Трио АШАК је из ината одбио да сарађује на Речнику.

Лингвисти Академије наука и уметности Косова одбили су да се придруже пројекту Великог речника албанског језика Академије наука Албаније, где се на основу претходно састављених речника креира обимнији речник. Укратко: спојити претходне речнике додавањем неких нових речи. То је један од разлога које истиче тројац академика Реџеп Исмајли, Бард Ругова и Шкумбин Муниши. „Као што смо могли да видимо из овог поднеска и из изјава у медијима, иницијатива није јасно дефинисана, није јасно ко ће бити носилац пројекта и у ком својству и компетенцији је потребна сарадња од других институција, посебно од АШАК-а“, упозорено је на почетку пројекта.

Објављивање Великог речника албанског језика и неукључивање Косовске академије наука и уметности у овај пројекат открило је велике разлике у приступу који косовски академици имају лингвистичким студијама у поређењу са онима Албанске академије наука.

Лингвисти Академије наука и уметности Косова одбили су да се придруже пројекту АСХШ, где би се на основу претходно састављених речника створио обимнији речник. Укратко: спојити претходне речнике додавањем неких нових речи. Питање је принципијелне природе. Академици Реџеп Исмајли, Бард Ругова и Шкумбин Муниши – поред многих питања – одбили су да се придруже пројекту који је следио претходно искуство у састављању речника, што укључује метод избора речи за презентацију, метод представљања и описивања речи, принципе нормирања и стандардизације.

ВРЕМЕ у првом извештају Након објављивања Великог речника албанског језика на интернету, објављено је да Косовска академија наука и уметности није учествовала у овом пројекту, а лингвиста, академик Бард Ругова је укратко објаснио разлоге за неукључивање, према којима, без дефинисања принципа рада и решавања дилема, углавном по питању лексике, нису прихватили да буду укључени у пројекат Речника. други текст Два руководиоца академија, академик Скендер Ђинуши, који води Албанску језичку академију од 2019. године, и Мехмет Краја, који води Албанску језичку академију од 2019. до краја 2025. године, изнели су своје ставове и објашњења. Како је КОХА известио, поделе у принципима рада почеле су у Међуакадемском савету за језик, форуму две академије који датира из 2004. године и који је годинама био нефункционалан, чак и након покушаја да се поново оснује 2020. године.

У овом тексту, KOHA је добила одговор од академика Реџепа Исмајлија као и званичан став - из 2021. године - у писаној форми од тројке лингвиста ASHAK-а, где су навели разлоге за неукључивање у пројекат Речника.

Академик Мехмет Краја је разјаснио ситуацију на основу читања записника са састанака одржаних у АШАК-у поводом овог питања. У својим одговорима је такође поменуо проблеме и дисфункцију Међуакадемског савета за албански језик, форума две академије.

Академик Реџеп Исмајли је рекао да не види никакву корист у коментарисању онога што се догодило пре 6 година. Према његовим речима, историја рада Међуакадемског савета за албански језик може се урадити на основу докумената који су сачувани, како је рекао, колико год јесу.

„Запажања непосредних актера или оних који су имали нека сазнања о одређеним сегментима те активности могу бити вредна само као таква. После толико година, не видим разлог да се бавим фрагментарним запажањима“, рекао је Исмајли, који је и члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу. Према његовим речима, истина је да је у раду Савета основаног 2004. године било различитих дешавања, мање-више редовних активности, прекида условљених процесима унутар одговарајућих академија, прекида током пандемије и других. У вези са објављивањем материјала КНГЈШ, рекао је да постоје записници и друга документација која се може прегледати. Додао је да достављени архивски материјали нису добро организовани и да су утврђени недостаци, од којих су неки у међувремену попуњени.

„Њихова систематизација је посао који ће се обавити. У Секцији су само 4 лингвисте, док сваки од њих има друге обавезе“, рекао је Исмајли, који је такође члан „Лингвистичког друштва Америке“ и међународни почасни члан Америчке академије уметности и наука. Затим је потврдио да су се дискусије о доношењу одлука у вези са сарадњом на изради Великог речника албанског језика водиле 2021. године, тачније на састанку Секције за лингвистику и књижевност АШАК-а 5. марта, у оквиру дискусија о предлозима за сарадњу са Академијом наука Албаније, тачније у вези са израдом платформи за Албанску енциклопедију, за Велики речник албанског језика и за Скупштину албанолошких студија.

