Некажњивост која је поделила друштво

Апел за оснивање Специјалног суда за послератне економске злочине како би се окончала некажњивост

Косово је мало друштво, скоро као породица. У веома тешким околностима, знали смо како да се држимо заједно, поштујемо једни друге и штитимо наше заједничке интересе.

Традиционално, већина наших грађана се није снажно идеолошки опредељивала. Ми смо патриоте, волимо своју земљу и били смо јединствени када су у питању била важна национална питања.

Па ипак, данас се суочавамо са дубоком друштвеном поларизацијом, до тачке непријатељства. Јавним простором доминирају песимистичке, дезинформативне и често токсичне поруке, које стварају утисак да се на Косову дешавају само лоше ствари и да је спас увек негде напољу. То није прави одраз нашег друштва - већ последица много дубљег проблема.

Дошао сам до закључка да главни проблем нису појединци или одређене професије, укључујући и новинаре. Проблем су интереси повезани са криминалним новцем, зачарани круг у којем послератни економски злочини никада нису истражени, незаконито стечен новац је трансформисан у политички и медијски утицај, а тај утицај је, заузврат, произвео још више криминала и некажњивости.

Пример телекомуникационог сектора је илустративан. Годинама су се јавно и званично осуђивале штетне уговоре и озбиљне злоупотребе, али ниједан случај није у потпуности и независно истражен. Овакав образац некажњивости не само да је оштетио јавно предузеће; допринео је губитку јавног поверења и јачању уверења да је економски криминал на Косову и даље недодирљив.

Последице ове реалности смо јасно видели и на државном нивоу. Институционални застој који је Косово доживело - дуг период без функционалне скупштине и без владе са пуним овлашћењима - није се догодио случајно. То је био резултат система који је годинама поткопаван незаконитим новцем, тајним утицајем и недостатком одговорности.

Јасан пример ове институционалне крхкости је недавна одлука о укидању одлука Скупштине којима је усвојено 13 закона, укључујући и закон о Заводу за верификацију имовине. Без улажења у правну процену ове одлуке, једно је јасно: сваки механизам који има за циљ борбу против криминала и корупције ризикује да се уруши чим се суочи са првим озбиљним тестом. 

Управо у том контексту, током периода када Косово није имало функционалну скупштину, поднео сам Скупштини прву грађанску иницијативу за оснивање Специјалног суда за послератне економске злочине. Циљ ове иницијативе је јасан: прекинути опасан циклус криминал - новац - утицај - још криминала и створити одрживи, професионални механизам усмерен искључиво на решавање ових случајева.

Стога, данас, када Косово улази у нову институционалну фазу, са функционалном Скупштином и Владом, време је да се прекине овај опасни циклус. Послератни економски злочини нису ствар прошлости, већ директан извор друштвене поларизације, институционалног заробљавања и блокаде државе коју смо недавно доживели. Грађанска иницијатива за оснивање Специјалног суда за економске злочине има управо за циљ то: окончање некажњивости и враћање поверења да држава штити јавни интерес.

Апелујем на нове посланике да без одлагања размотре и одобре ову иницијативу. Уверен сам да ће имати плебисцитарну подршку својих бирача, јер је правда за послератне злочине услов за друштвену нормалност и функционалну државу.

(Аутор је стручњак за телекомуникације)