Научници су можда открили узрок аутизма

Наука је можда пронашла везу између ризика од аутизма код деце и масне киселине у крви која се налази у пупчаној врпци.

Да би расветлили узроке аутизма, истраживачи са Универзитета Фукуи у Јапану анализирали су везу између полинезасићених масних киселина (ПУФА) пронађених у узорцима крви из пупчане врпце и исхода аутизма код 200 деце.

Они верују да би ово ново откриће могло бити веома значајно за разумевање, дијагностиковање и превенцију поремећаја из аутистичног спектра (АСД).

Студија је идентификовала посебно једињење у киселини крви пупчане врпце под називом диХЕТрЕ које може имати јаке импликације на типове АСД-а.

„Ниво диХЕРТеЕ у крви пупчане врпце при рођењу има значајан утицај на симптоме АСД-а код деце и такође је повезан са нормалном дисфункцијом адаптације детета на нормалан живот“, наводи се у саопштењу аутора студија Хидео Мацузаки.

Он је навео да ови налази сугеришу да је динамика диХЕРТеЕ током периода развоја бебе у материци важна за путању развоја детета након рођења.

Конкретно, истраживачи су открили да је висок ниво диХЕРТеЕ повезан са потешкоћама у друштвеним интеракцијама, док је низак ниво повезан са рестриктивним понашањем код деце. Ова корелација је јасно уочена више код девојчица него код дечака.

Узорци пупчане врпце су узети одмах након порођаја и похрањени. Симптоми АСД-а код ове деце су затим упоређени са дечјим картонима када су имала шест година, уз помоћ њихових мајки.

Гледајући резултате, истраживачи су сугерисали да би мерење нивоа диХЕРТеЕ на рођењу могло да постане драгоцено средство за предвиђање ризика од АСД код детета.

„Ефекат ране интервенције код деце са АСД је веома важан и откривање ризика при рођењу може повећати шансе за рану интервенцију и подршку деци са АСД“, додао је Мацузаки.

Такође је рекао да инхибиција метаболизма диХЕРТеЕ током трудноће може бити обећавајући начин за превенцију АСД-а код деце, иако су потребне даље студије у овој области.

Студија, која је објављена у часопису Псицхиатри анд Цлиницал Неуросциенцес, темељи се на претходној студији на мишевима која је сугерисала да су ПУФА и њени метаболити током трудноће играли кључну улогу у развоју АСД-а.

„Претпоставили смо да динамика метаболита ЦИП-ПУФА масних киселина током периода када је беба у материци може имати утицај на симптоме АСД-а и потешкоће у свакодневном функционисању код деце након рођења“, рекао је он.

Тим истраживача је рекао да верује да ови налази отварају обећавајуће путеве за разоткривање мистерија АСД-а, што доводи до раније дијагнозе и бољег лечења.