„На захтев Председништва АШАК-а, поднет је захтев за именовање радних група за израду платформи. Напоменуто је да је формулација требало да буде 'разматрање предлога за предметне пројекте, а не именовање представника', док је секретар Секције интервенисао са објашњењем да је таква формулација дошла из Председништва, јер су предметни пројекти из протокола. Група Р. Исмајлија, Б. Ругове и Ш. Мунишија именована је за 'представнике Секције за учешће у радној групи за израду платформе за Велики речник албанског језика'“, објаснио је Исмајли. Што се тиче неучешћа лингвиста АШАК-а у пројекту Речника, Исмајли је сматрао да је најсмисленије објашњење дато у писму под називом „Извештај у вези са предлогом за учешће у изради пројекта 'Велики речник албанског језика'“ из марта 2021. године, које је саставила предложена група. Исмајли је ово писмо, које помиње и академик Мехмет Краја, у целости послао КОХЕ-у.

„Разуме се да је ова иницијатива оставила последице у даљем развоју догађаја у вези са КНГЈШ, која у околностима пандемије ионако није могла да настави свој рад“, пише на крају Исмајлијевих одговора.

Тројка, академик Реџеп Исмајли и тадашњи дописни чланови Академије, Бард Ругова и Шкумбин Муниши, детаљно су анализирали Предлог за учешће у изради пројекта Речника у писму. Тројка је у писму написала да су, након читања достављених материјала и медијских извештаја предлагача пројекта у Тирани и разних ангажмана у Приштини, и након анализе ситуације у Секцији и Академији у вези са лексикографским радом, дошли до следећих закључака.

„Очекује се да пројекат буде пројекат Министарства образовања, омладине и спорта Републике Албаније (иако то није експлицитно наведено)“, пише у писму које је подељено на пет делова и још један као „Закључак“.

„За реализацију овог великог пројекта предлажу се следећи могући носиоци: Пројекат Одељења за лексикологију и лексикографију при Академији за албанолошке студије; Академије наука Албаније са независним састављачима (запослени у Институту за лингвистику и књижевност, Тирана, пензионисани професионални лексикографи, лексикографи из ИАП (Косово), лексикографи са универзитета у Албанији, Косову, Македонији); Стварање лексикографског института са најмање 15 лексикографа и 5 помоћних снага. У свим верзијама из институција унутар Републике Албаније“, наводи се у писму.

Тирански предлог за сарадњу предвиђао је Албанску академију наука, Академију албанолошких студија, Косовску академију наука и уметности, Приштински албанолошки институт и универзитете у Албанији, Косову, Македонији, Козенци и Палерму.

„Као што смо могли да видимо из овог поднеска и из изјава у медијима, иницијатива није јасно дефинисана, није јасно ко ће бити вођа пројекта и у ком својству и компетенцији је потребна сарадња других институција, посебно од стране ASHAK-а“, наводи се у писму. У њему се појашњава: „Група састављача укључује 31 име из Албаније (18), са Косова (IAP 3, ASHAK 1, Универзитет у Приштини 1), из Северне Македоније 3, из Минхена 1, из Грчке 1, из Италије 1 (Палермо). Ниједан од 2 члана ASHAK-а (Р. Исмајли, Б. Ругова) није унапред консултован ни о пројекту ни о евентуалној могућности ангажовања у њему. Такође је предвиђено 5 помоћних снага (1 из IAP-а у Приштини)“. Тројка указује да нема спецификације радних обавеза које би ASHAK конкретно преузео, нити било каквих других обавеза осим тих, и нема спецификације институционалних права члана који спроводи институционалну сарадњу.

„Од АШАК-а се тражи да преузме цео терет посла за наредних 5 година преко једног од својих чланова...“, наводи се у писму, појашњавајући да овај фундаментални део пројекта није замишљен на основу било каквих претходних консултација са члановима Секције за лингвистику и књижевност АШАК-а, нити са институцијом. У писму се појашњава да су међу непосредним циљевима пројекта: израда и дискусија о „Принципима и критеријумима речника“, дискусија о типу речника, лексикографској технологији и техници, именовање научног редакцијског одбора Речника и одређивање начина рада на изради, начина комуникације и сарадње између састављача и између састављача и уредника са главним уредником. Предлог је предвиђао стварање Националног индекса албанског лексикона, без којег рад на изради дела не би могао да почне, а у овом послу је била потребна интервенција државе.

