Златна генерација бокса

Чланак од 7. новембра 2020. године је прештампан у знак сећања на боксерску легенду Назифа Гашија, који је преминуо данас у 74. години.

Постоје сумње око било каквих датума, али се имена сећа одлично. Такође се сећа значаја који је приштински боксерски клуб имао за спорт у тадашњој савезној држави.

Мехмет Богујевци са поносом говори о успесима које је постигао клуб Раднички, који је крајем седамдесетих променио име у Приштина. Богујевци, дуго времена генерални секретар Боксерског савеза Косова, у малој канцеларији савеза чува неколико фотографија најуспешнијих генерација приштинског клуба. Он је на свим сликама. Каже да је Приштина освојила само једну титулу без њега у тиму. Из мале канцеларије Богујевци настављају да воде бокс земље. Признаје да је сада много теже и да је немогуће поновити успехе седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Помињем много разлога за ово.

Богујевцима, као и свим боксерима његове генерације и генерације после њега, тема успеха Приштине је омиљена. У сваком разговору наведите неке детаље са догађаја. Често прича о сарадњи са покојним тренером Лахом Ниманијем, о незаборавним сусретима са најбољим југословенским боксерима тог времена.

Он оцењује да је раст приштинског клуба утицао на подизање боксерског нивоа широм Југославије. Говори о времену када је интересовање за аматерски бокс било изузетно велико. Када су сви на Косову били узбуђени због успеха боксерског клуба.

Богујевци су у Раднички ушли у децембру 1969. године, после вишегодишњих успеха у суботичком Спартаку, где је студирао. Током боравка у Суботици имао је доста слободног времена и одлучио је да се окуша у боксу. Није веровао да ће временом постати најбољи боксер у категорији и један од највећих спортиста у историји Косова. Прве појединачне титуле освојио је у Спартаку. Али по завршетку средње школе вратио се на Косово и учланио се у клуб Раднички.

Клуб друге категорије

Раднички је био друголигаш, али је полако почео да расте. Био је то знатно мањи и мање организован клуб од Спартака. Али то није дуго трајало.

Велика промена у приштинском клубу догодила се доласком тренера Лаха Ниманија из Митровице.

„Почео сам да боксујем за Приштину у марту 1970. Приштина је била у Другој лиги, не баш добро организован, уморан клуб. Уласком у Прву лигу, у међувремену, ситуација се променила. Живорад Шишковић је стигао као тренер, одличан бивши боксер приштинског боксерског клуба, учитељ, добар тренер. Почели смо да правимо добре резултате. Приштински клуб је постао јак када је појачан боксерима Трепче, Фаруком Герџалијуом, Џевдетом Печијем и Енвером Хајрединијем и тренером Лахом Ниманијем. Са та три боксера Приштина је врло брзо почела да жање узастопне успехе“, каже Богујевци.

Неколико година по његовом доласку Раднички је прешао у прву савезну лигу. Промене су се наставиле дешавати и ситуација у клубу се поправљала. Није прошло много времена пре него што је дошао дуго очекивани успех.

Раднички је прву титулу освојио у издању 1975/76. Поред Богујевца, који је брзо промовисан у капитена тима, прву титулу донели су и Бајрам Хашани, Џевдет Пеци, Назиф Гаши и многи други. Богујевци су опрезни са именима. Не помињем много. Каже да ће му бити жао ако некога заборави. Ни он се много не бави датумима. Ни остали се не узимају, али свима је заједничко то што говоре о пет титула које су Приштину претвориле у „бесмртни” тим.

Наиме, Раднички, односно Приштина, освојио је неколико титула заредом, док је после паузе освојио пету титулу 1984. Богујевци је већ био у пензији, као и многи други успешни боксери прве генерације.

Након освајања првих титула, Приштина је константно била један од водећих клубова у Првој лиги Југославије, док је неколико пута била вицешампион.

Богујевци и други тврде да су заслужили више титула и да је било великих неправди.

Бивши вицешампион света рекао је да је Приштина тада била професионални аматерски боксерски клуб. Испричао је велику подршку коју клуб има.

„После уставних промена 74-су променило се и руководство клуба. Албанаца је било више. Тим је појачан боксерима са Косова. Мештани су били мало другачији, било је толико људи да стадион малих спортова није био заузет, био је потпуно пун“, прича Богујевци.

