Познато је да је краљ Милутин 1307. године присвојио саборну цркву Светог Премте (Срби је зову Богородица Левишка) у Призрену, у којој је било седиште призренске епископије. Црква Свете Петке подигнута је на храму римског периода и базиликама 1019.-XNUMX. века. У њему је било седиште призренског епископа које датира из XNUMX. године.
Црква Светог Премтеша у Призрену је један од значајних споменика културног блага Косова. Налази се на бази некадашње Тројице из КСИ и КСИИ века и оних пре. Данашњи облик црква је добила реконструкцијом српског краља Милутина (1307), који јој је променио име, посветивши је вазнесењу Богородице на небо. У 1912. веку је претворена у џамију и поново враћена цркви, XNUMX. године, пише Еди Шукриу, у „Цркви Светог Прендеса у Призрену“, пише КОХА.
Црква Свете Петке која не припада само Србима
О цркви Светог Премте изнета су различита мишљења пре археолошких истраживања 1950-1952. Тако је Ф. Месенел писао да црква припада старој цркви из византијског периода.
Арцхитецт Дј. Бошковић је, потврђујући присуство старе тријанске цркве у време краља Милутина, понудио две верзије о некадашњем стању цркве у односу на грађевинске делатности у КСИВ веку. Прво је краљ Милутин затекао византијску цркву потпуно срушену и обновио је, а да је краљ Милутин обновио византијску цркву од старог темеља, док су остали делови дограђени током половине XNUMX. века, пише Шукриу. Ова црква носи неколико различитих назива који су се користили у различитим временима и језицима током живота цркве, а то су: албански: Света Пренда, Света Прена/Шенепрена, Света Премтја, Грчка црква; Српски: Света Петка, Света Богородица, Левишка; турски: Јума Јамиа. Различити називи цркве Св. Премтја истовремено су израз њене старине и културних слојева сакралног објекта, увек чувајући основни назив цркве Св. Пренда-Шен Премтја. О постојању претходне цркве сведочи и натпис постављен у источном делу цркве који гласи „...обнови из темеља Краљ Стефан Уроши, зет грчког краља, кир Андроник Палеолог“ .
Стицање средњовековних арбореалних споменика на Косову од стране Срба
Археолошка и архитектонска истраживања урадио је истраживач С. Ненадовић у периоду 1950-1952. Установио је три фазе градње: рановизантијску базилику, византијску базилику КСИИИ века и обновљену цркву из 1306/07. У карти Стефана Дечана се каже: „Црква Свете Прене (Света Петка) постоји још од времена старих краљева“, цитира Шукриу. Истраживач С. Ненадовић, који је годинама водио радове на њеној рестаурацији и конзервацији, према Шукрију, истичући присуство најстаријих фрагмената и споменика раног хришћанства, каже: „...морамо предвидети да је ова црква вероватно била подигнут на још старијем храму, јер истраживања нису развијена до те мере да можемо бити сигурни да испод ове старе цркве нема ни старијих темеља“. Такође, Ј.Јастребов потврђује чињеницу да је овај манастир „из предсрпског доба“. Што се тиче обнове цркве Свете Петке на темељима паганског храма, треба истаћи да архиепископ Данило краља Милута назива „градитељем и обновитељем порушених и порушених храмова“. Чињеница о постојању претходне цркве је и натпис на коме је исписана. „...из темеља је обновио краљ Стефан Уроши...“.
Србија једностраним тумачењем „штити” цркве и манастире на Косову
Према археолошким и историјским истраживањима истраживача Е. Шукриуа, доказано је да је развој цркве Светог Премтеша у Призрену имао девет фаза развоја, чиме је утврђено да је овај храм постојао и пре римског периода до данас. За време османске владавине, 1756. године, црква је претворена у џамију. Од тог времена сакрални објекат Свете Петке носи назив џамија Фатих Султан Мехмед. У народу је сачувана под именом Јума Ксхамиа (Џамија петка). 1912. године, након уласка српске војске у Призрен, џамија је поново претворена у цркву.
