Звезде Саимир Пиргу и Маригона Керкези на концерту ремек дела

Критика је о њему писала да је једина граница небо. То је потврдио и првим концертом на Косову. Саимир Пиргу има стотине епитета. Његов концерт заједно са сопраном Маригоном Керкези био је ремек-дело које само два оваква имена знају да донесу. Услови остају у хладу, сала делује премала. Никада нисам боље размишљао о томе“, каже Пиргу. „Магична ноћ“, каже Маригона Керкези

Саимир Пиргу спада у ред уметника који заустављају време. Његово присуство на сцени не оставља простора публици да ум одлута негде другде. Он га поседује, чинећи да се опере или арије, када наступа на концертима, разлажу у једноставност величине талента и припреме. Његове интерпретације нису само догађај, већ и славље за земљу која га угошћује. Приштина је у уторак увече први пут имала такву прославу. 

Осећај празника осећа се чим се јавност окупља. Црвена сала Палате омладине и спорта брзо се пуни и то показује да би и простор много већег капацитета био пун. 

Али, уметник светског гласа није желео никакву импровизацију на периферији престонице да би наступао уз микрофон. На концерту у организацији Косовске опере, на коме је са Пиргуом наступила Маригона Керкези, сопран већ познат на међународној сцени, публика је била испред два имена која у својој професији имају обележја нами. За Косовску оперу као нову и још недовршену институцију, улазак на турнеју албума „Саимир” ставља на глобалну мапу концерата онога што светска критика назива тенором чија је граница само небо.

Увод у путовање оперске магије

Постављен на улазним вратима сале, Пиргу даје знак диригенту Елди Ларо да започне наступ оркестра. Затим се полако нуди на сцену, а затим следе овације. Са дугогодишњим искуством у најпопуларнијим оперским кућама света, заједно са савршенством вокалних и сценских техника, Пиргу почиње да изводи арију „Ла флеур куе ту м'аваис јетее“. Његова сценска комуникација чини да се публика осећа као у било ком европском граду који има вековима оперску традицију. Очигледно, сала није ни за основношколски концерт, али присуство Пиргуа умањује недостатке. Његови покрети и глас доносе комад опере Француза Бизеа у најбољој могућој форми. То је арија коју је отпевао и онај који му је дао један од највећих подстицаја у каријери, Лучано Павароти. Као студент у Болцану у Италији 2000. године, Пиргу је изабран да наступи пред Паваротијем и одатле ће запасти за око светске оперске легенде. За Пиргуа, рођеног у Елбасану 1981. године, већ су се отварали хоризонти за све европске оперске куће, до „Метрополитен опере” у Њујорку и Сиднејске опере. Пиргуов најновији албум „Саимир” дотиче се опера у којима је свирао у последњој деценији. 

Међу интерпретацијама које је Пиргу одабрао за деби у Приштини је и арија „Куда, куда, ви удалилис” из опере „Евгеније Оњегин” Чајковског. Наступ уметника који је као дете похађао часове виолине даје другачији карактер оперској уметности. Разлаже га на све димензије чак и кроз концерт. 

Приштина никада није доживела овај ниво. Или је ретко покушавао. Косово има изванредне лирске гласове који стварају каријере у великим светским оперским кућама.

Пиргу: Никада нисам боље размишљао о томе

Не хвалећи се као човек великих сцена, Пиргу својом једноставношћу даје шарм свету класичне музике и интересује јавност за ову уметност. 

„Превођење у вашој земљи је одговорност да убиједите своје људе у оно што сте постигли. Потребно им је много вредности да вас подрже као што су вас подржали зато што сте Албанац. Хвала Богу, ми Албанци знамо да правимо оперу и стварамо уметност. Ту сам да помогнем око прве цигле ове институције“, рекао је он говорећи о Косовској опери, основаној 2021. године. 

Она је директна и јасна, а њено присуство у Приштини није ограничено на једно тумачење. Пре свега, то је позив на неговање вредности. А долази од уметника који цени да на сцени има народе који су у свету познати по великим талентима и неговању опере, као што су Италијани и Аустријанци. У октобру је делио сцену у Бечкој државној опери са сопраном са Косова Елбенитом Кајтази, где је извео „Ла Боем“. Два Албанца, један Мими и други Рудолфо у иконичком делу Ђакома Пучинија. Пре неколико година делио је сцену са Ермонелом Јахон у Краљевској опери Велике Британије. 

