Грађани Северне Македоније могу да туже државу због загађеног ваздуха

Грађани Северне Македоније, у поступку пред Управним судом, могу да траже да надлежни органи буду дужни да дају сагласност на све документе прописане Законом о квалитету амбијенталног ваздуха и да их туже у управном поступку ако им је здравље угрожено.

Тако је одлучио Врховни суд на јавној седници, током недеље, на којој су судије расправљале о иницијативи коју је изнело Удружење правника Охрида да ли држава обезбеђује услове за остваривање права грађана на здраву животну средину.

У начелној одлуци се наводи да је „у складу са домаћим и међународним прописима, држава дужна да обезбеди здраву животну средину, укључујући и право на чист ваздух, као појединачно право грађана, који као странке у управном поступку могу захтевати да су надлежни органи дужни да дају сагласност на основне планске документе из члана 23. Закона о квалитету амбијенталног ваздуха, као опште акте“.

„За остваривање права на здраву животну средину примењују се одредбе Закона о управним споровима, којима се обезбеђује судска заштита од незаконитих радњи и радњи, којима се повређују права и слободе загарантоване Уставом, када је ова конкретна судска заштита није предвиђено Уставом и другим законима“, наводи се у начелном ставу.

Овакав став Врховног суда заузео је након што је Управни суд више пута одбацио тужбе грађана да Северна Македонија не предузима мере за заштиту животне средине. Оваквим принципијелним ставом Управном суду је задатак да поступи другачије од досадашње праксе.

Иницијативу пред Врховним судом за утврђивање начелног правног мишљења 2023. године поднело је Удружење адвоката „Гоџо Кичеец и Новаковски“ из Охрида.

И раније је било тужби грађана које је Управни суд више пута одбијао, који је проглашен ненадлежним, тако да је случај завршио у Врховном суду.

Адеми: Здрава животна средина је обавеза државе

Пре доношења начелног правног мишљења, председница Врховног суда Беса Адеми истакла је да је приступ здравој животној средини основно људско право загарантовано Уставом државе и везано за унапређење здравља грађана.

„Сви су дужни да унапређују и чувају животну средину и природу. Дужност државе је да грађанима обезбеди здраву животну средину. Законом о животној средини мере и активности за заштиту и унапређење животне средине дефинисане су као јавни интерес. Законодавац је обезбедио судску заштиту за право загарантовано Уставом“, нагласио је Адеми.

Професор Правног факултета Борче Давитковски рекао је да судска власт треба да буде коректив извршне власти. Он је, позивајући се на статистику, рекао да од 10 рођених беба једна умре због загађеног ваздуха.

"И на Универзитету 'Кирили и Методи' (УКИМ), у кампусу, имали смо мерач загађења и он више не ради. Институције су дужне да грађанима дају тачне и благовремене податке о ваздуху у средини у којој живе. "Да свако може да тражи своје право. То се не поштује иако је то део нашег законодавства", рекао је Давитковски.

Он цени да државни органи не желе да одговарају за ову уставну заштиту људских права грађана. Штавише, он је рекао да ако се узму у обзир подаци Института за јавно здравље да од загађеног ваздуха годишње умире до 5.000 грађана, то значи да је у последњих 30 година живот изгубила једна десетина становника Северне Македоније. а за ово нико није реаговао нити дао одговорност.

„Мислим да ће на овај начин, уколико суд уђе у спор, јер је у питању јавни интерес, поступити и превентивно и казнено да обавеже јавне органе да неко одговара за грађане, јер није имају другу судску заштиту и на стуб срама треба да ставе јавне органе који нису поступили по својој надлежности“, објаснио је Давитковски.

Званични подаци државног мониторинга сваке године показују да градови попут Скопља, Битоља и Тетова имају високе концентрације ПМ2.5 и ПМ10 честица, посебно током зимских месеци.

Према подацима које је изнела председница Врховног суда Беса Адеми, добијене од судова у којима су вођени поступци за кривична дела против животне средине, у последње четири године судови су донели 242 правоснажне одлуке, којима је 280 лица био осуђен. Казне укључују новчане казне, казну затвора или алтернативне санкције. Већина кривичних дела почињена је са умишљајем, док су нека почињена из нехата, рекао је Адеми.

Проузроковано одлуком Европског суда против Швајцарске

Тужба Управном суду Удружења адвоката из Охрида поднета је по примеру неких држављана Швајцарске, који су тужили државу пред Европским судом за људска права (ЕСЉП) да крши законе и не штити грађане од последица климатске промене.

У априлу ове године највиши европски суд пресудио је у њихову корист, утврдивши да Швајцарска не успорава утицај глобалног загревања.

Тада су светски медији објавили да је ово први пут да је међународни суд утврдио да су владе законски обавезне да испуне своје климатске циљеве у складу са законима о људским правима.

Европски суд је пресудио да Швајцарска има "критичне недостатке" у својим плановима за смањење емисије гасова стаклене баште и нагласио да земља није испунила своје циљеве у погледу емисија.

„Швајцарске власти нису реаговале на време и на одговарајући начин да осмисле и спроведу релевантне законе“, навео је суд у својој одлуци од 9. априла ове године.