„Конкуренција се аутоматски повећала. Сви клубови бивше Југославије су се спремали да нас победе. Био је проблем победити нас. Ту и тамо смо изгубили меч, али углавном смо низали победе”, додао је он.

Богујевци каже да је била привилегија помно пратити утакмице Приштине. Пише да је највећа част која се могла указати била позвати некога. Он је показао да је било случајева да су се утакмице због великог интересовања одржавале и на стадиону Приштине.

Првак Југославије у екипној конкуренцији одређен је на основу успеха постигнутих на првенству које се одржавало сваке недеље, редовним колом. Одиграло се десет дуела и најбољи тим је победио.

Један од боксера који је носио приштински клуб био је Назиф Гасхи. И даље прати бокс, али није директно укључен у спорт. Гаши је био важан део тима крајем седамдесетих, када је то био најуспешнији период.

Назиф Гаши говори о променама које су донеле успех славне Приштине, која је упамћена као једна од најуспешнијих екипа на Косову у време савезне државе.

„Када сам дошао у приштински клуб, када сам ушао у први тим, 71. године, клуб је ушао тек у Прву лигу Југославије. У том последњем времену на табели постали смо шампиони. Био је то добар успех, урађен је добар посао у приштинском клубу, позитивна промена. Освојили смо пет титула заредом“, каже Гаши. У боксерским круговима се често говори о Гашијевим дуелима са противницима из других земаља Југославије. Помиње се његов боксерски стил и велике победе које је остварио.

Гаши одаје признање за допринос преминулог Лаха Ниманија изванредном расту Приштине. Говори о веома добрим односима тренера са боксерима, што је, према његовим речима, било кључ успеха.

„Почели смо са радом, почео је добар посао, почела је воља нас боксера. Почела је блискост тренера са екипом. Почели смо другачијим радом, са више воље и енергије за успех”.

Наде за будућност

Пут који је направио Лах Нимани, од Митровице до Приштине, направио је и Сефедин Браха неколико година касније. У Приштину се преселио 1978. године и до 1989. био Ниманов помоћник у највећем боксерском клубу на Косову.

Браха се недавно вратио из Немачке на Косово и отворио боксерски клуб у Митровици. Клуб се зове Трепча, као и сви велики клубови рударског града.

Браха је уверен да ће се поново појавити боксери високог нивоа, који ће освајати медаље на светским и европским првенствима.

Такви су били боксери приштинског клуба. Азиз Салиху има олимпијске бронзане медаље, Мехмет Богујевци светске сребрне медаље, док су други у то време такође освајали велике медаље.

У ствари, када је Приштина била доминантна у Југославији, бокс је у савезној држави био на највишем нивоу. То доказују медаље на свим међународним такмичењима.

„То је период који се не може поновити, без обзира на таленте и услове који се сада могу обезбедити. Сама чињеница о пет титула бивше Југославије то доказује. Имали смо успеха на свим првенствима, укључујући европске, светске и олимпијске игре. Добили смо медаље“, присећа се Браха.

Он вредно ради са оно мало боксера које има на тренинзима. Сам је обезбедио опрему. Каже да је наишао на добру подршку и да талента и воље не недостаје. Али признаје да је потребно много рада да се дође до врха.

За златну генерацију Приштине посао није био проблем. Тим је углавном боравио у припремним камповима. Највише у Сарају Скопљу, каже Богујевци. Временски снимци сведоче о веома доброј атмосфери на тренингу. Рад покојног Лах Ниманија такође је цењен од стране свих. Сматрају га кључним, али само људи који су у том свету били на важном положају.

Бокс на Косову, као и у већини земаља региона, је на знатно нижем нивоу. Међународни успеси изостају, а гледалаца мало. Интересовање за аматерски бокс је доста опало. Ни број младих који се одлучују за каријеру у ринг спорту није велики.

„Талената има, не верујем да ће изостати резултати. Не могу да прејудицирам, али таленти, тежње, воља постоје. Надам се да ћемо кренути таквим путем, где смо били са претходном генерацијом“, каже Браха.

Приштина сада није ни најјачи клуб на Косову. Али његова прошлост је велика. Успесима Приштине се хвале сви, не само бивши боксери.