Списак споменика обновљених државним новцем, али чуваних под кључем, је дугачак. Покушаји да се они оспособе уз помоћ невладиних организација могу се набројати на прсте, али Министарство културе не одустаје од ове стратегије. Сада је успело да оживи Министарску кулу у Пећи и Табхане у Ђаковици. Највиша културна институција у земљи нуди до 60 хиљада евра годишње онима који имају идеје и способни су да одрже споменике „у животу“. Али, према речима стручњака у овој области, одржива јавна употреба, у међународној пракси, се стимулише и не осмишљава на овај начин.
Министарство културе не одустаје од иницијативе која је, упркос неколико покушаја, дала минималне резултате: да се споменици оспособе за рад преко невладиних организација. Највиша културна институција у земљи је последњих година обновила значајан број споменика, али их држи закључане. Не могу се посетити. Сада покушава да преко невладиних организација оспособи за рад Министарску кулу у Пећи и Табхане у Ђаковици. Ово је трећи покушај за Министарску кулу, након оних из 2024. и 2025. године.
Највиша културна институција у земљи нуди до 60 хиљада евра годишње онима који имају идеје и способни су да одрже споменике „у животу“. Осим Музеја затвора у Приштини, „Идеалног затвора“ и „Хидроелектране“ у Призрену, Министарство није имало успеха ни са једном другом иницијативом. Није пронашло невладину организацију чак ни за Призренски замак и археолошки парк „Улпијана“. Таквих најава било је и за куле Исе Болетинија и Кућу Катарине Јосипи у Зим и Хасу.
„Циљеви овог позива су: одржива функционализација споменика културне баштине; развој модела активног управљања добрима баштине; промоција културне баштине кроз културне, образовне и развојне активности; повећано учешће заједнице и локални развој кроз одрживо коришћење споменика“, наводи се у позиву, отвореном у уторак, док је рок за пријаву 20 дана.
Циљ је развој културног туризма кроз интеграцију споменика културне баштине у туристичке понуде и повећање њихове посећености на одржив начин. Према позиву, функционализација подразумева одрживо јавно коришћење споменика кроз културне, образовне и развојне активности, уз очување физичког интегритета и вредности културне баштине.
Али одржива јавна употреба, у међународној пракси, се подстиче и није осмишљена на овај начин. Проналазе се начини да споменик генерише новчане приходе како би био самоодржив, а не да његово функционисање постане финансијски терет за државу.
Позив захтева од подносилаца пријава да демонстрирају коришћење савремених најбољих пракси у управљању и функционализацији добара културне баштине, укључујући иновативне приступе, одрживе моделе пословања и усклађеност са међународним стандардима за очување и интерпретацију културне баштине. Према позиву, пројекти морају бити реализовани у складу са законским прописима о културној баштини, условима заштите и конзервације, као и одлукама и сагласностима надлежних институција.
такође
Министарство културе са 137 консултаната и ризикује милионе
Корисник, према позиву, сноси пуну одговорност за спроведене активности, обавезан је да неовлашћено не омета структуру споменика и одговоран је за сваку евентуалну штету на споменику која настане услед реализације пројекта. За конкурентске невладине организације, потребни су одређени законски критеријуми и план управљања и функционализације споменика мора бити достављен на што потпунији могући начин. Финансирање од 20 хиљада до 60 хиљада евра годишње врши се сваке календарске године током три узастопне године.

Шеф Косовске фондације за културно наслеђе без граница „CHwB Kosova“, Сали Шоши, рекао је да је веома добро што Министарство културе покушава да пронађе стратегију за стављање споменика у употребу и да пронађе организације које ће их користити. Али, према његовим речима, покушаји би требало да буду мало другачије осмишљени.
„Ово би могла бити нека врста суфинансирања. Мислим да би требало да постоји и критеријум да невладине организације које тамо делују треба да доприносе, обезбеђују додатна средства, али и да њихово функционисање треба да користи јавности. Циљ би требало да буде да се после неколико година средства Министарства смање, а да се повећају средства организације која управља спомеником, како би се постигла самоодрживост“, рекао је он.
Према Шошијевим речима, Министарство културе је требало раније да размисли о овим стварима, пре него што је почело са рестаурацијом и конзервацијом споменика.
„У другим случајевима, пре почетка рестаурације, МКОС поставља питање коме ће споменик служити. А то вас тера да се састанете са заинтересованим странама, а затим одговорите на њихове потребе. Ово би требало да претходи инвестицијама“, рекао је он.
Фондација коју води Шоши интервенисала је у бившој музичкој школи у Пећи. Простор сада користе две реномиране организације у граду, које такође имају значајну међународну активност.
такође
Нове сумње око тендера за објекат Министарства пољопривреде
Министарство културе је 2024. године постигло споразум са Министарством пољопривреде, као власником Министарске куле, о њеном коришћењу 10 година. Министарска кула је рестаурирана у оквиру програма
„Културно наслеђе као покретач међузаједничког дијалога и друштвене кохезије“, суфинансирано од стране Европске уније - Канцеларија на Косову, Министарство културе, а спроводи Програм Уједињених нација за развој (UNDP) - Канцеларија на Косову. Реч је о важном споменику, који је 30-их година изградио локални бег, Шасивар бег, али који су током времена монизма користили тадашњи владари, а затим је национализован.
Табхане у Ђаковици је имовина у чију је обнову држава два пута улагала. Године 2024, мање од годину дана након што је зграда бившег Музичког музеја у Ђаковици, позната као „Табхане“, уништена, Министарство културе је одлучило да плати скоро 400 хиљада евра за њену обнову. И јесте. Обновило ју је са 382 хиљаде 786 евра.
Зграда, која се налази у центру Ђаковице, отворена је 2016. године. У то време се размишљало да ће приземље бити дато предузетнику на коришћење, у замену за надокнаду власника предузећа трошкова одржавања музеја. Локалне институције више пута нису успеле да пронађу оператера који би користио простор.
Музички музеј у општини Ђаковица, отворен пре не више од девет година, био је на ивици потпуног рушења у својим унутрашњим просторијама већ у јануару 2023. године. Поломљена и оборена врата, прозори потпуно одвојени од зидова зграде, разбацано смеће и недовршене степенице били су призори који су карактерисали музеј.
такође
Тендер од 21 милион за рестаурацију Библиотеке суочава се са поновном проценом
У згради у којој су се раније налазили разни музички инструменти, попут харфе Имера Ризе, хармонике Малуше Стубле или контрабаса културно-уметничких друштава „Хајдар Души“ и „Ганимете Тербеши“, могли су се видети неред, хаос и смеће. Мештани су рекли да је претворена у јазбину наркомана. Ситуација није била ништа боља ни у дворишту ни у приземљу, где је планирано отварање кафића, чији је власник био обавезан и да одржава Музеј музике. Као резултат поправки за реконструкцију ове зграде, део зида музеја је потпуно срушен и стога није остала никаква препрека која би спречила улазак или заштитила унутрашње просторе. Године 2012, зграду је изградило Министарство културе са циљем да је претвори у музеј народне музике.