Сведок Рамадани је рекао да је видео Милосавлевића како туче заробљенике

Сведок кога је предложило Специјално тужилаштво у предмету Гаврило Милосавлевић оптужен за ратне злочине, изјавио је пред Основним судом у Приштини да је видео како оптужени туче једног од својих сабраће. Милосавлевић је оптужен и за убиство током масакра у Дубрави у мају 1999. године. Сведок је рекао да није било затворског чувара који није учествовао у том масакру.

Агрон Рамадани, преживели масакр у Дубрави, у којем су српске снаге убиле 109 албанских цивила, сведочио је у предмету Гаврило Милосавлевић оптужен за ратне злочине.

У овом случају, Милосвлевић је оптужен за учешће у убиству и малтретирању албанских затвореника.

Свједок Рамадани је рекао да је у затвору Дубрава служио политичку казну за тероризам заједно са Шкелзимом Зланогом, за којег је рекао да га је оптужени малтретирао. 

Сапатници су у ужасу рекли да је постојала и албанска активност Укшин Хоти. Према речима сведока, оптужени је окривио Хотија за НАТО бомбардовање Југославије. 

„Прво им се обратио професор Укшин Хоти речима „због вас нас бомбардују” и „ви сте терориста а ми вас хлебом хранимо”, хајде да сви сада певамо „ко каже, а ко лаже да је Србија мала”. “, рекао је овај свједок.

Затим је, према Рамаданијевим речима, оптужени тражио од Зланоге да отпева песму која каже да Србија није мала и која велича ратове које је Србија водила.

„Рекао му је да пева, али није певао. Ухватио ју је за врат, не знам колико је секунди трајало док се Шкелзим не сети да су јој очи искочиле”, рекао је сведок Рамадани.

Сведок Рамадани је рекао да је Зланога преминуо касније 2000. године у нишком затвору и да је све време имао упалу грла од принуде коју му је вршио Милосавлевић.

Он је тврдио да га је неколико дана пре 22. маја 1999. године оптужени натерао да пева песму.

Маси је пустио Шкелзима, а онда је Шкелзим био приморан да пева“, сведочи Рамадан. 
Свједок је рекао и да је злостављање од стране стражара било редовно и да је почело од 10 сати, када се очекивало да затвореници спавају. 

Није рекао да је окривљеног видео 22. маја 1999. године, када су затвореници масакрирани на затворском спортском терену. 

Међутим, према његовим речима, није било стражара који није учествовао у том масакру.
Према оптужници, преко 1000 албанских затвореника наређено је да изађе из ћелија када су затворске власти разговарале преко звучника. 

Док су се затвореници окупљали напољу, на њих су пуцали стражари, војне снаге, полицајци и српски цивили из оружја укључујући калашњикове и ручне бомбе. 

Што се тиче масакра у Дубрави, једног од највећих ратова на Косову, нико до сада није кажњен.

Специјално тужилаштво је на конференцији одржаној крајем прошле године саопштило да је под истрагом против 88 лица у одсуству везаних за овај масакр.