Вучићева тајна улога у „нелегалном“ покушају да се помогне Трамповом бизнису

Ауторитарни владар Србије лично је интервенисао како би спровео наводно незаконити план који је имао за циљ да преда заштићено место у Београду пројекту Трамп Тауер, открива Гардијан.

Александар Вучић је позвао званичнике на састанак у председништву како би разговарали о пројекту, који је завршен подизањем оптужнице против високих званичника његовог режима, због злоупотребе службеног положаја.

Верује се да је овај кривични случај први који је проистекао из глобалне кампање за зарађивање новца породице Трамп, коју критичари описују као аранжман „плати да би добио“, где је све, од ублажавања санкција до најнапреднијих чипова, доступно онима који обогаћују америчку прву породицу и њене сараднике.

Наводна шема заобилажења заштићеног статуса историјске грађевине у главном граду Србије у великој мери оптерећује изборе заказане за 25. октобар, на којима ће Вучић покушати да продужи своју дванаестогодишњу владавину упркос масовном протестном покрету подстакнутом корупцијом у влади.
Националиста Вучић, бивши шеф пропаганде под Слободаном Милошевићем, угостио је сина америчког председника, Доналда Трампа млађег, и његовог зета, Џареда Кушнера, у Београду док су развијали планове за хотелски и стамбени комплекс вредан 500 милиона долара, који би употпунио њихове глобалне портфолије некретнина.

Након што су у децембру прошле године изнете оптужбе за злоупотребу положаја, Кушнерова компанија је објавила да пројекат неће бити настављен „за сада“. Вучић је запретио одмаздом, називајући тужиоце „корумпираним бандама“ које су „фабриковале случајеве“.

„Изгубили смо изванредну инвестицију“, рекао је Вучић, тадашњи председник Србије. „Лично ћу се побринути да сви који су учествовали у наношењу ове штете буду позвани на одговорност.“

Вучићев министар културе је међу оптуженима за злоупотребу положаја. Међутим, истрага листа „Гардијан“, заснована на интервјуима и процурелим документима, открива да је сам Вучић председавао почетним састанком на којем се разматрала наводна шема. Овај кључни састанак се не помиње у оптужници, што поставља питања о томе које информације тужиоци крију и зашто.

Представници породица Трамп и Кушнер рекли су да нису имали никакву улогу у уклањању заштићеног статуса зграде и да би било „нетачно“ рећи да је београдски пројекат био део шеме „плаћања за остваривање користи“.

Вучић није одговорио на захтеве за коментар. Његова одлука да распише превремене изборе значи да се судско рочиште, на којем би сведоци могли да открију детаље о његовом учешћу, неће одржати пре него што се гласа.

Бесплатан изнајмљивање 99 година

Дубравка Ђукановић, професорка у шездесетим годинама, стигла је 6. фебруара 2024. године на састанак у председништво, бившу краљевску палату са куполом. Три године је била директорка Државног завода за заштиту споменика културе.

Тема састанка била је зграда Генералштаба, бившег југословенског Министарства одбране у центру Београда. Зграда, архитектонско ремек-дело које се сматра симболом отпора нацистима, била је веома цењена у јавности чак и пре него што су је НАТО снаге бомбардовале 1999. године, током кампање присиљавања Милошевића на повлачење са Косова. То јој је додало још већи симболички значај.

Сам Вучић је 2016. године поново потврдио заштићени правни статус зграде Генералштаба. Сада, према речима две особе упознате са састанком, председник је рекао Ђукановић да жели да јој одузме тај статус. Неименовани „страни инвеститор“ изразио је интересовање за локацију.

Према српском закону, није било у Ђукановићевој надлежности да укине заштићени статус зграде Генералштаба. Њен институт је требало да наручи стручну проверу, која би морала да закључи да постоје довољни разлози да зграда више не заслужује статус заштићеног објекта. Према изворима, Вучићев тон према Ђукановићу и још једном службенику за културну баштину присутном на састанку био је непријатан. Рекао им је да су лењи и неспособни. Порука је била јасна: ради шта хоћу или поднеси оставку.

