Обично мислимо да је за одржавање тежине потребно само бројати калорије које уносимо и калорије које сагоревамо. Ово делује логично и једноставно. Али у стварности, нису све калорије исте. Наша тела обрађују храну на различите начине, у зависности од тога шта једемо, како једемо и које бактерије имамо у цревима.
То значи да иста храна може различито утицати на различите људе. Једна особа може другачије прерадити храну од друге особе, пише Би-Би-Си.
Колико брзо једемо?
Брзина којом једемо је веома важна.
Људи који брзо једу имају тенденцију да једу више и уносе више калорија. Када једемо споро, наша тела производе хормоне који нам помажу да се осећамо сити.
такође
Студија: Начин размишљања о храни може утицати на губитак тежине
Потребно је око 15 минута да тело схвати да смо сити, а још дуже да осећај ситости постане јачи. Стога, ако једемо пребрзо, можемо појести више него што нам је потребно.
Ово објашњава зашто понекад жудимо за нечим слатким одмах после оброка, али ако мало сачекамо, та жеља пролази.
Споро једење вам помаже да се дуже осећате сити и да касније једете мање. Поред тога, брзо једење може повећати ниво шећера у крви и временом повећати ризик од дијабетеса.
Када једемо
Важно је шта једемо, исхрана са пуно свежег поврћа је здравија од исхране са пуно хамбургера. Али то није једино што је важно. Време оброка такође игра улогу у томе како варимо храну и које хранљиве материје апсорбујемо.
Једна студија је показала да гојазне особе губе више килограма када већину калорија конзумирају ујутру, у поређењу са онима који једу више увече, иако је укупан унос калорија био исти.
Још једна мала студија у Уједињеном Краљевству открила је да скраћивање времена између првог и последњег оброка у дану може довести до мањег уноса калорија. Ранији оброк током дана такође може помоћи. Студије у Шпанији су показале да су они који су раније ручали лакше губили или одржавали тежину.
Време ужине је такође важно: једење после 21:00 повезано је са вишим нивоом шећера у крви и лошег холестерола, што повећава ризик од гојазности и срчаних обољења.
такође
Шта се дешава са метаболизмом када једете после осам сати за вечером
Структура хране
Колико калорија апсорбујемо зависи и од структуре хране.
На пример, бадеми имају око 160–170 калорија, али колико их апсорбујемо зависи од тога како их једемо. Ако их добро жваћемо, апсорбујемо више калорија; ако не, мање. Млевени бадеми обезбеђују више калорија од целих.
Такође, сос од јабука се једе брже од целе јабуке и другачије утиче на осећај ситости. То објашњава зашто ултра-прерађена храна лакше доводи до повећања телесне тежине – брже се вари и апсорбује.
Појединачне промене
Свака особа другачије реагује на храну. Студије су показале да чак и када једу исту храну, људи имају различите нивое шећера у крви. То је повезано са микробима у нашим цревима (микробиотом), који се разликују од особе до особе.
Чак и једнојајчани близанци могу имати различите реакције на исту храну.
такође
Време које храна остаје у цревима може утицати на ризик од болести
Ово сугерише да бисмо у будућности могли имати персонализоване дијете.
Међутим, како кажу истраживачи, сви треба да конзумирамо више влакана и ограничимо шећер, со и масти. Важно је имати разноврсну исхрану са воћем и поврћем како бисмо неговали наш микробиом и побољшали здравље.
