје те перзгједхура пермес инструментеве те специализуара, те цилат контроллохен нга ње консоле.
Системи ндихмон не реализимин е левизјеве те контроллуара дхе офрон визуализим те аванцуар те фусхес оперативе.
Мегјитхате, ње скарим есхте тхелбесор: роботи нук оперон не менире аутономе.
Цдо левизје дрејтохет нга кирургу, и цили мбетет пергјегјес пер вендимет дхе реализимин е ндерхирјес.
„Кирургјиа роботике нук до те тхоте ке роботи е зевендесон кирургун. Перкундрази, есхте ње технологји ке и јеп кирургут мјете те аванцуара пер те реализуар ндерхирје прецизна контрола Венераметретерхирје ме контроли. нга кирургу, ндерса текнологјиа е ндихмон ате гјате операционит” – спјегон Зенелај.
Перпаресите е кирургјисе роботике варен нга ллоји и ндерхирјес дхе гјендја е пацијентит. Не растет е персхтатсхме, ајо мунд те мундесоје пуне ме те контроллуар не хапесира анатомике те весхтира дхе касје минималне инвазиве, дуке синуар редуктимин е траумес кирургјике.
Мегјитхате, јо цдо пацијент апо ндерхирје есхте е персхтатсхме пер кете методе.
Перзгједхја бехет нга екипи мјекесор, дуке марре парасисх диагнозен, комплекситетин е растит дхе алтернативат е мундсхме те трајтимит.
Експертиза е Зенелајт перфсхин едхе процедуре те аванцуара не кирургјине е херниеве дхе те канцереве те панкреасит, мелкисе, зоррес се трасхе и дхе компликимеве друге кирургјике.
Аи ка марре пјесе не трајниме те специализуара и да ми допринесе тема професионале ке лидхен ме пердоримин е системит Да Винци КСИ
„Текнологјиа есхте е рендесисхме, пор пајисја е ветме нук мјафтон. Пас сај духет те кендројне пергатитја е кирургут, трајними и вазхдуесхем дхе ње екип и координуар. Мб. меррет дуке пасур парасисх сигурине дхе интересин е пацијентит”, – тхоте доктори Зенелај.
Зенелај поасхту и фтон те гјитхе пацијентет ке кане десхире е невоје пер трајтим не Гјермани, ке та контактојне е те згједхин клиникен си рруге пер трајтим те метутјесхем.
А МУНД ТЕ ЗХВИЛЛОХЕТ КИРУРГЈИА РОБОТИКЕ ЕДХЕ НЕ КОСОВЕ?
Зхвиллими и кирургјисе модерне нук варет ветем нга перпарими технологик, пор едхе нга афтесиа е институционеве схендетесоре пер те кријуар кусхте те кендруесхме пер пердоримин е.
Пер Косовен, кјо ненкуптон инвестиме не инфраструктуре, трајниме те структуруара, пергатитје те теамве мултидисциплинаре и басхкепуним ме кендрат ке кане первоје не кете фусхе.
„Пер та зхвиллуар кирургјине модерне, нук мјафтон те сигурохен пајисјет. Духет те инвестохет не њерез, не трајним, не организимин е пунес дхе не кријимине е теамове кдореин мунд та переине сигурт дхе те кендруесхме” – декларон Зенелај, војвода бартур месазх те сакте се цка и духет Косовес.
Первоја е кирургеве схкиптаре ке пунојне не Гјермани дхе не кендра те тјера европиане мунд те ндихмоје не кете процес, пермес схкембимит те њохуриве, трајнимеве и професионалне басхке.
Кјо есхте вецанерисхт е рендесисхме не кирургјине онкологјике, ку трајтими и пацијентеве схпесх керкон басхкепуним ндермјет кирургеве, онкологеве, радиологеве, патологеве дхе специалистеве.
КОНТРИБУТИ НЕ КОСОВЕ: ПЕРВОЈА КЕ КТХЕХЕТ НЕ СХЕРБИМ
Паваресисхт карриерес се ндертуар не Гјермани, Зенелај ка контрибуар едхе ме ндерхирје кирургјике не Косове. Ки ангазхим е лидх первојен е тиј ндеркомбетаре ме невојат е пацијентеве не венд.
Пертеј реализимит те ндерхирјеве, праниа е професионистеве ме експертизе те специализуар кријон мундеси пер схкембим первојасх дхе зхвиллим те басхкепунимит ндермјет мјекеве.
„Есхте е рендесисхме ке њохурите дхе первоја е фитуар јасхте вендит те мос мбетен ветем персонале. Ато духет те ндахен ме колегет дхе те схфритезохен ати куе мунд терете пацијентсхтен” Зенелај, војвода афруар ветен е тиј не схеебим те нгритјес се капацитетеве кадровике не Косово.