Уверљиво објашњење за Вучићеву снажну интервенцију дошло је следећег месеца, када је објављен споразум између српске владе и Кушнерове компаније за некретнине.
Кушнер, ожењен Трамповом ћерком Иванком, био је утицајни саветник у Белој кући током првог мандата свог таста. Након победе Џоа Бајдена на изборима 2020. године, Кушнер се фокусирао на свој инвестициони фонд.

До почетка 2024. године, Трамп је био на путу да обезбеди републиканску номинацију и сматрао се фаворитом за победу на предстојећим изборима. Ако би се Трамп вратио у Белу кућу, Кушнер би поново постао један од најмоћнијих људи на планети.

Објављени уговор је показао да су српске власти издале локацију Генералштаба Кушнеровој компанији у закуп на 99 година и без накнаде.

Кушнер, чији је портпарол рекао да разматра пројекат од 2021. године, објавио је слику пројекта на X мрежи, изражавајући своје одушевљење.

Вест није добро примљена од стране свих у Београду.

„Србија није шведски сто, а Вучић није конобар“, рекао је Александар Јовановић Ћута, еколошки активиста који је открио споразум. „Ово није његово приватно власништво.“

Међутим, Вучићев режим је наставио даље и потписао уговор, датиран 13. маја 2024. године, у који је Гардијан имао увид. У њему се влада обавезала да ће уклонити „статус културне баштине“ локалитета „на начин задовољавајући“ Кушнерову компанију.

Недељу дана након потписивања уговора, Ђукановић је позван на још један састанак. Овог пута председник није био присутан. Састанком је председавао Синиша Мали, министар финансија и блиски Вучићев сарадник.

Према резимеу сведочења које ће обе жене касније дати тужиоцима, Мали је затражио од Ђукановића и Оливере Вучковић, највише службенице за културну баштину у Београду, да укину заштићени статус локалитета Генералштаба.

У оптужници се не помиње претходни састанак са председником, али се указује да је то питање раније било разматрано.

„Мали их је питао да ли су разматрали ово питање и да ли ће покренути поступак за уклањање заштићеног статуса зграде“, наводи се у оптужници.

Жене су одбиле, „верујући да законски услови за то нису испуњени“. У том тренутку, Мали им је рекао да морају да поднесу оставке, понављајући ултиматум који им је његов шеф дао у фебруару. Оне су поднеле оставке.

У писму о оставци, у које је Гардијан имао увид, Ђукановић је написала да не може да пристане на „непримерене интервенције које би трајно уништиле све вредности комплекса, који сведочи о највишим достигнућима савремене српске архитектуре и од непроцењивог је значаја за очување трајних стваралачких вредности, образовање будућих генерација и јачање културног идентитета српског народа“.

У контакту са Гардијаном, Ђукановић и Вучковић су потврдили тачност ове изјаве. Ђукановић је додао: „Више волим да не дајем никакве изјаве о овој ствари док је судски поступак у току.“

Месецима се мало чуло о пројекту Генералштаба. У новембру је Трамп победио Камалу Харис и победио на председничким изборима у САД. Десет дана касније, Вучићева влада је објавила да је сајту Генералштаба одузет заштићени статус.

Породични посао

Једна од првих ствари коју је Трамп урадио након повратка на председничку позицију била је да одустане од свог првог мандата, да породична предузећа неће склапати послове са иностранством док је он на функцији.

„Обим корупције биће много већи него што смо видели током прве Трампове администрације“, упозорила је у то време Кетлин Кларк, стручњакиња за владину етику на Правном факултету Универзитета у Вашингтону. Према њеним речима, Трамп је учинио куповину његових услуга много лакшом.