„Сви задаци из ових 'Циљева' захтевају од сарадника да уложе сву енергију коју имају на располагању. Ни за једну од поменутих тачака, чланови АШАК-а из Секције за лингвистику и књижевност нису имали прилику да чак ни разговарају са било којим од предлагача или било ким другим“, наводи се у писму. Што се тиче финансијске конструкције за реализацију пројекта, било је потребно 15 професора током 48 месеци са месечним платама; 5 помоћних снага током 48 месеци са месечним платама; трошкови за састанке ван Албаније; материјална база: 15 рачунара, три штампача, два скенера итд.; објављивање и његови финансијски ефекти. Као и трошкови за израду радова, за укључивање у рачунар, за техничку лектуру, за књижевну редактуру, за научну редактуру, за формат и за рецензију.

„Претпостављамо да је ова радна снага потребна за центар у којем ће се пројекат налазити у Тирани, док за остале није ништа прецизирано. Али у образложењу финансијског трошка за 4 године, тражи се да Косово учествује у Пројекту са 75.000 евра, без прецизирања преко које институције би та средства била обезбеђена“, наводи се у писму секретару Секције, Екрему Баши. Тројац извлачи закључак у овом случају.

„Закључак: сматрамо да је цела изградња у фази која није довољно осмишљена и прецизирана. Постоје фундаменталне неизвесности везане за носиоца пројекта, организацију посла, статус сарадничких институција и њихову организациону и институционалну инфраструктуру“, наводи се у писму. Али чини се да је тројка имала своје главне проблеме са методологијом рада.

„Из различитих предлога у оквиру овог текста, може се видети да је циљ састављање 'Великог речника албанског језика' на основу претходно састављених речника са негде око 100.000 речи, негде око 90.000 речи. Главни циљ је да се прати претходно искуство у састављању речника, методе рада (прикупљање, начин одабира речи за подношење, начин представљања и описивања речи, принципи нормирања и стандардизације), да би се у крајњој линији створио речник сличан претходним са физичким повећањем представљене тематике“, наводи се у писму. Објашњава се да до тада чланови Секције нису имали прилику да учествују ни у једној активности која би испитивала питања ове природе, осим у оквиру малобројних дискусија и без много конкретних резултата у оквиру Међуакадемског савета за албански језик.

Тројац такође оцењује пројекат у писму.

„Сам пројекат као идеја и као циљ заслужује поштовање и признање. Пројекат као пројекција реализације постављених циљева није довољно осмишљен, потребне су му фундаменталне допуне и појашњења. Пројекција учешћа АШАК-а у овом веома фундаменталном послу није нимало јасна: да ли ће бити коаутор Пројекта, спољни асистент или једноставно име на списку оних који легитимишу пројекат“, наводи се у писму. Према речима тројца, да би се дефинисала улога АШАК-а у таквом пројекту, који би захтевао ангажовање његових људских и финансијских ресурса у мери која би оставила по страни све остале пројекте, уколико би се осетила потреба за овом сарадњом, биле су неопходне значајне прелиминарне дискусије.

„Колико нам је познато, ни у једном случају ниједно од поменутих питања није разматрано. Верујемо да са представљеним параметрима, са неизвесностима у вези са носиоцем пројекта и другим елементима истакнутим горе, Секција за лингвистику и књижевност ASHAK-а нема могућност да буде укључена како је предвиђено“, наводи се у писму.

Без учешћа лингвиста из Косовске академије наука и уметности, уреднички одбор Речника чине: академик Јани Томаи као главни уредник, академик Валтер Мемиша у својству заменика главног уредника и научног секретара, Шезаи Рокај, такође као заменик главног уредника, и чланови: Димитер (Мичо) Самара, Шефкије Исламај, академик Ђовалин Шкуртај, Али Јашари, Анила Омари и Анила Кананај.