Трг наслеђа и политике

О културном наслеђу се никада није више говорило него сада. Али, за њега су политичари најгласнији. Политичка дебата – коју такође покрећу пословни интереси и изборне кампање – засенује професионалну. Поред наслеђа, трг је постао бојно поље око тога чија нарација доминира јавним мњењем. Али све је почело уназад и против закона. Онда се то претворило у спектакл. Покретање радова од стране општине Приштина без поштовања Закона о културном наслеђу изазвало је значајне контроверзе. Трг Џорџа Буша је сада постао јавно бојно поље

Ситуације са вербалним сукобима, који се граниче са физичким, између Инспектората за културну баштину и општинских службеника нису виђене раније. О културном наслеђу се никада није више говорило него сада. Али, за њега су политичари најгласнији. Политичка дебата – коју такође покрећу пословни интереси и изборне кампање – засенује професионалну. Поред наслеђа, трг је постао бојно поље око тога чија нарација доминира јавним мњењем.

Али све је почело уназад и против закона. Онда се то претворило у спектакл. 

Покретање радова од стране општине Приштина без поштовања Закона о културном наслеђу изазвало је значајне контроверзе. Трг Џорџа Буша је сада постао јавно бојно поље.  

Општински званичници, предвођени градоначелником Перпаримом Рамом, намеравају да наставе радове. Инспекција за културна наслеђа их је до сада зауставила три пута. Није требало дуго да почну политички сукоби.

Почетак рада без дозволе

Општина Приштина је започела грађевинске радове у једном од централних делова престонице. Пројекат, за који је потписан уговор вредан 18.4 милиона евра, обухвата велику површину која се дотиче Трга „Захир Пајазити“, бивше улице „Џорџ Буш“, улице „Гарибалди“ и подручја Националне библиотеке Косова. На целом овом подручју постоји 5 споменика. Четири под привременом заштитом и Национална библиотека под сталном заштитом... а за пројекте попут ових, дозвола тела за заштиту баштине је обавезна. 

Почетком марта, Општина је пресекла врпцу за почетак радова. А 12. марта, Инспекторат за културну баштину је зауставио радове, тврдећи да се радови изводе између споменика и унутар заштићеног подручја Историјског центра Приштине. Закон о културном наслеђу предвиђа да радови у заштићеним подручјима захтевају писмену дозволу институција културног наслеђа. Општина је ово игнорисала. Затим је пројекат поднео на преглед Косовском заводу за заштиту споменика. И даље без одговора, наставио је са радом у априлу. Поново су приведени и покренут је поступак код Косовске полиције.

Косовски институт за заштиту споменика није одобрио пројекат. Између осталог, утврдило је да овај пројекат нарушава интегритет споменика и препоручило Општини да допуни случај додатном документацијом. Изградња нових просторија је сама по себи проблем. 

Ситуација је ескалирала прошле недеље. Општина је наставила реализацију пројекта Градске архитектонске службе и подизвођача из Албаније. 

Инспекција за културно наслеђе је у понедељак утврдила да се радови изводе ван заштићеног подручја. Према подацима установа за културну баштину, заштићено подручје има границу између некадашњег аутопута. Лева страна је под заштитом, док десна страна није. Тог дана, општина је наставила радове само на десној страни. И следећег дана ситуација се променила. Након што су радови почели на другој страни, Инспекторат је покушао да их заустави.

Оптужбе за неистине

„Овде имате нацрт документа, у којем тврдите да није одобрен и имате образа да зовете полицију, да им губите време... Заустављање великог пројекта трансформације главног града, нацртом документа. Ово није одобрено у ономе што тврдите, ово је шала“, обратио се градоначелник Рама прошле недеље директору Инспектората за културну баштину, Имеру Хакају. Оспорила је границу Историјског центра Приштине. Хакај је кратко одговорио. 

„Све што кажеш је неистина“, рекао је. 

Општински званичници су се по сваку цену противили граници. Према њима, нема ограничења. Инспекторат је затражио помоћ од Регионалног центра за културно наслеђе у Приштини. 

„Инвестиција о историјском центру Приштине је покренута пре много година, али је 2019. године стигла до тога да буде уврштена на листу културног наслеђа у области конзервације и рестаурације. Тренутно у области о којој говоримо, део са леве стране је заштићено подручје културног наслеђа. Ово је образац, потписала га је бивша министарка Вљора Думоши. Видели сте и писма која смо претходно разменили са општином и институцијама културног наслеђа“, објаснила је Афердита Гаши-Синанај, архитекткиња у QRTK Приштине. 

Чак ни ова објашњења нису била валидна за општинске службенике. Према њиховим речима, мапа је само нацрт и није део досијеа којим је 2020. године Историјски центар Приштине постао културно наслеђе под привременом заштитом. 

Али за стручњаке за културно наслеђе, Трг Џорџа Буша није једноставан простор.

Трг као културни простор

„Трг Џорџа Буша налази се у простору који није зграда већ простор са статусом културне баштине. То значи да је то културни простор који има простор заштићен законом. Читав сукоб почиње око овог питања, јер постоје проблеми са разумевањем статуса простора. Простор са статусом овог трга, за било какав развој, подлеже законској регулативи. Законска регулатива је испреплетена између обавеза, услова и критеријума утврђених Законом о културној баштини, Законом о просторном планирању и Законом о изградњи“, рекла је архитекткиња Ђејлане Хоџа. Хоџа, која је до пензионисања била службеница институција културне баштине на руководећим позицијама, каже да су културни простори веома сложени и да захтевају учешће свих страна у дизајну који радикално мења ове површине. 