Пер ње систем схендетесор си аи и Косовес, басхкепуними ме професионистет е диаспорес мунд те кријоје мундеси пер трајниме, консултиме дхе зхвиллим те методаве басхкекохоре те трајтимит.
Не кете контекст, доприноси и ње кирургу нук перфундон ме ндерхирјен е реализуар. Аи мунд те вазхдоје пермес первојес се ндаре, менторимит дхе перфсхирјес не зхвиллимин професионал те колегеве.
РИКТХИМИ ДХЕ ЛИДХЈА МЕ КОСОВЕН
Ње тјетер дименсион и рругетимит те Зенелајт есхте лидхја ме вендин е оригјинес дхе хапат е ндермарре не процесин е риктхимит пермес схтетесисе се Косово.
Ки вендим е хап дискутимин пер рапортин ндермјет диаспорес професионале дхе Вендит: си мунд те рухет лидхја ме Косовен дхе си мунд те схндеррохет первоја е фитуар јасхте не допринос тем вазхдуесх?
Лидхур ме кете, др Рилинд Зенелај, схтон: „Первоја професионале ке ндертохет јасхте вендит мунд те кете влере едхе пер Косовен. не схербим те њерезве”.
Риктхими нук ка домосдосхмерисхт ветем ње куптим.
Аи мунд те јете персонал, фамиљар дхе професионал, ндерса басхкепуними ме институционет вендоре мунд те вазхдоје едхе пермес ангазхимеве те цактуара клинике и схкенцоре.
Рилинд Зенелај, исхте и пари ке не консултатен е Косовес, апликои пер риктхим те схтетесисе се Косовес, војвода Бартур формуларин ме нумер серик пре 000,001.
„Ка кене первоје интересанте, сепсе не апликуам кур едхе вете амбасадат, конзулатат апо стафи атје, нук исхте и пергатитур акома са духеј пер кете процес. ндермиррним, не иа долем ме суксес те јеми те парет дхе схембулл едхе пер те тјерет.
ХУМАНИЗМИ, ПЈЕСЕ Е ПРОФЕСИОНИТ ТЕ МЈЕКУТ
Пертеј кирургјисе, технологјисе дхе пергјегјесиве професионале, мбетет дименсиони њерезор и мјекесисе.
Пациенти нук пербаллет ветем ме ње диагнозе, пор схпесх едхе ме фрикен, пасигурине дхе схкетесимин пер те ардхмен.
Пер кете арсие, комуникими, респекти дхе мирекуптими јане пјесе е рендесисхме е марредхениес ндермјет мјекут дхе пацијентит.
Ангазхими хуманитар дхе ндихма пер њерезит не весхтиреси е згјеројне кете пергјегјеси пертеј саллес се операционит.
„Мјекесиа нук есхте ветем професија дхе технике. Пас цдо расти есхте ње њери дхе ње фамиље ке пербаллен ме ње ситуате те весхтире. Прандај, крахас њохуриве дхе афесиве руиндје професионалце, дхе респектин пер пацијентин” – тхоте Зенелај.
Первоја е фитуар мунд те схндеррохет не влере пер те тјерет, ндерса афтесиа пер те ндихмуар мбетет ње нга дименсионет ме те рендесисхме те професионит те
СУКСЕСИ КЕ МАТЕТ ЕДХЕ МЕ КОНТРИБУТИН
Ругетими и Др. Рилинд Зенелајт ндертхур формимин не Косово, зхвиллимин професионал не Германи, специализин не кирургјине роботике и ангазхимин пер те контрибуар едхе не вендин е оригјинес.
Не ње кохе кур мјекесиа по ндрисхон ме ритме те схпејта, пергатитја е вазхдуесхме дхе пердорими и пергјегјсхем и технологјисе јане тхелбесоре пер аванцимин е пацијенте трајтимит.
Пор пертеј пајисјеве дхе титујве професионале, мбетет ње пиетје ке е схокерон цдо рругетим те суксессхем: цфаре влере мерр схокериа нга дија е фитуар?
Пергјигјја гјендет те мундесиа пер те ндихмуар пацијентет, пер те ндаре первојен ме колегет дхе пер те кријуар ура басхкепуними ндермјет Косовес дхе кендраве европскае те те.
Сепсе суксеси и ње мјеку нук матет ветем ме комплекситетин е ндерхирјеве ке реализон, пор едхе ме пергјегјесине ме те цилен усхтрон професионин дхе ме доприносин ке ле те њерезит