Нови докази о злостављању радника у кинеској фабрици у Србији

Групе за људска права кажу да су десетине бангладешких радника запослених у кинеској фабрици гума на североистоку Србије суочене са злоупотребом радне снаге која може да се сматра трговином људима, што поново скреће пажњу на кључну кинеску инвестицију која се годинама суочава са контроверзама због начина на који се односи према страним радницима.

Српски тужиоци су 28. јануара потврдили да су примили пријаву о наводној трговини људима и кршењу радних права у које су умешани бангладешки радници у фабрици гума Линглонг, која се налази у близини Зрењанина.

Власти су саопштиле да се случај истражује, али нису подигле оптужнице.

„Један број радника је, уз правну помоћ, успео да добије своје неисплаћене плате, а свим радницима су враћени пасоши“, рекао је он за Радио Слободна Европа Марија Андељковић, директорка Астре, српске невладине организације која подржава жртве трговине људима, додала је да су неки радници пребачени у Државни центар за заштиту жртава трговине људима.

Према подацима организације Астра и других група које се боре против трговине људима на Балкану, које су јавно објавиле оптужбе током конференције за новинаре, више од 40 бангладешких радника отишло је у Србију у јуну 2025. године након што су их регрутовале агенције за запошљавање у Бангладешу.

Многи од њих су се задужили и до 10.000 долара како би обезбедили посао, што је пракса која их је, према тврдњама група за људска права, учинила рањивим на експлоатацију чак и пре него што су стигли у Србију. Многим радницима су такође одузети пасоши чим су стигли у Србију да раде у фабрици.

Ове оптужбе су најновије у низу оптужби за присилни рад повезаних са фабриком Линглонг, каменом темеља економског партнерства Србије са Кином. Сличне оптужбе су се раније односиле на вијетнамске и индијске раднике, што је изазвало упозорења међународних институција, укључујући Европски парламент и Комитет Уједињених нација за људска права.

Бангладешки радници су одбили да разговарају са РСЕ, рекавши да се плаше за своју безбедност. Компанија Линглонг није одговорила на захтеве за коментар.

Америчка царинска и гранична заштита прошле године је забранила увоз Линглонг гума, произведених у Србији, наводећи доказе о присилном раду.

Линглонг је званично отворио своју фабрику у Србији у септембру 2024. године, након пет година изградње. Пројекат, вредан око 950 милиона долара, српска влада је описала као инвестицију од националног значаја и сматра се стубом јачања економских и политичких веза Београда са Пекингом.

Регрутовање, дугови и одузети пасоши

Од доласка у Србију, радници су запослени у производним погонима компаније Линглонг, иако се компанија не појављује као њихов послодавац у уговорима које су анализирале невладине организације.

Уместо тога, у документима се помиње српска посредничка компанија „Мега Грин Плус“, са седиштем у селу Башаид, око 30 километара од Зрењанина.

Компанија „Мега Грин Плус“, основана крајем 2024. године, у власништву кинеског држављанина, није одговорила на питања која је послао Радио Слободна Европа. Према јавним евиденцијама, компанија је пријавила мали финансијски губитак у 2024. години и не пружа никакве друге информације о свом особљу или лиценцама за регрутовање страних радника.

Радници су рекли групама за људска права да су плаћени мање од минималне зараде у Србији, која износи око 660 долара месечно, и да нису плаћени за прековремени рад, што је незаконито према српском закону. Невладине организације укључене у случај такође су рекле да је послодавац месецима задржавао пасоше радника.

„Када су неки радници захтевали неисплаћене зараде или враћање докумената, суочили су се са застрашивањем и претњама“, рекла је за Радио Слободна Европа Тара Рукечи Миливојевић из Зрењанинског социјалног форума, невладине организације у Србији која годинама документује злостављање радника у фабрици.

Фотографије које су невладине организације поделиле са Радиом Слободна Европа приказују скучене контејнере у близини фабрике, са много кревета набијених у једну собу. Активисти су рекли да је често шест до седам радника делило собу, спавајући на креветима без душека и користећи електричне грејалице зими, постављене близу кревета.

„Спавају, кувају и перу одећу у истом простору“, рекао је Рукечи Миливојевић, додајући да су се радници жалили на лош квалитет хране, прљаве тоалете и цурење цеви.

Више јавно тужилаштво у Зрењанину саопштило је да су полиција, инспектори рада и центар за борбу против трговине људима укључени у испитивање случаја, али није навело временски оквир када би могли доћи до налаза. Друге државне институције нису одговориле на захтев РСЕ/РЛ за коментар.

Групе за људска права критиковале су оно што су описале као образац одложених или непотпуних истрага у претходним случајевима у којима је учествовао Линглонг.

„Чињеница да су неки радници примили делимичне исплате не значи да је случај решен“, рекао је Рукечи Миливојевић. „И даље постоје озбиљне индиције да су можда почињена кривична дела.“

Због контроверзних питања у прошлости, Служба за царине и граничну заштиту САД издала је у децембру 2025. године наредбу о забрани увоза аутомобилских гума које је Линглонг произвео у Србији, наводећи наводе да су произведене присилним радом.

Председник Србије Александар Вучић одбацио је ове тврдње након забране коју су увеле САД.

Групе за људска права кажу да нове оптужбе у вези са радницима из Бангладеша указују на то да злоупотребе радних пракси у фабрици Линглонг нису изоловани инциденти, већ део обрасца понављајућег понашања.

„Нехумани услови се и даље понављају“, рекао је Андељковић. „А одговор државе је и даље неадекватан.“