Османи је критикован што није искористио право на помиловање затвореника

Тражи се да се искористи могућност председништва да помилује затворенике. Начелник КМДЛЊ Бехџет Шаља каже да би то утицало на боље понашање затвореника и смањило број бегунаца. А ове године је трећа година заредом да председница Косова Вјоса Османи није помиловала ниједног затвореника. У овој установи од 2021. године до данас број захтева за помиловање осуђених лица је 469, подаци су Косовске поправне службе.

Адвокати и представници институција за људска права критикују председниково некоришћење права на помиловање затвореника.

Према речима адвоката Ардијана Бајрактарија, председница има низ мера за помиловање које може да примени и које су предвиђене законом и Уставом.

„Помиловање само по себи значи потпуно или делимично ослобађање од казне, замену казне блажом казном или условни отпуст. Такође, обухватају и питање откупа из доказа осуђених”, рекао је Бајрактари.

Чак и Бехџет Шаља, председник Комисије за заштиту људских права и слобода, критикује институцију Председништва у смислу уздржавања од овог права које му се нуди.

Шаља је рекао да годишње има негде између 300 и 500 захтева за опроштај.

Он је рекао да би коришћење овог права од стране председника подстакло затворенике на боље понашање.

Шаља помиловање сматра милошћу државе и да, према његовим речима, то утиче и на повећање броја бегунаца.

„За нас као КМДЛЊ је несхватљиво, неприхватљиво и ненормално да међу 500 затвореника, четири године, преко 2000 тражи да нема ниједног ко испуњава услове за помиловање. Сматрамо да има много затвореника, осуђеника који испуњавају услове за помиловање без угрожавања безбедносне ситуације”, рекао је Шаља.

А ове године је трећа година заредом да председница Косова Вјоса Османи није помиловала ниједног затвореника.

По овом питању, КОХА је затражила коментар и од кабинета председнице Вјосе Османија, али у недељу није добила одговор.

На Косову од 2009. године постоји Закон о праштању.