Милано, децембар 1966
За косовске Албанце велики сликар Ибрахим Кодра био је врло мало познат, док су га у домовини, у Тирани, „заборавили“, јер он није имао везе са „социјалистичким реализмом“, већ са кубизмом и другим.
После моје тродневне посете Милану и првог интервјуа у албанској штампи, која је случајно снимила „Рилинџу“, „геније боја“ се уверио колико га волимо и радосно пристао да отвори прву изложбу у Приштини, године. јула 1968. године, а пет година касније позван је и у Тирану, али без слика.
Аутор преко 6.000 драгоцених креација које су нас одликовале широм света, патио је од чежње да никада више неће видети најлепше боје завичаја које је памтио из ране младости. (Цео чланак Нехата Исламија можете прочитати у данашњем издању Додатка за културу у Коха Диторе)
-
„Лавијер“ мери пулс цена уметничких дела
-
Модиљани као полазна тачка у потрази за знацима код албанских уметника
-
„Лица слободе“ са портретима и сећањима мировњака
-
„Отпор на Косову...“ прелистава подземну штампу између идеологије и слободе
-
Сусрет са Гилом Скот-Хероном: Ноћ када ми је музичар вратио веру у човечанство