Држава тражи лого за Музеј савремене уметности који постоји као концепт

Министарство културе тражи лого за Музеј савремене уметности. Сматра је институцијом каква је у Закону о уметности и култури. Он је то поменуо и на међународном конкурсу за лого. Изабрани дизајн биће плаћен 7 хиљада евра. Држава се више од 17 година труди да има Музеј савремене уметности. Постоје и плаћени и одбачени пројекти за ову установу. Годинама је на папиру постојао концепт којим се Музеј савремене уметности планира свечано отворити 2028.

Косово више од 17 година покушава да има Музеј савремене уметности. Такође, пројекти који су плаћени и бачени у канту за ову институцију. Поред ових, постоји и закон који помиње ову институцију и већ годинама концепт на папиру којим се Музеј савремене уметности планира свечано отворити 2028. Сада држава тражи лого за њу. Тако је то урађено са Опером, која је на папиру институција, без ансамбла, али служи као својеврсна платна агенција.
Министарство културе тражи лого за Музеј савремене уметности. Сматра је институцијом каква је у Закону о уметности и култури. Он је то поменуо и на међународном конкурсу за лого. Изабрани дизајн биће плаћен 7 хиљада евра. 

Према конкурсу, који ће бити расписан анонимно, потребно је да лого буде оригиналан, јединствен, да има уметнички одраз делатности Музеја, да изражава функцију и мандат Музеја, да буде посебан, креативан, квалитетан, стручан и презентерски. . 
„Бити достојанствен за идентитет високе културне институције у земљи; Будите лако разумљиви; Да пренесе јасну поруку; Будите препознатљиви, издржите тест времена и будите лаки за памћење“, неки су од других критеријума. Између осталог, потребно је имати објашњење за сваки детаљ предложен у логотипу. 

Постоји неколико верзија, али још увек нема локације за ову установу, која је на папиру близу друге деценије да се као пројекат доноси Министарству културе. Исто је са логом као и са Опером. Један од чланова комисије за оцењивање је после целог процеса рекао да је тада направио грешку. 
„Зграда не би требало да има лого пре него што буде урађена. Елементи те архитектуре морају бити ту. Како то обично бива са овим институцијама”, рекао је он под условима анонимности. 

Прошлог октобра, концепт оснивања Музеја савремене уметности Косова представљен је у кантини "Рамиз Садику" у Приштини. Уметници, кустоси, представници институција и други учествовали су на свечаности на којој је откривен концепт као документ са наредним корацима за успостављање и функционисање институције, што држава покушава да уради већ 16 година. Као идеја је старија. Ушао је у 23. годину.

Предложено место је некадашња „Рилинђа”. Поред локације, некадашње „Рилинџе“, Иницијацијски савет је радио и на статуту и ​​организационој шеми. Представљени документ детаљно описује циљну институцију. Чека се временски периоди шта ће поседовати Национална галерија Косова и шта се очекује од музеја савремене уметности.

Али практично све треба да крене од тачке А. Министарство културе има само документ водиља.

Ил Ругова, у својству председавајућег Иницијативног савета именованог 6. јуна 2022. године, назначио је да су коначан предлог поднели 8. јуна 2023. Било је потребно скоро четири месеца да се представи овај концепт.

Ругова је појаснио да је група, коју су чинили он и Петрит Халилај, Флака Халити, Сислеј Ксхафе, Еремира Красники, Заке Прелвукај, Нита Салиху-Хокхајт и Валдете Пацолли, одржавала састанке четири пута месечно, имала студијске посете, радионице и такође се радило на у подгрупама. Прво је говорио о предложеној локацији.

„Ренесанса је већ неколико деценија централни стуб културне делатности у земљи“, рекао је он. Музеј савремене уметности је од посебног значаја за Косово, према његовим речима, и поред ГКК би створио нове институционалне оквире са фокусом на истраживање, тумачење наслеђа и откуп и чување дела домаћих и међународних савремених уметника.
„Бавили смо се и питањем статута који предвиђа како ће нова институција функционисати. Ова повеља, која је у складу са новим законом о култури, поставља нову визију културе која потиче из заједнице. Статут предвиђа овлашћења новог директора, административног директора, организацију главних одељења, питање наплате и све битне тачке установе”, рекао је он. Према ауторима и том документу, МАБ ће лансирати нову колекцију савремене уметности. Постојаће посебан годишњи буџет и комисија која утврђује откуп радова. Колекција ће се заснивати на два стуба: прикупљању као обликовању наратива и прикупљању као унапређењу разноликости и инклузије. Према представљеном концепту, музеј ће бити трансформативна културна платформа за уметнике, публику и различите заједнице, нудећи простор за експериментисање, уметничко изражавање, рефлексију и дијалог. А суштина програма музеја је непоколебљива вера у трансформативну моћ уметности. У разговору са присутнима, чланови Иницијативног већа су објаснили да је идеја да се сачува наслеђе некадашње штампарије „Рилинђа”, да музеј буде што инклузивнији за све заједнице у земљи и да ради од 1990. године. и следеће. Радови претходних година остаће у Националној галерији уметности. Према концепту, у јуну или јулу 2024. биће отворен међународни конкурс за архитектуру музеја, у фебруару 2025. позив за адаптацију или изградњу, ау августу те године почињу радови. Међутим, у јануару 2028. године установа ће имати збирку, веће и директора.

МКРС већ 16 година осмишљава буџет за Музеј савремене уметности. За ову годину пренео је преко 500 евра од прошле године. 

Током година, помињана су најмање три простора за изградњу музеја савремене уметности, али никада нису предузети никакви конкретни кораци.

Министарство културе је 2007. године платило 20 хиљада евра за пројектовање зграде, које је урадио архитекта Бујар Демјаха. Процењено је да је његова конкретизација коштала преко 5 милиона евра. Али откако је дизајниран, ствари око овог пројекта нису ишле добро. Што се локације тиче, Министарство општине Приштина од 2011. до 2020. оптуживало је једни друге.

УП је првобитно поделио локацију за изградњу музеја у троуглу између Националне уметничке галерије, православне цркве и Народне библиотеке, али се исти простор показао као повољнији за изградњу Педагошког факултета. , која је подигнута на шест спратова.
Бивши министар културе Мемли Краснићи је 2011. године рекао да је озбиљно схватио идеју да се зграда друштвеног предузећа „Гермиа“ трансформише у музеј савремене уметности. Испитивање могућности да некадашњи објекат „Гермиа” постане музеј савремене уметности покренуто је још 2006. Ову идеју је дао филозоф и ликовни критичар Шкелзен Малићи у време када је уметничка заједница била протестујући у заштити бившег хотела "Унион", који је држава приватизовала, иако је својевремено обећан Уметничкој галерији Косова. Али некадашња „Гермиа” у плановима Општине биће галерија нове зграде поред концертне сале.