Батине, сајбер напади и претње додатно појачавају несигурност у Вучићевој Србији пред изборе

Српски активиста Марко Марјановић враћао се из супермаркета у Београду када су га маскирани полицајци натерали да уђе у аутомобил и одвели у подрум полицијске станице. Тамо је два дана био држан у самици.

Марјановић, популарни коментатор на друштвеним мрежама и гласни противник дугогодишњег лидера Србије Александра Вучића, каже да је био престрављен. Али ово није био први пут да се суочио са насиљем. У августу 2025. године, полиција га је претукла током антивладиних протеста. Он и његов адвокат кажу да су ови инциденти део кампање да га ућуткају.

Док бивши председник Вучић намерава да продужи своју дванаестогодишњу владавину кандидујући се за премијера на изборима 25. октобра, интервјуи са активистима, студентским демонстрантима и опозиционим политичарима сликају све ауторитарнију слику Србије. Критичари се суочавају са редовним претњама, слобода медија се смањује, а корупција је у порасту. 

„Толико корупције... толико уништавања свега што би требало да има вредност овде. Неко мора да одговара“, каже Марјановић, који се суочио са дугорочном суспензијом налога на друштвеним мрежама због објава. У једној од њих објавио је број телефона вршиоца дужности председнице, Ане Брнабић, која је у то време била председница парламента.

Вучић и његова Српска напредна странка (СНС) су више пута негирали оптужбе за репресију против противника и корупцију. Његова канцеларија и Министарство унутрашњих послова нису одговорили на захтеве за коментар за овај извештај.

Слобода медија на најнижем нивоу док протести расту

Вучић се суочава са својим највећим политичким изазовом откако је дошао на власт: протестним покретом који предводе студенти, а који је добио на замаху након урушавања склоништа на железничкој станици у Новом Саду 2024. године, у којем је погинуло 16 људи.

Покрет сада учествује на недељним изборима са 250 својих кандидата. Анкета објављена ове недеље показује да студентски кандидати и Вучићева СНС уживају готово подједнаку подршку.

„Од доласка СНС-а на власт, никада није било тако добре организације продемократских снага у друштву“, рекао је Драган Поповић, шеф Центра за практичну политику. „Што је Вучићу више прећено, то се притисак више повећава.“

Крајем деведесетих, Вучић је био министар информисања, у време када је тадашњи председник Слободан Милошевић покушавао да ућутка критичаре српског рата на Косову и каснијих сукоба са НАТО-ом.

Вучић се 2008. године одвојио од Српске радикалне странке, познате по својим ултранационалистичким ставовима. Данас каже да жели да се Србија придружи Европској унији. Али, Србија је такође једна од ретких земаља у Европи која није увела санкције Русији, супротно политикама ЕУ.

Оцене земље у областима демократије и владавине права су се погоршале.

Светски индекс слободе штампе за 2026. годину, који су саставили Репортери без граница (RSF), рангирао је Србију на 104. место од 180 земаља, што је њен најнижи пласман икада. Србија је такође последња на Балкану и у Европској унији.

Чак и на Индексу перцепције корупције за 2025. годину, који је објавила организација Транспаренси интернешенел, Србија је постигла свој најгори резултат у последње две деценије.

Према РСФ-у, шест српских новинара, укључујући четворо који су ове године побегли из земље, живе у егзилу због претњи по њихову безбедност, подстакнутих политички мотивисаним нападима.

Подаци Фондације Славко Ћурувија, невладине организације која се бави медијским питањима, показују да је Вучић вербално напао новинаре и медије најмање 182 пута током првих девет месеци ове године.

Вучић је негирао оптужбе да застрашује медије и каже да није затворио ниједну медијску организацију.

Међутим, искусни новинари кажу да се ситуација погоршава. Веран Матић је на челу комисије за безбедност новинара. У јуну га је младић напао и отео му телефон док је снимао протест. Матић такође каже да је вређан на улици.

Он ово насиље приписује Вучићу, који га је у више наврата јавно критиковао. 

„Скоро да не прође дан или недеља, а да се не догоде напади, не само на мене, већ и на многе друге новинаре“, рекао је Матић за Ројтерс.

Сајбер напади и шпијунски софтвер

такође Рајон 28. јуна 2026 Ројтерс: Вучић циља на премијерско место и поставља савезника за председника

Чланови студентског покрета и други истакнути противници Вучића такође су били мета сајбер напада, према подацима организација које прате дигитална права.

У септембру је SHARE фондација објавила да је 14 људи било мета напредног шпијунског софтвера способног да прикупља информације са њихових уређаја.

Јелена Контић, која је део националног протестног покрета за свргавање Вучића са власти, рекла је да је у марту добила обавештење од компаније Apple у којем се упозорава да је шпијунски програм Pegasus можда инсталиран на њеном телефону.

Према њеним речима, накнадне техничке провере, укључујући и оне које је спровела Citizen Lab, канадска организација која проучава сајбер претње, то су потврдиле.

„Имали су приступ целом вашем животу“, рекао је Контић. „Знали су када вежбам, када спавам, када једем, када пијем воду, колико воде пијем и шта једем.“

Српска безбедносно-информативна агенција (БИА) одбацила је тврдње о умешаности државе као „банални сензационализам“. Брнабић је тада изјавила да студенти „апсолутно нису били прислушкивани“. Званичници Министарства унутрашњих послова такође су одбацили оптужбе за сајбер шпијунажу.

Контић није једини који тврди да је био мета. Према извештају који је у понедељак објавио Citizen Lab, две српске опозиционе личности су недавно биле мета моћних алата за сајбер шпијунажу.

Израелска компанија NSO Group, која производи програм Pegasus, изјавила је да своје производе продаје само владама.

Снимци документују брутално пребијање

Безбедносне претње су посебно очигледне на улицама, где демонстранти кажу да је полиција често користила силу против мирних демонстрација.

Душан Радовић, двадесетшестогодишњи архитекта, помагао је човеку који је пао на земљу када је полиција насилно интервенисала против групе демонстраната у Ваљеву у августу прошле године. У том тренутку, полицајци су почели да га ударају гуменим палицама.

„Окружило ме је десеторо њих. Шутирали су ме ногама, пљували по мени, а у једном тренутку ми је један од њих нагазио на главу. Подигли су ме на ноге и наставили да ме ударају док поново нисам пао на земљу“, признао је Радовић. 

Радовићу је требало два месеца да поново буде у стању да хода без храмања.

Према независном извештају који је саставио форензичар Ђорђе Алемпијевић, те ноћи је тешко претучено 25 људи, од којих су неки били малолетници.

„Повреде нису резултат изолованих инцидената или неопходне полицијске самоодбране. Оне сведоче о јасном, организованом и систематском обрасцу казнене полицијске бруталности и мучења“, наводи се у извештају.

Министарство унутрашњих послова није одговорило на питања у вези са протестом у Ваљеву и извештајем о полицијском насиљу.

„Моја прва реакција је била бес, бес према људима способним за такву окрутност“, рекао је Радовић. „Али онда сам схватио да не могу одустати од овога. Морам да се борим за правду и истину.“