„Отпор на Косову...“ прелистава подземну штампу између идеологије и слободе

Био је то период између 1980–1999. У то време, илегалне организације су расле, као и њихове информативне платформе. Објављивана су и „Писма из затвора“, која су се завршавала „револуционарним поздравима“. Чврсто се веровало да ће се слобода освојити уз помоћ социјалистичке Албаније тог времена. „Отпор на Косову 1980–1999 кроз подземну штампу“, наслов је изложбе која из архиве износи неколико новина и часописа тог времена, који су за организаторе изложбе били „симбол отпора и тежње за слободом, једнакошћу и независношћу“.

Са националном заставом изнад орла која се налази петокраком звездом и поред илустрације пушке, „Слобода“, нешто између новина и часописа, почела је тајно да се објављује на Косову 1980. године као гласило самоидентификованих „марксиста-лењиниста Косова“.

„Ко су борци за слободу на Косову и шта желе?“ је наслов на насловној страни. То је само један од садржаја тада илегалне штампе која је била изложена на изложби „Отпор на Косову 1980–1999 кроз подземну штампу“ у среду у Националној библиотеци Косова.  
Одмах након демонстрација у марту и априлу 1987. године, у мају те године штампан је трећи број ових новина под насловом „Наша народна борба је праведна и тријумфоваће“. Поднаслов је позивао на јединство пролетера угњетаваних народа и земаља. Илустрације су приказивале слогане марксизма и лењинизма, док звезда није уклоњена са заставе. 

Временом су се илегалне организације у то време повећавале, као и њихове информативне платформе. Објављивана су и „Писма из затвора“ која су се завршавала „револуционарним поздравима“. Чврсто се веровало да ће се слобода стећи уз помоћ социјалистичке Албаније тог времена. У ствари, вође организација су имале директну комуникацију са лидерима Албаније.

Изложба коју је организовао Институт за историју, „Али Хадри“, окупља многе приче из тог времена. Према изложби, „Зери и Косовјес“ је почео да излази 1981. године. У специјалном издању у септембру 1988. године у новинама, које су се представљале као орган Народног покрета за Републику Косово, наводи се да „Наш народ демонстрира за правду, језик, заставу и слободу“. Илустративна фотографија на насловној страни приказује сцену са протеста 29. августа 1988. у Куманову. „Заједничком песницом у борби за слободу!“ пише у објашњењу фотографије. 

То су струје које су веровале да ће марксизам-лењинизам донети слободу. Без обзира на идеолошка уверења, њихов фокус је била слобода. И нису одустали од тога све до 1999. године када су војне активности ОВК, мирна политика паралелних институција са мирним тенденцијама и помоћ демократског света довели до ослобођења Косова. 

Директорка Института за историју „Али Хадри“, Теута Шала-Пели, рекла је да је у време када је слобода говора била забрањена, постојала тајна штампа која је постала моћно средство информисања.

„Подземна штампа је постала моћно оруђе организације, информисања и националне свести. Није била само извор информација, већ и симбол отпора и тежње за слободом, једнакошћу и независношћу“, рекао је Шала-Пели. 

Према њеним речима, издавачи, дистрибутери и аутори ових материјала радили су у изузетно опасним условима, ризикујући своју слободу и животе.

„Захваљујући њиховој храбрости и посвећености, данас имамо прилику да документујемо и разумемо веома важан део наше скорије историје. Ова изложба нас подсећа да се отпор не одвија само на улицама и демонстрацијама, већ и кроз писану реч, кроз тајно штампане новине и кроз идеје које се не могу потиснути“, рекла је она. Према речима директорке Шала-Пели, ова изложба је признање и захвалност оним активистима који су допринели националном идентитету.
„Истовремено, ова изложба је и признање и захвалност свим оним активистима, интелектуалцима и патриотама који су допринели очувању националног идентитета и путу ка слободи Косова“, рекла је она. 

Дорина Дају, истраживачица у Институту за проучавање злочина и последица комунизма, као суорганизаторка, рекла је да материјали представљени на овој изложби доказују храброст и посвећеност активиста који су ризиковали своје животе да би имали слободу изражавања.

„Материјали представљени на овој изложби сведоче, поред интелектуалних способности, о храбрости, посвећености и жртви многих активиста, који су, ризикујући своју слободу и животе, допринели ширењу истине и слободе говора народа који никада није одустао од својих тежњи за слободом“, рекла је она. Према Даиним речима, то је веома драгоцен део историјског памћења и сведочанство о отпорности албанског народа на Косову током мрачних година 1980–1999. 

„Дозволите ми да изразим своје најдубље поштовање и захвалност свим активистима овог периода, чије су жртве и доприноси помогли и омогућили слободно и независно Косово“, рекла је Даиу. Затим је узела микрофон и наизменично давала објашњења за материјале представљене на изложби, ситуација која је била и објашњавајућа и самопромотивна. 
На фебруарској церемонији, активиста Емруш Џемајли се обратио присутнима, рекавши да су овакве активности неопходне. 

„У тешким условима који су постојали, уложени су напори да се пруже тачне информације о томе шта се дешавало на Косову. Не само ова изложба већ и друге активности које се организују представљају вредност и част за историју и оне који су допринели“, рекао је он.

Изложба није толико богата материјалом, а кураторски аранжман не одговара баш данашњим концептима. Али је основа која отреса прашину са илегалних активности од пре више од четири деценије. Она открива ентузијазам за слободом и начин на који је она била позвана да се постигне.