Породични посао је званично остао под контролом његова два најстарија сина, Доналда Трампа млађег и Ерика. У јануару 2025. године, четири дана након очеве инаугурације, Ерик је говорио о неколико нових пројеката. Породице Трамп и Кушнер, две породице из Њујорка повезане браком и баве се пословањем са некретнинама, одлучиле су да започну свој први заједнички подухват: Кушнеров хотел и кула у Београду носиће Трампово име.
„Биће ми задовољство окупити породицу“, рекао је Ерик за Њујорк тајмс. „Србија је једна од најбрже растућих земаља у Европи и невероватно нам је част што смо тамо.“
Кушнер, који је отпутовао у Београд на састанак са српским лидером, кога је Вучић описао као „инспиративног“, додао је: „Наше истраживање је показало да би Трампов бренд био најприкладнији за ово тржиште.“

Овај бренд је доживео нагли пораст потражње широм света током другог Трамповог мандата, праћен оптужбама да долази са међусобним споразумима ради политичке користи.

У Вијетнаму, Ерик је дочекан конфетама на церемонији полагања камена темељца за голф одмаралиште вредно 1.5 милијарди фунти, за које су дозволе издате необичном брзином. Трамп је потом преполовио царине за Вијетнам.

Саудијци су уложили новац у Кушнеров фонд, а затим су се појавили планови за комплекс Трамп Плаза у Џеди. Онда је Трамп пристао да прода саудијском краљевству нове америчке борбене авионе.
Компанија криптовалутног тајкуна и високи званичници из Уједињених Арапских Емирата склопили су уносан договор са World Liberty Financial, дигиталним валутним предузећем које су основали Доналд Трамп млађи и Ерик. Трамп је помиловао криптовалутног тајкуна, док су Емирати добили приступ америчким чиповима.

На питање о таквим пословима прошле године, Кушнер, који је сада Трампов изасланик у Русији, Израелу и другим земљама, рекао је: „Оно што људи називају сукобом интереса... ја то називам искуством и односима поверења које имамо широм света.“

Они који успоставе „однос поверења“ са породицом Трамп, чак и ако не постоји јасан договор о размени погодности, добијају нешто мање опипљиво, али можда чак и вредније: ореол пријатељства са председником који је спреман да искористи своју моћ, суперсилу, да уздигне или спусти мање државе и њихове лидере.

Вучић има много тога заједничког са Трампом. Обојица имају пријатељске односе са руским председником Владимиром Путином и презиру Европску унију — у Вучићевом случају, упркос томе што је Србија поднела захтев за чланство.

Заједнички презир према НАТО-у може помоћи у објашњењу зашто је једини елемент културног наслеђа зграде Генералштаба који је пројекат реконструкције обећао да ће сачувати био споменик посвећен „агресији“ алијансе против Србије.

И постоји много питања у којима би Вучићу могла бити корисна помоћ САД, укључујући и питање Косова, за које каже да је и даље део Србије.

Недуго након што се његов отац вратио на власт, Доналд Трамп Млађи је стигао у Београд. Вучић је рекао да је током састанка са њим „нагласио важност економских и политичких односа између Србије и Сједињених Држава, као и важност стратешке сарадње две земље и заједничких пројеката у наредним годинама“.

Када се Дон млађи вратио следећег месеца, Вучић га је почастио печеним прасетом.

За Вучића, подршка америчке прве породице дошла је у погодном тренутку. Неколико дана пре него што је његов режим уклонио обезбеђење са локације Генералштаба, урушавање шатора на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, у којем је погинуло 16 људи, изазвало је континуиране протесте против корупције.

Слоган студентских организатора постао је „Србија или мафија“.

Посета Дона млађег догодила се уочи највећих демонстрација у српској историји. Позвао је Вучића у свој подкаст „Triggered“ и изјавио да противници српског лидера „политички оружавају“ новосадску трагедију, баш као што су Трампови противници урадили са нередима у америчком Капитолу након његовог пораза на изборима 2020. године.

Међутим, демонстранти су задржали замах и почели да протестују и против Трампове куле.
У мају 2025. године, Вучић је отпутовао у Сједињене Државе, надајући се да ће се састати са Трампом у Мар-а-Лагу, председниковом приватном клубу на Флориди. Успео је да се састане са Рудијем Ђулијанијем, дискредитованим бившим Трамповим адвокатом, али не и са самим председником. Државни медији су известили да је то било зато што је Вучић био болестан.

