(ВЕСТ УМЕТНОСТИ) – Украјина је оптужила Русију да је трансформисала археолошко налазиште на Криму, који се налази на Унесковој листи светске баштине, у „историјски и археолошки парк” и позвала Уједињене нације да интервенишу.
Ово место, древни град који су основали Грци у 5. веку пре нове ере на северним обалама Црног мора, додато је на Унескову листу светске баштине 2013. Годину дана касније, Русија га је нелегално анектирала Кримско полуострво. Украјина и њени савезници не признају руски суверенитет над Кримом, кључном капијом ка источном Медитерану, и воде кампању за његов опоравак од почетка окупације.
Нови комплекс, назван „Нови Херсонес“, садржи руски православни манастир и неколико институција, укључујући Музеј хришћанства и Музеј Крима. Комплекс је изградило руско Министарство одбране средствима Трансњефта, корпорације под контролом државе, а њиме управља свештеник кога је именовао руски председник Владимир Путин. Званично је отворен 28. јула.
Дана 24. јула, Дмитро Лубинец, комесар за људска права украјинског парламента, позвао је УН да заштите земљу и описао њену обнову као део плана Русије да уништи украјинско наслеђе.
Русија је „потпуно уништила аутентични споменик светског значаја ’Таурик Херсонес’“, навео је Лубинец у саопштењу објављеном на „Телеграму“. „Они су започели бесправне грађевинске радове на његовим рушевинама, заправо градећи нови град, такозвани историјски и археолошки парк.
У новом извештају, Евелина Кравченко, са Института за археологију Националне академије наука Украјине, назначила је да је „Таурски Херсонес” „узнемирујући”. Даље, Кравченко је написао да је уништено „десетине хиљада налаза”. „Неке од њих су са ових депонија однели локални становници како за лично складиштење, тако и за продају на црном тржишту. Дакле, ускоро ћемо моћи да видимо ствари из Херсонеса на онлајн аукцијама”.
Анексија је створила правне и етичке проблеме за Украјину и међународни културни сектор. У новембру, музеј Аллард Пиерсон, историјски музеј у Амстердаму, инспирисао је контроверзу када је вратио 400 артефаката, укључујући драгоцено скитско злато, у музеј у Кијеву. Збирку су Амстердаму предала четири музеја на Криму пре анексије, а након инцидента и Украјина и Крим су тражили враћање предмета.
„Ово је био посебан случај у којем је културно наслеђе постало жртва геополитичког развоја“, рекао је Елс ван дер Плас, директор амстердамског музеја, у саопштењу.
Од инвазије на Украјину, руска војска је више пута осуђивана од стране међународних надзорних група због очигледног напада на украјинско културно наслеђе. У априлу је Херсонски уметнички музеј у Украјини идентификовао 100 слика које су наводно опљачкале руске трупе, као што се види на видео снимку снимљеном у музеју на Криму. Према речима званичника музеја, 100 уметничких дела снимљених камером вероватно представља „мање од 1 одсто“ онога што је опљачкано из украјинских музеја.
