Рамај: 20 дана боловања није довољно за оболеле од рака на Косову

Током представљања налаза на конференцији за новинаре, ауторка извештаја и стручњакиња за здравствену и социјалну политику, Саранда Рамај, рекла је да је лечење рака дугорочан процес који често траје месецима или годинама, док тренутна заштита на Косову остаје недовољна за стварне потребе пацијената.

Институт Колумбус је у понедељак представио извештај „Политике плаћеног одсуства и прилагођавања рада за запослене којима је дијагностикован рак на Косову и поређење са 17 земаља у Европи“. 

То истиче озбиљне недостатке у социјалној заштити и правима на запошљавање пацијената оболелих од рака у земљи.

Током представљања налаза на конференцији за новинаре, ауторка извештаја и истраживачица здравствене и социјалне политике, Саранда Рамај, рекла је да је лечење рака дугорочан процес који често траје месецима или годинама, док тренутна подршка на Косову остаје недовољна да би се одговорило на стварне потребе пацијената.
 

Према њеним речима, пацијент оболео од рака не може бити третиран исто као у случајевима уобичајених болести, јер третмани укључују операције, хемотерапију, радиотерапију и дуге периоде опоравка, док након само 20 дана плаћеног боловања пацијенти остају без јасне финансијске подршке током лечења.

Подаци из извештаја показују да је дијагноза рака утицала и на радни статус неких пацијената.

Од 132 испитаника, 15 је изјавило да су изгубили посао након што им је дијагностикована болест.

Према Рамају, значајан број пацијената је такође пријавио притисак да напусте посао или смањење прихода.

„Од 132 испитаника, 15 је изјавило да су изгубили посао, док је 11 њих рекло да су били под притиском да напусте посао. Такође, 10 је изјавило да су се суочили са смањењем плате. Ова статистика говори много и, иако на први поглед може деловати ниско, ако је 15 од 132 особе напустило или је било приморано да напусти посао, то представља прилично висок проценат. Понекад до одласка не долази раскидом уговора, већ као резултат немогућности наставка рада током лечења“, рекао је Рамај.

У извештају се такође истичу финансијске потешкоће са којима се пацијенти суочавају током лечења. 
Око 60 одсто испитаника је изјавило да су се вратили на посао због финансијске потребе, а не зато што су се потпуно опоравили од болести.

Према подацима, финансијски терет је био један од главних изазова за пацијенте оболеле од рака током лечења.

„Веома велики део, преко 89 одсто, имао је умерене или веома значајне финансијске проблеме када им је дијагностикована ова болест. Неки од њих су, на добровољној основи, поделили своја искуства, рекавши да су често били приморани да купују лекове и путују у иностранство ради одређених тестова или за услуге које се не нуде на Косову и да су морали сами да плате за то“, рекао је Рамај.

Овај извештај такође истиче недостатак психолошке подршке пацијентима. 

Наводи се да је преко 45 одсто испитаника изјавило да уопште није имало психолошку подршку, док је само 23 одсто рекло да је такву подршку добило.
Неки од њих су проценили да нису тражили помоћ или нису били довољно информисани о њеном значају током лечења.

Такође, 28.6 одсто испитаника је потврдило потребу да боловање траје дуже од годину дана.

Тренутни правни оквир на Косову не предвиђа посебан третман за пацијенте оболеле од рака или озбиљних дуготрајних болести у радним односима.

Постојећа заштита се углавном ослања на опште одредбе о боловању и основне механизме социјалног осигурања, који нису нужно прилагођени стварности дуготрајног лечења и постепеног опоравка који је потребан код рака.