„Препород” Јањева на трећем спрату „Гранда”

Њен рад је пример како архитекта може помоћи у оживљавању града. Аргјире Красники је изабрао Јањево, град некада познат по културној разноликости, тешко погођен последицама ратова 90-их. Њена изложба за „Манифест 14” носи назив „Млада карнатура Јањева на Косову”, и „реинкарнира” се на рушевинама. Али његово представљање на трећем спрату хотела „Гранд” отвара друге путеве

На трећи спрат хотела "Гранд", архитекта Аргјире Красники уметнички је преселио део наслеђа града Јањева. Осим прошлости, њен рад руши визију будућности ове земље. Архитекта Краснићи од почетка обавештава јавност да је то мултикултурални град на Косову. Према њеним речима, наратив је неопходан за повезивање прошлости са будућношћу. Пред њима она развија студијски пројекат о томе како дати нови живот „ратној архитектури” града. Иако је град изгубио статус града, у свом пројекту се помиње као град. Фото атлас празних парцела документује стотине напуштених зграда у њему. У „Млади карнирају Јањеву на Косову” она се „реинкарнира” на рушевинама јер је открила део свог пројекта и свог истраживачког рада од скоро годину дана. Објашњавајући живот у Јањеву, Краснићи почиње речима да се не одлучују сви који су напустили земљу да се у њу врате. И то је одлука коју је изабрала половина становништва Јањева. Напуштање града познатог по културној разноликости, у којем је живело шест националности, достигло је врхунац деведесетих година када је буктињао ратни пламен на Балкану. Јањева, иако није директно укључена у рат - не рачуна штету од њега, већ последице које су га посредно погодиле. Највећи терет је напуштање земље. Дакле, Краснићи говори управо о овом феномену, представљајући пројекат оживљавања овог 90 година старог града.

Кроз уметничка дела утиче на различите аспекте града, третирајући их у економском, друштвеном и архитектонском смислу. Овим Краснићи наглашава да је покушао да да пример како архитекта може да помогне у оживљавању послератног града и како може да створи опште окружење за различите културе.

„Пројекат показује како можемо да оживимо град Јањева, где је познато да је више од 50 одсто објеката напуштено и да је град, посебно у прошлом веку, доживео доста траума, посебно због економског аспекта. због ратова који су се десили на целом Балкану“, рекла је она.

Краснићи, који се специјализовао за одрживу архитектуру, такође је објавио књигу у којој сумира истраживања о Јањеву.

За свој пројекат, блиско је сарађивала са одраслима и децом који живе у Јањеву како би њихова сећања, жеље и маште били основ њене стратегије сукцесије.

Ручно нацртане скице визуализују различите минималне интервенције осмишљене да излече и обнове многе школе, домове, биоскопе и друге просторе за рад и окупљање.

„Било ми је веома важно да укључим грађане који су везани за град. Трудила сам се да урадим што више интервјуа са различитим генерацијама које још живе у Јањеву и са посетиоцима који одлазе и који су показали сврху своје посете“, објаснила је она.

Главну инспирацију за пројекат Краснићи је добио од деце града Јањева, са којима је одржао три радионице у основној школи овог града. Према њеним речима, њихове снове треба претворити у стварност како би им дали разлог да остану.

„За мене је било од суштинске важности да разумем њихове снове како би им постало могуће да остану код рођака који су мало удаљенији“, рекао је архитекта Краснићи.

Каже да ју је Јањева привукла због свог географског положаја и веома посебне архитектуре и због чињенице да је ово град који није доживео директан рат, где ниједан становник није убијен и ниједна кућа није спаљена. Али недавни ратови су директно утицали на земљу у којој је некада живело шест националности.

Она је скицирала четири напуштене зграде и како интервенисати у тим просторима како би их учинила употребљивим. Такође, направио је скицу која представља град у целини. Ту представља целу стратегију оживљавања града.

„Први корак који предлажем да се Јањева врати у живот јесте да Општина има право да користи напуштене просторе за опште добро, да направи анализу тих простора и да онда поједини појединци и организације цивилног друштва имају право да аплицирају код Општине да те просторе користи за своје потребе“, објаснила је она. У једном од скица, она је изразила цео свој план оживљавања града, илуструјући све кораке које треба предузети. Општина је илустрована као адреса која помаже у проналажењу различитих облика финансијске подршке за овај простор. У главном приказу Красникија све је детаљно дато. У различитим деловима града одвија се динамичан живот. Према њеним речима, бивша школа требало би да постане главна адреса за младе.

„Главни објекат који нуди обуку за оне који желе да науче нови занат је бивша основна школа, која је уједно и последњи објекат који је напуштен у Јањеву 2004. године“, рекла је она за КОЕН.

Према њеним речима, интервенције на објекту треба да покажу све слојеве у којима је објекат прошао. Стога је поставила различите врсте глине које повезују прошлост и садашњост. Уградња глине, шиндре и пигмента показује различите варијанте како може бити крајњи производ ако се такав материјал користи у зградама.

„Поред тога што је глина утицала на изградњу многих функционалних објеката, помогла је и у развоју идеја у погледу естетике, како у затвореном тако и на отвореном“, додала је она.

Аргјире Красники, који је студирао на Универзитету КУ Леувен (Белгија), Техничком универзитету у Бечу (Аустрија) и Универзитету у Приштини, између осталих, оснивач је непрофитне организације „Ецоциетистудиес” која је организовала и реализовала низ пројеката у сарадњи од 2014. Њен рад је приказан и публикован на локалном и међународном нивоу, укључујући и Павиљон Косова на 17. издању Међународног бијенала архитектуре у Венецији, када је земљи представљен „Ц0нтаинп0рари“ чији је кустос Максут Везгис, год. положио.

Живи и ради између Приштине и Брисела и тренутно је ангажована у дизајнерском студију и истраживачким пројектима између ове две земље.