Читање није обавеза. То је време за себе. То је тишина. То је начин да научите нове ствари, да осетите емоције и, понекад, да разумете ствари које нисмо знали како да кажемо.
И, управо због тога, књига је величанствена. Зато што нам говори без подизања гласа. Даје нам простор да размишљамо, да осећамо, да постанемо бољи. Не жури нас. Не осуђује нас. Она нам једноставно нуди знање, осећања, друге светове и омогућава нам да их доживимо када смо спремни.
У свету који се често креће пребрзо, књига је место где се све успорава. Где све почиње да има смисла.
У овој епизоди упознајемо много деце читалаца – младих по узрасту, али великих по размишљању. Они нам говоре о књигама које их насмеју, онима које читају наглас код куће, онима које носе са собом у торби или које држе поред кревета.
Јер када дете чита - оно расте не само телом, већ и умом и срцем.
такође
Сајам – контраст између обожавања књиге и празника који избледе
Књига се не завршава када се окрене последња страница. Она наставља да живи у нама, у нашим мислима, у речима које користимо и у начину на који видимо свет.
Овим се завршава ово мало путовање између књига. Док не отворимо следећу књигу...
