Османи повлачи захтев за скупштину из Уставног суда

Српски судија Радомир Лабан, кога су безбедносне институције сматрале претњом по уставни поредак, навео је председницу Вјосу Османи да повуче захтев поднет Уставном суду у вези са конституисањем Скупштине. Према речима Османија, информације о Лабану су забрињавајуће и упркос томе, он је именован за судију известиоца за овај случај.

Председница Вјоса Османи повукла је у уторак захтев упућен пре две недеље Уставном суду да дефинише правне последице које настају након што посланици не конституишу Скупштину у року од 30 дана.

На конференцији за новинаре је објавила да је предузела акцију јер је суд именовао судију известиоца Радомира Лабана.

Према речима Османија, на основу информација безбедносних институција, српски судија представља претњу по уставни поредак Косова.

„Сматрам да је именовање господина Лабана за судију известиоца у овом процесу не само забрињавајуће, већ и опасно. То је зато што се могу донети одлуке које би могле створити озбиљне и потенцијално неповратне последице не само за садашње институције већ и за будуће“, изјавила је председница Османи. „Повлачење захтева је неопходна акција како би се заштитио уставни поредак“.

„Апсурдно је очекивати да наш уставни поредак штите управо особе које, према мишљењу наших безбедносних институција, угрожавају уставни поредак наше земље“, инсистирала је она.

Османи је изјавила да су информације у вези са судијом Лабаном узнемирујуће и да су као такве одавно пренете самом Уставном суду. 

„Према овим информацијама, које су 2021. и 2024. године достављене и Уставном суду, овај судија представља ризик по националну безбедност Републике Косово и бави се активностима против уставног поретка Републике Косово“, рекао је председник.

Приликом правдања повлачења захтева из Уставног суда, Османи је рекао да би, уколико би случај био одбачен, Лабан имао кључну улогу „у процени прихватљивости, основаности захтева и захтева за привремене мере“. 

„Другим речима, судија известилац одређује ток предмета, ток који потом суд прати у скоро свим случајевима. На основу прописа, упркос пракси уравнотежене расподеле предмета судија, председник Уставног суда има пуно дискреционо право да одлучи који предмет се додељује ком судији. Наш захтев се тиче питања суштинских за уставни поредак, стога је дубоко забрињавајуће како судија о коме су наше безбедносне институције званично доставиле информације да угрожава нашу државу, треба да буде остављен у његовим рукама да одлучује о судбини нашег уставног поретка“, рекла је она. 

Османи је појаснио да нема овлашћења да предузме мере за смену овог судије.

„Овог судију нисам именовала ја већ је именован 2018. године. Такође, према Уставу Републике, разрешење судије Уставног суда врши се тек након што за тако нешто гласа 2/3 судија и након што председнику предложи разрешење сам суд. Без таквог предлога Суда, према уставу, председник не може предузети ниједан корак“, рекла је она.

Али Османову одлуку критиковали су политички актери и представници цивилног друштва. 
Посланик Демократске лиге Арбен Гаши назвао је акцију „последњом представом пре велике одлуке“. 

„У року од ова три дана, биће схваћено куда ће се Косово кретати: ка институционалној стабилности или ка новим изборима. Остајем уверен да Уставни суд мора поново потврдити демократски принцип доношења одлука већином. Мора вратити институционалну нормалност тако што ће: Дати разуман рок (30 дана) првој странци или коалицији да покуша да изабере председника Скупштине; Ако то буде неуспешно, онда треба дати прилику посланицима Скупштине да изаберу другог кандидата; Ако и ова фаза не успе, онда председник, у складу са чланом 84.2 Устава, мора да распише нове изборе у року од 45 дана“, написао је.

А Еуген Цаколи, истраживач у Демократском институту Косова, рекао је да судија известитељ не одлучује о судбини захтева нити о садржају одлуке. 

„Ако трочлано веће предложи неприхватљивост, а ниједан други судија се не противи, онда се случај затвара. Али довољно је да се други судија не сложи и случај иде пред пун Суд на разматрање. Тамо се одлучује већином гласова о свакој тачки - и о прихватљивости и о суштини. Чак и ако судија известилац није у тој већини, одлуком председника, коначни текст саставља други судија“, написао је Цаколи на Фејсбуку.

Према његовим речима, ако против судије Лабана није покренута истрага или кривична пријава, „тешко је оправдати како процедурални елемент као што је именовање судије известиоца може послужити као разлог за повлачење из предмета од фундаменталног уставног значаја“.

Уставни суд је крајем јуна дао посланицима месец дана да конституишу девети сазив законодавног тела. Међутим, у својој пресуди након решавања захтева који је послала страна AAK, а подржали су га и други посланици, није појаснио шта ће се десити ако се овај рок не поштује.

Председница Османи је затражила појашњења од Уставног суда у вези са последицама и повукла је тужбу у уторак.