Објављен је Велики албански речник који дели две академије

Велики речник албанског језика са 125 хиљада лексикографских јединица сматра се најобимнијим речником албанског језика. Међутим, све је то једнострано урадила Академија наука Албаније, без сарадње Академије наука и уметности Косова. Академија наука Албаније је такође једнострано започела овај процес паралишући функционисање Међуакадемског савета за албански језик, који су чинили чланови Академије наука Албаније и Академије наука и уметности Косова. Од идеје о стандардизацији лексикона до постављања основних принципа, Академија наука Албаније је прешла на пројекат Великог речника албанског језика без икаквог договора.

Албанска академија наука објавила је у уторак онлајн верзију Великог речника албанског језика. Реч је о речнику са 125 хиљада лексикографских јединица, што га рангира као најобимнији речник албанског језика. Међутим, све је то урађено једнострано, без сарадње Академије наука и уметности Косова. Албанска академија наука је такође једнострано започела овај процес, паралишући функционисање Међуакадемског савета за албански језик, који су чинили чланови Академије наука Албаније и Академије наука и уметности Косова. Од идеје о стандардизацији лексикона до постављања основних принципа, Албанска академија наука је без икаквог договора прешла на пројекат Великог речника албанског језика. Овај пројекат ће почети 2021. године ангажовањем неколико истраживача из Албанолошког института у Приштини у радним групама.

Објављени речник у предговору објашњава да поседује око 105 хиљада  речи у одвојеним гласовима, затим око 3.500 речи „скривених“ у значењима као именице, придеви и прилози, око 12.500 фразеолошких јединица, око 5.000 терминолошких фраза, око 1.200 скраћеница, око 250 нових термина који нису фонетски асимиловани, око 1.650 страних израза који нису асимиловани и око 250 хиљада  лексичка значења. На основу предговора, Речник  Долази као дуго недостајуће лексикографско дело и веома је тражено од стране многих корисника албанског језика.

„Овај речник, одражавајући у новој мери и квалитету ова лексичка богатства савременог албанског језика, више него двоструко већа по обиму од свих претходних објашњавајућих речника, у националном аспекту постаје најпотпунији показатељ богатства, разноликости, снаге и лепоте албанског језика, без територијалних, друштвених, стилских, ауторских, па чак ни језичкоформативних ограничења, јер највиталнији израз албанског језика тако ствара непрекидне могућности, својом тематиком, да обавља најнеопходније и најелегантније комуникативне функције у свим жанровима дискурса и стиловима употребе“, пише се, између осталог, у дугом предговору.

Према речима састављача, овај Речник, будући да је нормативан, поред тога што помаже у очувању чистоте албанског језика и уједначавању језика према стандарду, служи и странцима који уче и детаљно проучавају албански језик.

„Састављање општег и објашњавајућег речника великог типа није била само искрена жеља многих генерација албанских састављача, већ и подстицај за вишестране припреме: за израду пројекта и поднесака са лексикографским принципима и критеријумима, за конституисање групе за израду и других радних група, за обезбеђивање објективне материјалне базе (лексичких и фразеолошких индекса) итд.“, пише у предговору. 
Тамо је објашњено да: „Пројекат, лексикографске принципе и критеријуме и поднеске саставили су академик проф. др Јани Томаи, као представник Албанске академије наука (АСН), и академик проф. др Валтер Мемиша, као представник бивше Академије албанолошких студија (АСН)“. Одмах се разјашњава још једна ствар.

„Пројекат, заједно са почетном групом аутора рада, одобрили су и прихватили Албанска академија наука и уметности и Албанско друштво наука, а подржали су га сарадња Института за албанологију у Приштини (ИАП) и Универзитета у Калабрији (Козенца), са лексикографима са Универзитета у Тирани, са Универзитета „Фан С. Ноли“ у Корчи, са Универзитета „Луиђ Гуракући“ у Скадру и са другим лексикографима из Републике Албаније, из Републике Косово, из Републике Северне Македоније, из Палерма“. Све је то урађено без Косовске академије наука и уметности, а такође и без одобрења лексикографа Универзитета у Приштини.

Управо су ти принципи раздвајали Косовску академију наука и уметности од Албанске академије наука, у вези са пројектом Великог речника албанског језика.

„Међуакадемски савет је требало да разговара о лексичким питањима. Прво би се дефинисали принципи рада и решиле дилеме. Ми, у Академији Косова, нисмо видели да је разумно радити без тих принципа и нисмо прихватили да се на тај начин укључимо“, рекао је лингвиста, универзитетски професор и академик Бард Ругова. Додао је да не желе да суде ничијем раду.

