Аутизам се може дијагностиковати узорцима столице

Истраживачи откривају разлике у микробиому људи са аутизмом. Расту наде за бржу дијагнозу

Научници су подигли наду у бржи и јефтинији тест за аутизам након што су открили разлике између цревног микробиома људи са и без аутизма.

Студија је показала да би рутинска анализа фекалија могла помоћи лекарима да брже пронађу аутизам, што значи да би људи могли да добију дијагнозу много раније од дуготрајних процедура које се тренутно користе у клиникама.

„Обично су потребне 3 до 4 године да се потврди аутизам, а већини деце се дијагностикује у доби од 6 година. Биомаркери нашег микробиома су активнији код деце млађе од 4 године, што може помоћи у раној дијагнози“, рекао је професор Ћи Су са Универзитета у Хонг Конгу.

Су и њене колеге анализирале су узорке столице узете од 1627 деце узраста од 1 до 13 година, од којих су нека имала аутизам. Они су анализирали узорке да виде које су бактерије присутне и урадили исто за вирусе, гљиве и друге микробе зване „археје“.

Пишући у студији објављеној у Натуре Мицробиологи, истраживачи су објаснили како се микроби црева разликују између деце са и без аутизма. Од 51 врсте бактерија, код аутистичне деце је издвојено 18 вируса, 14 археја, 7 гљивица, као и десетине метаболичких путева.

Коришћењем вештачке интелигенције (АИ), научници су успели да идентификују аутистичну децу са 82 одсто тачности, на основу 31 микроба и биолошких функција у систему за варење.

„Док генетски фактори играју важну улогу у аутизму, микробиом црева може деловати као допринос овом стању стварањем имунитета, производњом неуротрансмитера и метаболичких путева. "Ово не значи нужно узрочност, али сугерише да микробиом може утицати на тежину аутизма или на изражавање симптома аутистичног спектра", рекао је Су.
Тим сада истражује да ли се деци млађој од једне године може дијагностиковати путем узорака фекалија.

Доктор Доминик Фарси са "Кингс" колеџа у Лондону рекао је да су ови налази веома значајни, док је потребно урадити друге студије да би се потврдиле.

Др Елизабет Лунд, независни консултант за гастроинтестинално здравље, рекла је да је идеја о анализи фецеса у сврху дијагностиковања аутизма веома обећавајућа јер су постојеће методе предугачке.

Последњих година стопа аутизма је порасла углавном због веће свести и проширења критеријума који се користе за дијагнозу.

У Британији и западним земљама, верује се да је око један од 100 људи у спектру аутизма.

Студије близанаца сугеришу да је 60-90 одсто аутизма резултат генетског поремећаја, али доприносе и други фактори, као што су старији родитељски узраст, компликације при порођају, изложеност загађеном ваздуху и неки пестициди током трудноће. 

Научници одавно знају да особе са аутизмом имају мање варијанти цревних бактерија, али да ли је то због аутизма или аутизам само доприноси томе, питање је за даљу дискусију.