А, у уторак је на концерту у Приштини гостовао са Маригоном Ћеркези, сопранистицом која је такође део великих оперских кућа у свету. 

Ћеркези се истиче по вокалу и њен повратак у Приштину је показао да је њено напредовање у професији на путу до врха. Извео је арију „Ио сон л'умиле анцелла” из опере „Адриана Лецоувреур” Франческа Цилеа. Појава Керкезија била је и доказ потенцијала албанских гласова у свету. Обојица су се јавности обратила албанском креативношћу. „И бери ит Косове“ Феима Ибрахими, Маригоне Керкези је више била нека врста захвалности и прославе, него припрема за концерт. Док је "Речи свеће" Лиможа Диздарија натерала публику да слуша Пиргуа и на албанском. 

Дуо се придружио бини за дует „О соаве фанциулла” из „Ла Бохеме” како би димензију опере учинио још опипљивијом за публику.

„Имам планинско срце. Толико сам узбуђена да не знам шта друго да кажем. Први пут сам на Косову и никада нисам боље размишљао о томе“, рекао је Пиргу. Он је у фази своје каријере у којој његов утицај није мали. Његов тренинг показује да реагује и на ситуације када мисли да његове речи могу оставити траг. Позвао је на другу институционалну заштиту. 

Уз овај оркестар, са овим дивним људима, са Маригоном, овој земљи је приоритет да позове све уметнике које има, да буду овде што више и ова земља ће напредовати“, рекао је он. Недостатак услова за тумачење је видео као веома важно поменути и апеловати на промену стварности. 

„Очигледно је да су Косову потребне многе институције. Они који имају задатак да то поставе приоритет, како је неопходно“, рекао је он. Био је отворен за свакога ко је хтео да му каже коју реч. Он није од оних уметника који су се после догађаја згрчили у својој мирноћи или охолости.

Керкези: "То је повратак који сам чекао"

„Магија” је прва реч, којом је сопран Маригона Ћеркези описала цело вече. 
„Стварно сте и сами видели, публика је била задовољна, а ми смо били још задовољнији. Имао сам привилегију да поделим концерт са тенором Саимиром Пиргуом. Посебна је емоција што после неколико година путовања по различитим земљама наступам пред публиком која ме познаје од малих ногу“, рекао је Ћеркези. Ову чињеницу је описао као двоструку емоцију. 

„То је повратак који сам чекао. Одрадили смо овај концерт пуним срцем“, рекла је она. 

За диригента Елду Ларо, концерт је био веома добар догађај који је наишао на добар пријем у јавности. 

„Било је задовољство дириговати оркестром за ова два дивна солиста. То што сам се вратио и радио са новим оркестром дао ми је осећај када смо почели. Због тога сам веома срећна“, рекла је она. Дао је другу дефиницију. „Био је то концерт ремек дела“, додала је она. 
Оркестар је унапред припремио диригент Едон Рамадани. Он је рекао да су се трудили да напредују и да поред Филхармоније имамо и оркестар. 

„Веома сам задовољан напретком који је направљен у овом тренутку. Направљена је као химна уметничке заједнице, али је потреба за условима веома велика. Сала је била пуна, а акустика није била добра. Акустика и довољно места за публику су неопходни. Садашње импровизоване сале су недовољне за потребе музичке културе“, рекао је он. Према Рамаданијевим речима, посебно у случајевима када је престоница домаћин уметницима на глобалном нивоу, срамота је још већа у погледу инфраструктуре. 

„Имамо одличне солисте и последња два су доказала да као институција можемо да организујемо овакве концерте. Када имамо долазак сјајних, интернационалних солиста, често се осећамо непријатно где треба да наступају“, рекао је он. 

Концерт у уторак на захтев Саимира Пиргуа добио је други формат. На самом крају је позвао све присутне лирске певаче у сали да се придруже бини. 

Раме Лахај, косовски тенор који је дотакнуо висине оперског света и уметници као што су Зана Абази-Рамадани, Јета Цитаку, Флака Горанци и професорка Мерита Јунику окупили су се да изведу „Ја сам твој син Косово“. Излазак Јуника на сцену био је посебан након Лахајевог великог инсистирања. Заједно су затворили догађај, пруживши публици посебну емоцију. Пиргуов позив за такав тренутак био је порука за себе. Заједничка интерпретација, доказ потенцијала албанских уметника, укључујући и оне који су талентом завладали светом. Порука о неговању вредности не само као уметности, већ и као духа.