„Али мислим да не може бити пројеката на албанском језику без учешћа АШАК-а. Албански језик није ничије ауторско право. Речници су, пре свега, алати за стандардизацију. Не би требало да се израђују на тај начин, без међуинституционалних споразума“, рекао је он. Што се тиче функције Међуакадемског савета, Ругова је такође био категоричан.

„Сада више нема смисла имати Међуакадемски савет. Чему би служио?“, рекао је.

Међуакадемски савет за албански језик основан је 2004. године. Основан је одлуком Друштва за албански језик и Друштва за албански језик од 27. октобра 2004. године. Како је предвиђено правилима рада ове групе, „Савет... је форум лингвиста који испитује опште и специфичне проблеме стандардног албанског језика и његовог функционисања на целом подручју употребе албанског језика“. Овај савет се састојао од 17 чланова, а предводила су га два копредседника, првобитно Шабан Демирај из Друштва за албански језик и Реџеп Исмајли из Друштва за албански језик. Из Друштва за албански језик, чланови овог савета у то време били су: Реџеп Исмајли, Бесим Бокши, Идриз Ајети, Имри Бадалај, Шефкије Исламај, Иса Бајчинца и Абдулах Зимбери. Под покровитељством Друштва за албански језик, учествовао је и Ремзи Несими, члан овог савета из Македоније. Али АШАК је, после више од деценије, објавио да је, док је Савет био под председништвом АШАК-а, почео плодотворан рад, „да би био прекинут у годинама када је председавање Саветом прешло под надлежност АШШ-а“.

„Током 2011. године, ASHAK је одржавао контакте и разговоре са ASHSH ради активирања Савета, испуњавајући све захтеве који су стигли од ASHSH, укључујући измене у прописима и организационој структури. Секција за лингвистику и књижевност ASHAK-а ће се и 2012. године посветити проналажењу најприкладнијих решења за функционализацију Међуакадемског савета за албански језик, преузимајући кооперативнију улогу са водећим структурама ASHSH-а, које су већ идентификоване као главна препрека раду овог Савета“, наводи се у саопштењу. ASHSH је имао великих проблема у вези са реформама, па чак и таквих проблема да је премијер Еди Рама путем „Фејсбука“ запретио да ће обуставити финансирање ове институције.  Затим је уследио покушај поновног успостављања Савета 2020. године када је на челу АСХШ био академик Скендер Ђинуши, који је и данас актуелни председник. Све се то радило те године док два председника академија, Скендер Ђинуши и тадашњи председник АШАК-а Мехмет Краја, нису у Тирани потписали протокол о међусобној сарадњи за период 2020-2021. Касније је на састанцима два председника одлучено да ће Савет имати 15 чланова, 7 из АСХШ-а, 7 из АШАК-а и једног представника из Северне Македоније. АШАК је изабрао следеће чланове: академика Реџепа Исмајлија, копредседника, дописне чланове Мехмета Халимија, Барда Ругову и Шкумбина Мунишија, професоре Рахмана Пачаризија, Наима Беришу, Имрија Бадалаја, као и Љумнију Јусуфи из Северне Македоније. Али иницијатива је и даље стагнирала.

„Међутим, напори да се 'поновно успостави' нису се показали плодоносним и контакти нису били баш активни. Предлаже се: да се постојећи материјали Савета објаве у року од 2022. године. Тада се цела иницијатива може поново размотрити“, пише у „Годишњаку“ АШАК-а за 2022. годину.

Упркос чињеници да су се у јануару 2020. године две академије сложиле да „поново оснују“ Савет годину дана касније, АШАШ је покренуо пројекат Великог речника албанског језика без договора о принципима лексичке стандардизације са АШАШ. Уреднички одбор Речника чине: академик Јани Томаи као главни уредник, академик Валтер Мемиша као заменик главног уредника и научни секретар, Шезаи Рокај, такође као заменик главног уредника, и чланови Димитер (Мичо) Самара, Шефкије Исламај, академик Ђовалин Шкуртај, Али Јашари, Анила Омари и Анила Кананај. Поред ових имена, састављачи су и: Артур Лама, Абдуррахим Макхуни, Идриз Метани, Јулиана Куме, Мимоза Прику, Наим Берисха, Розана Русхити, Теута Тоска, Резарта Драцини, Сејди Гасхи, Мањола Зацеллари, Бехар Хокхај, Ресул Телмеј, Олмеј, Зелиј, Ресул Телхај, и Виктор Бакилари.