Чим се Вучић вратио у Србију, полиција је ухапсила Горана Васића, особу која је именована за шефа Завода за културно наслеђе да замени Дубравку Ђукановић након њене оставке.
Према речима тужилаца, како би постигао укидање заштићеног статуса зграде Генералштаба, Васићи је фалсификовао стручно мишљење које поткрепљује ову одлуку.

Уследила су још хапшења. У децембру 2025. године, Вучићев министар културе оптужен је за злоупотребу службеног положаја због наводне улоге у шеми Генералштаба. У року од неколико дана, Кушнерова компанија је објавила да је пројекат отказан.

Вучићева претња осветом није била празна.

Његови савезници су напали Ђукановића, тврдећи да је покушала да лично профитира од свог времена као службеница за културно наслеђе.

Њен заменик, кога је посетила служба државне безбедности након што се појавио на телевизији како би осудио укидање заштићеног статуса зграде Генералштаба, оптужен је за друге, неповезане прекршаје. 

Очекује се да ће обе жене сведочити у кривичном поступку.

Вучић оптужује тужиоце за организовање пуча. Други се, међутим, плаше да су превише опрезни и да не иду довољно далеко.

Ова забринутост је појачана у априлу када је оптужени министар културе, Никола Селаковић, током појављивања на суду открио да је, док је полиција вршила рацију у његовом министарству, био у својој канцеларији, пио шљивовицу и пушио цигарете са Младеном Ненадићем, шефом јединице за организовани криминал тужилаштва.

Портпарол ове јединице је рекао да „није било разговора о току случаја“.

„У свему што се дешавало у вези са потенцијалним инвестицијама, видео сам прилику за земљу и наше грађане“, рекао је Селаковић, коме прети до три године затвора ако буде проглашен кривим.

Вучић није оптужен. Нити је оптужен његов блиски сарадник, Мали. Обојица негирају било какву кривичну пријаву.
Оптужница се позива на сведочења људи који су били присутни на Вучићевом састанку у фебруару 2024. године, али не помиње сам састанак. То покреће питања о очигледној одлуци да се изостави елемент који изгледа као кључни део наратива о догађајима.

Портпарол Јединице за организовани криминал Тужилаштва рекао је да оно има доказе везане за Вучићев састанак са званичницима за културно наслеђе у фебруару 2024. године.

Поред појединаца који су већ оптужени, тужиоци „спроводе прелиминарне истражне поступке у овом случају како би утврдили могућу кривичну одговорност других појединаца“, додао је портпарол.
Вучић је поднео оставку на место председника и не може да се кандидује за још један мандат, али се очекује да ће задржати контролу над режимом ако буде изабран за премијера 25. октобра.
У једном од својих последњих поступака као председник, доделио је 49 помиловања. Неки од корисника нису идентификовани, и није јасно да ли међу њима има оптужених у случају Генералштаба.

Бела кућа је питања новинара упутила породичној компанији Трамп. Њен представник је рекао: „Организација Трамп нема планове да развија било какве пројекте у Београду, никада, ни у једном тренутку, није била укључена у дискусије или преговоре о куповини било које локације у Београду и негира било какву умешаност или сазнања о оптужбама.“
Кушнеров портпарол је рекао: „Тврдња да је Џаред Кушнер водио пројекат у Београду као део неког политичког договора или шеме 'плаћања по наруџбини' је категорички нетачна.“
Према његовим речима, то је била „прилика да се локација повезана са болним поглављем у историји Србије трансформише у симбол исцељења и помирења, а истовремено донесе значајне приватне инвестиције, радна места и економске могућности у Београд“.

„Џаред није имао никаквог учешћа у интерним процесима српске владе у вези са заштићеним статусом локалитета“, рекао је Кушнеров портпарол. 

Упркос Вучићевим тешкоћама, историја Трампове куле у Београду изгледа није обесхрабрила друге да послују са првом америчком породицом.

Трамп и даље поседује акције у десетинама својих компанија, чак и ако њима номинално управљају његови синови.

У јулу је објавио своју декларацију о богатству за прву годину након повратка у Белу кућу. Документ је показао да је зарадио 2 милијарде долара.