Историчари на Косову улажу напоре да створе корпус од неколико томова за нову историју Косова. Сматрају да ће ова публикација помоћи и афирмацији држављанства Косова. Репортер ВОА био је у Конгресној библиотеци у Вашингтону, где је интервјуисао двоје учесника пројекта.
Истраживач из Њујорка Луми Хадри Девине и професор историје Универзитета у Приштини Ибрахим Гаши дошли су у Конгресну библиотеку да консултују потенцијалне изворе литературе за нови трогодишњи пројекат.
Ово је највећи пројекат Института за историју у Приштини и добио је финансијску подршку владе. Има за циљ да сумира историју Косова у четири тома. Полазиште ће бити антика, али ће акценат бити на периоду после 1913. године, до проглашења независности.
др. Ибрахим Гаши: У ствари, Министарство просвете и све институције сматрали су овај пројекат важним, па су му дали подршку, с обзиром на то да Косово, као независна држава, вероватно треба да има исписану историју као и све државе. која резимира главни развој догађаја који су се десили. Ово издање ће такође бити преведено на енглески језик.
Глас Америке: Какво је стање историјских студија на Косову?
др. Ибрахим Гаши: Генерално, нису у добром стању због недостатка средстава за научна истраживања. То је вероватно један од првих пројеката који озбиљно подржава историјске истраживаче и друге да прикупе информације о овом издању и ураде нешто како треба. Надамо се да ћемо писати објективнију историју, засновану на најнапреднијој методологији, односно либералног духа и без икаквог утицаја, било политике и дешавања у прошлости, било актуелне политике. Дакле, у питању је студија, да буде истинска научна, заснована само на изворима из прве руке, који могу бити архивски извори, истраживања у библиотекама као што је случај Конгресне библиотеке, да се сумирају сви они примарни извори који имају до сада је мало или уопште коришћен у списима који су писани о историји Косова и региона.
Луми Хадри-Девине, ћерка познатог професора историје Али Хадрија, преузела је бригу о делу албанско-америчког лобија у новом пројекту. Упитана зашто ће ово лобирање бити део пројекта, она је рекла:
Луми Хадри-Девине: Ангажован сам у Институту за историју као научни истраживач за 20. век, са посебним освртом на крај 20. века и на улогу албанско-америчког лобија, али и на улога Атлантског батаљона у ослободилачком рату за Косово. Такође ћемо истраживати документе Конгреса, Конгресне библиотеке и Националног архива у Мериленду. Допринос и улога дијаспоре и албанско-америчког лобија је неоспоран и толико је обиман да нису довољна не ова четири тома већ стотине. Међутим, о овом лобију би требало писати, јер је њихов утицај на креирање политике америчке администрације био веома велики од почетка, када је уз помоћ сенатора Боба Долеа, стари председник Буш ставио црвене линије, затим бомбардовање председника Била Клинтона до координисаног проглашења независности са САД.
Глас Америке: Какво је данас стање лобирања у корист Косова у САД?
Река Хадри-Девине: Надао сам се да ми нећете поставити то питање. Јер данас је остала само сенка онога што је остало. Можда зато што сада немамо толико врућих тема и зато што мислим да нисмо потпуно консолидована држава.
Глас Америке: Можда из мишљења да је Косово већ независна држава и да не треба лобирање?
Луми Хадри-Девине: Лобирање је другачија врста утицаја од онога што наши амбасадори могу да ураде и може бити веома ефикасно. Али Албанско-америчког националног савета више нема. Била је то веома ефикасна група. Видим да бивши конгресмен ДиоГуарди покушава да остане затворен. Не знам да је неко други урадио нешто. Да будем искрен, барем сам тако прочитао у нашим друштвеним медијима.
Глас Америке: Професоре Гаши, мора да је тешко направити студије које су прихватљиве у страним академским круговима, због националистичких тонова које научници на Балкану обично користе. Видите ли ово као проблем?
др. Ибрахим Гаши: Није лако, али смо мислили да ће ово издање бити мало другачије јер ће се велики значај дати методологији и изворима који ће се користити. Дакле, неће сваки извор послужити за писање ове приче. Друго, мислили смо да ће историчари, којих ће бити велики број, преко 50, из свих албанских крајева, радити свој посао док не дође фаза научног прегледа. Овај преглед је намењен историчарима који не долазе нужно из албанског света. Пошто ће издање бити преведено на енглески језик, сматра се да ће за сваку област научни преглед радити неко од познатих европских или светских историчара који се баве том облашћу. Срећом, имамо много публикација страних научника које одолијевају историографској критици и поткријепљене су изворима. Зато смо мислили да користимо ове познате историчаре. Зато што је идеја да се направи нешто уверљиво за међународну публику читалаца. Јер на крају се мисли да ће ова публикација помоћи и афирмацији косовског држављанства.