У међувремену, архитекткиња и политичарка Елиза Хоџа наводи да цео процес није започет како треба.

„Читав процес је изграђен уназад. Прво, нисмо видели комплетан пројекат. Ја лично, као особа у овој области или чак моје колеге, пустим их да дају своје мишљење, нисам видео комплетан пројекат са свим фазама, као што је пројекат који мора да иде и коначно да му се обезбеди дозвола и са свим тим одлукама које морају бити донете као резултат осетљивости одређених објеката или одређеног подручја да би се затим прешло на широк процес јавне дискусије и актера који тамо живе, тамо раде, да ли је то овде где смо и како људи то виде... проширење трга до катедрале“, рекао је Хоџа.

За општину Приштина, створена ситуација нема никакве везе са културним наслеђем већ у потпуности са политичким налозима. Из тог разлога, инсистирао је на томе да се спречи заустављање рада на једној страни површине. Чак инсистира да се све ово ради за добробит споменика и престонице.

Политички сукоб

„Највиши органи власти нам говоре, односно министри, попут министра унутрашњих послова, министра културе, који данас незаконито уживају у тој дужности, такође раде незаконито и врше притисак на полицију. Користе Инспекторат културне баштине да предузимају незаконите радње које немају законски основ и заустављају радове на пола пута. Сада кажу да је то заштићено, а ово није заштићено. Ад хок одлуке, чисто политичке, да се заустави добар посао који се дешава у главном граду“, рекао је градоначелник Рама у уторак када су радови заустављени по трећи пут. 

Општина каже да је у потпуности у складу са законским оквиром. Али стручњаци кажу другачије. 

„Што се тиче планирања пројеката, трансформативних интервенција у центру града, као што је трг, радикалне трансформативне интервенције, што значи да ће се променити комплетан садржај функција, запремине и облици. Главна артерија града, центар града са статусом културног простора под законском заштитом који захтева стандарде и стандарде који се морају поштовати како бисмо могли обликовати центар града као културни простор периода модерне архитектуре који припада модерној архитектури, постоје стандарди, постоје правила, постоје закони. Све је то прекршено, игнорисано од стране тима задуженог за пројектовање“, рекла је архитекткиња Ђејлане Хоџа. 

Општина Приштина има за циљ да се не заустави. Захтеви за допуну које је затражио Косовски институт за заштиту споменика још нису послати. Засновано је на дозволи добијеној од Дирекције за урбанизам. Али Закон о просторном планирању и Закон о грађењу дефинишу друга правила за заштићена подручја. У међувремену, Закон о културном наслеђу даје право вета институцијама културног наслеђа. 
„Изненађујуће, овај пројекат је започет без дозволе, без планирања, без икакве процедуре. Ако уђемо у детаље и разрадимо, испоставиће се да Општина нема ни право да планира у овом простору, јер Закон о просторном планирању то забрањује“, рекао је Хоџа. 

Кривичне пријаве у овом случају су добиле на замаху у оба случаја. Поред овога, објављен је и позив грађанима да изразе своје незадовољство институцијама културне баштине. 

„Такође ћемо позвати грађане престонице да демонстрирају против ових потпуно незаконитих политичких одлука. Не смемо наседати на ове уцене, саботаже људи који не желе најбоље овом народу“, рекао је градоначелник Рама. 

С обзиром на простор где је пројекат намењен реализацији, ситуација је веома сложена. Али Закон о културном наслеђу чини Министарство културе одговорним за политику заштите и третмана културног наслеђа. И овај закон је од виталног интереса. 

„Желео бих да нагласим једно питање, а то је да је Закон о културном наслеђу међу 5 закона који су витални у Уставу Косова. Овај закон има много недостатака и његова допуна може бити иницирана из политичких разлога. Али као витални закон, он је изнад свих осталих закона. Не из жеље или из било ког другог разлога, већ зато што је културно наслеђе витално питање, витално за земљу и држава има обавезе“, рекао је архитекта Хоџа.  

Три општинска пројекта – без дозвола

Општина је у сталном сукобу са институцијама културне баштине. Прошле године су почели радови на пројекту „Урбано острво Арбери - Палата младих“. Железничка пруга је граница између заштићеног подручја Историјског центра Приштине и другог дела, дела Арберије, који није укључен у ово подручје. И тамо је рад обустављен. Сада су радови у току на другој страни. Уговор је тежак 6.5 милиона евра. 

За пројекат тунела у улици „Агим Рамадани“, Општина је затражила дозволу. Био сам одбијен. Тендер чија је процењена вредност 6 милиона евра је у завршници. Све што недостаје је потписивање уговора. 

У улици „Реџеп Лучи“ радови се такође изводе без дозволе институција културне баштине. Али у овом случају, Инспекторат их није зауставио, јер постоји судска одлука којом је забрањено затварање пута. Упркос томе, рад се наставља. 

Уговори за радове који су већ додељени Општини тешки су преко 20 милиона евра. Укључујући и оне за које не постоји дозвола, али су развијене процедуре, вредност прелази 30 милиона. Министарство културе је затражило од Косовске полиције да покрене истраге о свим овим пројектима. 

Какав ће бити епилог ових иницијатива, а посебно највеће, Трга „Џорџ Буш“, остаје да се види. Ових дана је трансформисано у позориште, на отвореном. На тргу културног наслеђа и политике.