Удружење хотелских консијержа Њујорка пише на свом сајту да је власник и председник најпознатијих ресторана у Њујорку и свим америчким државама, чак и Јапану, Бењамин Рестаурант Гроуп, са албанским господином Албаном Бенџамином Прелвукајем. , награђен је наградом за животно дело НИЦ Хотел Екцелленце Авардс 2019! – „Награда за животно дело за НИЦ Хотел Екцелленце Авардс 2019“.
Исто тако, Удружење хотелских консијержа Њујорка пише да је Бењамин Прелвукај велики присталица заједнице од првог дана. Са изванредним тимом у сва три његова невероватна ресторана у Њујорку, Бењамин Стеакхоусе Приме, Бењамин Стеакхоусе и Тхе Сеа Фире Грилл, није било питања када ће жири одлучити ко треба да иде на „Тхе Силвер Плуме Лифетиме Ацхиевемент Авард 2019“.
Албан Бењамин Прелвукај је више пута причао о својој изузетној причи о успешном Албанцу у Америци.
Прво је радио као конобар, затим је постао власник најбољих ресторана у Њујорку, а сада је већ присутан у Јапану. „Данас имам 4 ресторана у Њујорку и један у Токију. Ја сам први Албанац који има ресторан у Јапану, који је до сада веома успешан“, каже Прелвукај.
„Нисам имао амерички сан, али када је почео рат на Косову и економска ситуација постала тежа, одлучили смо да одемо“, каже Прелвукај, који каже да су му већина запослених Албанци.
„300 радника су Албанци од укупно 550. Веома сам везан за албанску заједницу, јер желим да отворим врата албанској омладини како би могли да наставе живот у Њујорку“, каже Прелвукај.
Амерички Албанац Прелвукај стекао је име на њујоршкој ресторанској сцени отворивши Бењамин Стеакхоусе и још два врхунска ресторана.
Бењамин Прелвукај је амбициозни млади предузетник који је основао Бењамин Стеакхоусе.
Прелвукај, заједно са другим бившим студентима Петера Лугера, његовим зетом, Беном Синанајем, отворио је Бењамин Стеакхоусе 2006. године, чиме је постао једно од водећих њујоршких дестинација за гастрономију. Прелвукајева достигнућа од доласка у ову земљу доказ су да је амерички сан и даље реалност.
Прича о двојици Бењамина, Бенџамину Прелвукају и Бењамину Синанају, је прича о људским тешкоћама, инспирацији и стрпљењу – али није нимало изненађујућа. После детињства проведеног у албанској провинцији, ван његове домовине, Плаве-Гучи, где је етика да се ради и буде успешан утиснута у уму двојице мушкараца у веома младој доби. Двојица Бењамина који су емигрирали у Америку из истог разлога из којег већина имиграната долази у стране земље: ради боље будућности.
Бењаминови су напредовали до почетних позиција перача судова и конобара у Петер Лугер Стеакхоусе-у, док су истовремено разумели специфичне операције старог светског ресторана и веома конкурентан пејзаж ресторана у Њујорку, родила се идеја да и сами могу да постану бизнисмени. Од овог почетка, као и сваки исељеник у земљи исељеничких снова, заронили су као власници у чувену ресторанску индустрију и отворили Бењамин Стеакхоусе 2008. Градећи на принципима одлучности и одличне радне етике, учврстили су свој бренд ресторана идентитет као један од најбољих бифтека старог света ових ресторана у Њујорку и свету.
Два бизнисмена сада надгледају преко 200 запослених и отворили су четири локације фокусиране на област метроа Њујорка, као и нову локацију у Токију. Са овим најновијим развојем, Бењаминови су доказали да њихова формула напорног рада, гостопримства, шарма старе школе и доброг бифтека може успети на међународном нивоу. Оно што Бењамин Стеакхоусе издваја од сличних, према два имена, јесте гостопримство... „Сваког ко уђе на врата третирамо као породицу.“ они кажу.
Овај успех ових ресторана, данас познатих и на гласу до Јапана, резултат је труда и породице, њиховог албанског наслеђа, који су Бењамина Прелвукаја и Бенџамина Синанаја катапултирали до великог тријумфа.
Ова прича о успеху имигранта је свакако инспиративна, али реафирмише класичну поруку која је саставни део америчког идентитета: уз напоран рад, одлучност и мало профита, можете се попети на свој пут до успеха у било којој индустрији, пише пројекат Албанско-америчке приче о успеху, а овај пројекат је укључио неке од најуспешнијих Американаца Албанца у дијаспори/ Бећир Сина, Њујорк